Kristi je bila hronično stidljiva, ali su je 1955. godine ubijedili da da rijedak intervju u njenom londonskom stanu za radio BBC-ja. U njemu je otkrila kako je nekonvencionalno djetinjstvo probudilo njenu maštu, zašto je pisanje pozorišnih komada bilo lakše od pisanja romana i kako je mogla da završi knjigu za tri mjeseca
Agata Kristi bila je briljantna u skrivanju naočigled sviju.
Predstavljala je sebe kao srdačnu stariju damu u bundi koja je volela baštovanstvo, ukusnu hranu, porodicu i pse, ali iza te ugodne spoljašnjosti uživala je u osmišljavanju zapleta bestselera o trovanju, izdaji i krvi.
I otkrila je vrlo malo o tome kako funkcioniše njen genijalni um.
Kristi je bila hronično stidljiva, ali su je 1955. godine ubedili da da redak intervju u njenom londonskom stanu za radio BBC-ja.
U njemu je otkrila kako je nekonvencionalno detinjstvo probudilo njenu maštu, zašto je pisanje pozorišnih komada bilo lakše od pisanja romana i kako je mogla da završi knjigu za tri meseca.
Rođena kao Agata Miler u imućnoj porodici 1890. godine, uglavnom se školovala kod kuće.
Upitana zašto je počela da se bavi pisanjem, Kristi je rekla: „Za sve smatram zaslužnom činjenicu da nikad nisam imala formalno obrazovanje".
„Možda ne bi bilo loše da se ogradim priznavši da jesam na kraju išla u školu u Parizu kad sam imala oko 16 godina. Ali do tada, sem malo učenja matematike kod kuće, nisam išla ni na kakve časove.“
Kristi je opisala vlastito detinjstvo kao „veličanstveno dokono“, ali je imala nezajažljiv apetit za čitanjem.
„Bila sam dovedena u situaciju da smišljam priče i glumim različite likove u njoj, a ništa ne može da vas natera da pišete kao dosada.
„Dakle, negde u vreme kad sam imala 16-17 godina, već sam napisala popriličan broj kratkih priča i jedan dugačak, turoban roman.“
Ispričala je da je završila pisanje prvog objavljenog romana u 21. godini.
Nakon nekoliko odbijanja, Tajanstveni događaj u Stajlsu objavljen je 1920. godine, prvi put predstavivši njenu najslavniju kreaciju, Herkula Poaroa.
Ubistvo trovanjem, koji je odabrala za priču, potekao je direktno iz njenog ličnog iskustva tokom Prvog svetskog rata.
Dok je njen prvi muž Arči Kristi bio raspoređen na položaj u Francuskoj, radila je volonterski na domaćem frontu kao medicinska sestra u bolnici za ranjene vojnike.
Postala je asistentkinja u bolničkoj apoteci, gde se upoznala sa lekovima i toksinima.
U njenim pričama, otrov je korišćen u 41 ubistvu, pokušaju ubistva i samoubistvu.
Uobičajena formula Agate Kristi počinje sa zatvorenim krugom osumnjičenih iz istog društvenog sloja i ubistvom sa tragovima koji dovode do sukoba u završnici.
U središtu je privatni detektiv, kao što su Poaro ili gospođica Marpl, koji raspetljava misteriju i otkriva istinu grupi ljudi u dramatičnoj završnoj sceni.
Ova struktura, dobro poznata, ali beskrajno prilagodljiva, deo je onoga što čini delo Agate Kristi toliko neprolaznim.
Godine 1926, objavila je Ubistvo Rodžera Ejkrojda, knjigu koja je učvrstila njenu profesionalnu reputaciju, uprkos tome što je te godine njen privatni život prolazio kroz veliku krizu.
Umrla je njena voljena majka, a Arči joj je priznao da se zaljubio u drugu ženu.
Mučeći se sa tugom i spisateljskom blokadom, sama Kristi je postala predmet misterije.
Jedne hladne decembarske noći, njen slupani auto pronađen je na zabitom izletištu u Sariju, opasno nagnut nad provalijom iznad kamenoloma.
Policija je u automobilu pronašla njenu bundu i vozačku dozvolu, ali od nje nije bilo ni traga ni glasa.
Pokrenuta je jedna od najvećih potraga svih vremena za nestalom osobom u Velikoj Britaniji.
Priča je sadržala sva obeležja tabloidne senzacije: proslavljena spisateljica kriminalističkih romana koja je nestala ostavivši niz zbunjujućih tragova, ostavivši za sobom sedmogodišnju ćerku i zgodnog muža u vezi sa mlađom ljubavnicom.
U potragu se uključio čak i tvorac Šerloka Holmsa ser Artur Konan Dojl, angažovavši medijuma da se poveže sa Agatom preko jedne od njenih rukavica.
Deset dana kasnije, pronađena je 370 kilometara od mesta nesreće u hotelu u Herogejtu, u Severnom Jorkširu.
Gomilale su se teorije: da li je njen nestanak bio posledica gubitka pamćenja, proračunatog pokušaja da osramoti muža ili čak marketinškog trika?
Kristi je odabrala da ne razjasni misteriju u njenoj autobiografiji, napisavši samo: „I tako, posle bolesti, usledili su tuga, očaj i slomljeno srce. Nema potrebe zadržavati se previše na tome.“
Bila je jednako nehajna kad su u pitanju tajne njenog načina rada, rekavši za BBC 1955. godine: „Razočaravajuća istina je da nemam neki poseban metod".
