Muškarci moraju da prijave vojsci duži boravak van zemlje

U Nemačkoj je od 1. januara 2026. stupio na snagu Zakon o modernizaciji vojne službe, što je označilo prekretnicu u nemačkoj odbrambenoj politici. Ponovo se uvodi vojna evidencija, a mladići rođeni 2008. godine ili kasnije će biti podvrgnuti obaveznim pregledima za regrutaciju. Ta regulativa će stupiti na snagu tek kasnije.

Međutim, jedna druga promena je – već stupila na snagu – uglavnom neprimećena. Posledice ove izmene Zakona o vojnoj službi potencijalno pogađaju veliki broj muškaracau rođenih od 1981. do 2009. godine.

U Zakonu o vojnoj obavezi stoji: „Muške osobe nakon navršenih 17 godina moraju da dobiju odobrenje nadležnog centra Bundesvera ukoliko žele da napuste Saveznu Republiku Nemačku na period duži od tri meseca."

Bez obzira da li planiraju semestar ili posao u inostranstvu ili putovanje po svetu: obavezna je prethodna poseta nadležnom centru nemačkih oružanih snaga, Bundesvera.

Digla se velika prašina u medijima i na društvenim mrežama

Frankfurter Rundšau je na Veliki Petak, 3 aprila to prvi javio, usledili su brojni drugi mediji – digla se velika prašina tokom uskršnjih praznika u Nemačkoj. O ovoj temi se žestoko raspravlja i na društvenim mrežama.

Kako će se ovo tačno sprovesti u praksi nije jasno, posebno zato što većina muškaraca mlađih od 45 godina – verovatno nije upoznata sa ovim propisom.

U međuvremnu je portparol Ministarstva odbrane za dpa rekao da ciljaju na pojednostavljenu proceduru za dobijanje dozvole za napuštanje zemlje:

„Razjasnićemo kroz administrativne propise da se dozvola smatra datom sve dok je vojna služba dobrovoljna." Međutim, ti propisi još nisu doneti.

Stoga, i dalje važi trenutno pravilo, barem teoretski, da se „dozvola mora dobiti od nadležnog centra Bundesvera" ako neko želi da napusti Nemačku duže od tri meseca.

Portparol ministarstva je još jednom naglasio: „Pošto se vojna služba zasniva isključivo na dobrovoljnom učešću prema važećem zakonu, takve dozvole se generalno moraju dati."

Kritika opozcije

Ovo novo pravilo ne izaziva nezadovoljstvo samo u široj javnosti već i unutar opozicije. Dezire Beker, predsednica stranke Levice u Hesenu i poslanica Bundestaga, izjavila je za Ippen-media:

„Činjenica da Član 3 Zakona o vojnoj službi sada izaziva toliku uzbunu pokazuje pre svega koliko je loše sastavljen ovaj zakon." Izrazila je iznenađenje „što se zakon sada retrospektivno razjašnjava. Posebno sa tako dalekosežnim intervencijama, jasan i pravno ispravan okvir trebalo je da bude na snazi od samog početka", rekla je Beker.

Za predsednicu hessenske Levice ovaj zakon pokazuje ‘koliko je vojna obaveza bila autoritarna i koliko je građane lišavala samostalnosti – a takva bi bila i danas'.

Šta kažu stručnjaci?

Šta to znači za mlade muškarce? List Bild razgovarao je sa stručnjacima. Profesor Filip-Sebastijan Mecger objašnjava:

„To uopšte nije novo pravilo. Postoji u Zakonu o vojnoj obavezi praktično otkako taj zakon postoji." Dodaje da je ta odredba do sada bila uglavnom nepoznata javnosti. Čak i ranije, dok je vojna obaveza još bila na snazi, o njoj se gotovo nije govorilo.

Dugo je važilo da se mnoge odredbe Zakona o vojnoj obavezi, uključujući i obavezu dobijanja dozvole za odlazak u inostranstvo, primenjuju samo u slučaju krize ili odbrane zemlje. To je sada promenjeno. Kako objašnjava Mecger, zakonodavac je time sebi obezbedio mogućnost da u slučaju potrebe brže reaguje.

On smatra da je uznemirenost zbog ove odredbe preterana. Pravilo deluje „kao preteći Damoklov mač", ali u svakodnevnom životu većina ljudi od toga verovatno neće primetiti gotovo ništa. Njegova ocena je jasna: „To je zapravo oluja u čaši vode."

„Neproporcionalno zadiranje u osnovna prava"

Stručnjak za ustavno pravo Folker Beme-Nesler, međutim, ima potpuno drugačiji stav. On ovu meru smatra „neproporcionalnim zadiranjem u osnovna prava". Njegov argument je da takva odredba ima smisla samo ako zaista postoji vojna obaveza.

„Dok je vojna obaveza postojala, pravilo je služilo tome da niko ne može da izbegne služenje vojske", kaže Beme-Nesler. Danas, međutim, situacija je drugačija. „Mi zapravo nemamo pravu vojnu obavezu, već neku vrstu ‘dobrovoljne vojne obaveze'."

Po njegovom mišljenju, iza ove mere stoje dva razloga. S jedne strane, država želi da radi boljeg planiranja zna ko duže boravi u inostranstvu, kako bi u slučaju potrebe mogla da računa na potencijalne regrute.

S druge strane, odredba treba da pošalje jasan signal. „Želi se pokazati: ozbiljno nam je stalo do Bundesvera. Šrafovi se zatežu", kaže Beme-Nesler.