Kakva je sudbina američke divljine u Trampovim rukama

Sistem nacionalnih parkova u Sjedinjenim Državama kojih ima 63, često se naziva „najboljom idejom Amerike": od veličanstvenih dolina Velikog kanjona, preko granitnih vrhova Nacionalnog parka Josemiti do drevnih stabala u Nacionalnoj šumi Tongas na Aljasci. Čak 13 nacionalnih parkova se nalazi na UNESKO-voj listi svetske baštine.

Nacionalni parkovi su deo sistema od više od 243 miliona hektara javnog zemljišta u SAD, koja obuhvataju šume, pustinje, vodene tokove i utočišta za divlje životinje.

Samo 2024. godine parkovi su zabeležili rekordnih oko 332 miliona posetilaca, koji su u obližnjim zajednicama potrošili oko 29 milijardi dolara.

Šta je Tramp uradio

Predsednik SAD Donald Tramp je obećao da će nacionalne prirodne rezervate ponovo učiniti „lepim". Početkom jula 2025. potpisao je izvršnu uredbu posvećenu „unapređenju" nacionalnih parkova.

Iako se u njoj gotovo poetski pominju prirodna područja koja su „inspirisala generacije", u dokumentu se takođe kritikuju „ograničenja u korišćenju zemljišta" koja su, kako se navodi, „lišila lovce, ribolovce, planinare i ljubitelje boravka u prirodi pristupa javnim zemljištima koja im pripadaju".

Pokušaj rezova i pitanje vlasništva

Prethodno je administracija Donalda Trampa, u maju 2025. predložila da se budžet Službe za nacionalne parkove smanji za skoro milijardu dolara.

Istraživanje javnog mnjenja koje je u novembru 2025. sproveo Jugov pokazalo je da velika većina Amerikanaca (69 odsto) odbacuje predložene rezove u budžetu Službe za nacionalne parkove.

To se odrazilo i u Senatu u januaru, kada je dvostranački predlog budžeta odbacio te rezove.

Ipak, zagovornici zaštite parkova upozorili su da je iz zakonskog teksta uklonjena formulacija koja garantuje da nacionalni parkovi ostaju javno vlasništvo, zbog čega su sada potencijalno izloženi mogućoj prodaji.

Milioni hektara za rudarenje i seču

Više od 40 odsto ukupnog američkog javnog zemljišta već dugo je otvoreno za eksploataciju nafte, gasa, uglja i minerala, uključujući takozvana federalna prava na mineralne resurse, iz kojih potiče oko 15 odsto domaće proizvodnje nafte i 9 odsto proizvodnje gasa.

Pozivajući se na potrebu da se smanji „zavisnost od inostranstva" kada je reč o ključnim mineralima, Trampova administracija je u martu 2025. naložila značajno povećanje domaće proizvodnje minerala na nacionalnom zemljištu. Velika područja već su označena za ubrzano izdavanje rudarskih koncesija za „kritične minerale" poput bakra, uranijuma i zlata.

Administracija je takođe otvorila milione hektara javnog zemljišta i voda za eksploataciju nafte i uglja kako bi se „obezbedila pouzdana energija", dok je istovremeno ukinula pravilo koje je zabranjivalo seču šuma i izgradnju puteva — kako bi se omogućila „odgovorna" proizvodnja drvne građe i „sprečavanje požara".

Čega se plaše zaštitnici prirode?

Još 2017. kada je Tramp započeo svoj prvi predsednički mandat, administracija je brzo izuzela milione hektara iz kategorije zaštićenih javnih zemljišta i otvorila ih za seču šuma i rudarenje, kaže istraživač zaštite životne sredine Stiven Neš sa Univerziteta u Ričmondu. Bajdenova administracija je kasnije poništila te odluke.

U međuvremenu, za manje od godinu dana, izdavanje koncesija za naftu i gas na javnim zemljištima je utrostručeno.

Iako su čuveni nacionalni parkovi verovatno bezbedni od velikih projekata eksploatacije, Neš strahuje da će u drugom mandatu biti ozbiljno ugroženi „mnogo veći delovi javnog zemljišta" koji obuhvataju nacionalne šume i rezervate divljih životinja.

„Ta druga javna zemljišta još su važnija kao staništa za naše divlje vrste koje ubrzano nestaju", rekao je Neš za DW.

Naučnici su, na primer, primetili da povratak nekada ugroženog američkog bizona u parkove poput Jeloustona pomaže obnovi ekosistema.

Donedavno su takvi parkovi doprinosili i informisanju posetilaca o posledicama klimatskih promena po prirodno okruženje. Međutim, prateći brisanje reči „klima" sa vladinih internet-stranica, Trampova administracija je u februaru ove godine naložila zaposlenima u službi parkova da uklone ili cenzurišu izložbe koje prenose naučna saznanja o klimatskim promenama.

Umesto toga, administracija ostaje fokusirana na „eliminisanje prepreka" za „odgovorno upravljanje šumama", ili kako to kažu zaštitnici prirode poput Neša – „što bržu eksploataciju". „Jedini prirodni resursi koje cene su oni koje mogu da izvade i prodaju", rekao je Stiven Neš.