„Kucam sve verzije na drevnoj pouzdanoj mašini koju posedujem već godinama i nalazim da mi je diktafon koristan za kratke priče ili kad reorganizujem čin pozorišnog komada, ali ne za mnogo komplikovaniju rabotu razrade romana.“
Kristi se 1930. godine udala za Maksa Malovana, arheologa 14 godina mlađeg od nje, šest meseci nakon što ga je upoznala tokom puta u Irak.
Pored njihove zajedničke strasti prema drevnim kulturama, brojna putovanja ovog para po Bliskom istoku uticala su na romane kao što je Smrt na Nilu, koji je prvi put objavljen 1937. godine.
Njena novopronađena sreća izgleda da je ostavila duboki trag na njeno delo: u narednih devet godina, napisala je 17 kompletnih romana.
Za Kristi, glavno zadovoljstvo u pisanju poticalo je od osmišljavanja ingenioznih zapleta.
„Mislim da pravi posao leži u osmišljavanju zapleta vaše priče i lupanja glave dok sve ne ispadne kako treba", rekla je.
„To može da potraje. A onda, kad imate kompletan materijal, sve što vam preostaje je da pokušate da nađete vremena da ispišete čitavu stvar. Tri meseca mi deluje kao sasvim razuman period da se završi knjiga, ako čovek može odmah da se baci na posao."
U radio profilu iz 1955. godine, pozorišni impresario ser Piter Sonders, koji je producirao njenu pozorišnu predstavu Mišolovka, koja je postala neočekivani hit, rekao je da je Kristi posedovala neverovatan dar za stvaranje potpuno formiranih scena i priča u njenoj glavi.
„Jednom sam joj rekao: 'Kako ide nova predstava?' 'Završena je', rekla mi je. Ali kad sam je pitao da li mogu da je pročitam, odgovorila mi je krajnje ljupko: 'Oh, pa nisam je još napisala.' Sa njene tačke gledišta, komad je bio razređen od početka do kraja do najsitnijeg detalja. Napisati ga bilo je puko pitanje fizičkog rada.“
To viđenje potvrdio je osnivač Pengvin buksa ser Alan Lejn, koji je rekao da za 25 godina bliskog prijateljstva sa njom nijednom nije „čuo klaktanje njene pisaće mašine… uprkos zaprepašćujućem kvantitetu i kvalitetu koji je redovno proizvodila.“
Rekao je da, bilo da je organizovala svakodnevni rad u kampu na ekspediciji u mesopotamijsku pustinju ili heklala tokom večernjih sati, „dok je radila svo to mnoštvo stvari, u njenoj glavi se razrađivao neki novi komad ili roman Agate Kristi“.
I dok je Kristi verovala da knjiga može da se izbaci za tri meseca, rekla je da je za pozorišne komade bolje da „budu napisani brzo“.
U vreme BBC-jeve priče o Agati Kristi iz 1955. godine, na londonskom Vest Endu su se igrala tri njena komada.
Mišolovka je već obarala sve rekorde na blagajnama, samo tri godine posle premijere.
Komad je započeo kao BBC-jeva radio drama pod naslovom Tri slepa miša, emitovana 1947. godine, u sklopu večernjih programa koji su slavili 80. rođendan kraljice Meri.
Pisanje pozorišnih komada bilo je „mnogo zabavnije od pisanja knjiga“, izjavila je Kristi.
„Ne morate da se bakćete dugim opisima mesta i ljudi, ili odlukama kako da rasporedite materijal," rekla je.
„I morate da pišete prilično brzo da biste ostali u željenom raspoloženju i da bi razgovor tekao prirodno.“
Kristi je 1973. godine prisustvovala proslavi 21. rođendana Mišolovke u londonskom hotelu Savoj.
Prisutan je bio i prvobitni glavni glumac Ričard Atenboro, koji je svojevremeno predvideo „da bi predstava mogla da se igra još 21 godinu“.
Dodao je: „Ne bih je baš poredio sa Katedralom svetog Pavla, ali Amerikanci se kad dođu u London svakako odlučuju da idu da gledaju Mišolovku.“
Postavši najduže igrana britanska predstava 1957. godine, jedino što je moglo da je zaustavi bila je pandemija kovida 2020. godine.
U martu 2025. godine, proslavila je 30.000 izvođenje, a još se igra i dan-danas.
Atenboro je takođe bio intervjuisan u BBC-jevom profilu iz 1955. godine, gde je rekao da je Kristi „poslednja osoba na svetu koju biste doveli u vezi sa zločinom, nasiljem ili bilo čime krvoločnim ili dramatičnim.“
Sumirajući njenu dugovečnu misteriju, on je rekao: „Nismo mogli da se pomirimo sa činjenicom da je ta tiha, precizna, dostojanstvena dama mogla da nas natera da nam se naježi koža, da fascinira ljude iz čitavog sveta umećem stvaranja napetosti i darom za stvaranje tolike atmosfere užasa na pozorišnim daskama i velikom platnu.“
I dok nam intervju BBC-ja sa Agatom Kristi pruža fascinantan uvid u njene spisateljske metode – odsustvo stroge tehnike, oslanjanje na maštu, radost u smišljanju zapleta – enigma same žene nastavlja da živi.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
