Vijesti

Šta treba da znate o lekovima za mršavljenje

06. 04. 2026. · 07:11 · admin · 2 pregleda · 0 komentara

Sara Le Brok ima neposredno iskustvo sa transformativnim dejstvima lekova za mršavljenje.

Od kada je odrasla, uglavnom je bila gojazna i zato je isprobala razne dijete.

„Za sve što bi se pojavilo na tržištu, pomislila bih: ‘Probaću to, možda mi pomogne’".

Nažalost, kilogrami bi se uvek vraćali, rekla je za BBC program Inside Health.

Posle uzimanja lekova za mršavljenje duže od dve godine, izgubila je skoro 51 kilogram.

„Odjednom više nisam stalno razmišljala o hrani", kaže ona.

„Imam više energije, radim stvari koje ranije nisam mogla… kao da sam ponovo dobila neku novu slobodu u životu".

Milioni ljudi poput Sare danas koriste lekove kao što su semaglutid i tirzepatid, poznatiji pod brendovima Ozempik (Ozempic) i Maundžaro (Mounjaro).

Očekuje se da će broj ljudi koji koriste lekove za mršavljenje nastaviti da raste, kako se na tržištu budu pojavljivali novi lekovi, među kojima su i tablete koje će zameniti sadašnje injekcije.

Jasno je da ovi lekovi otvaraju novu eru u lečenju gojaznosti.

Ona sada može da se „ublaži", kaže Dejvid Kamings, profesor medicine na Univerzitetu Vašingtona, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

„Oni su nešto najbliže što sam video nečemu što bismo mogli da nazovemo čudotvornim lekovima".

Ipak, drugi stručnjaci upozoravaju da postoji rizik da se zanemari potreba za promenom životnih navika, posebno zato što se kilogrami često brzo vraćaju posle prekida terapije.

Šta bi svako ko razmišlja o lekovima za mršavljenje trebalo da zna pre nego što počne da ih uzima?

Pogledajtu video o ljudima koji rizikuju živote kupujući onlajn „injekcije za mršavljenje“

Kako lekovi deluju

Lekovi za mršavljenje smanjuju apetit oponašajući hormone koji našem telu ukazuju da smo siti.

Najčešće se koriste oni koji deluju preko hormona GLP-1 (glukagonu sličan peptid-1) i GIP (glukozo-zavisni insulinotropni polipeptid).

Ovi lekovi se vezuju za specifične molekule na površini ćelija poznate kao GLP-1 i GIP receptori, koji imaju ključnu ulogu za davanje signala da smo uneli dovoljno hrane.

Korisnici ove terapije obično počinju da gube kilograme već u prvih nekoliko nedelja.

Iako su lekovi zvanično odobreni samo za lečenje gojaznosti, brzo raste i privatno tržište za ljude koji ne smatraju da imaju višak kilograma.

Popularnost im raste jer su izuzetno efikasni: gubitak telesne težine je između 14 i 20 odsto tokom 72 nedelje.

Ipak, oko 10 do 15 odsto ljudi izgubi vrlo malo kilograma i smatra se da oni ne reaguju na terapiju.

Kraj igle iz koje izlazi kapljica tečnosti

Promena načina života

Satar je primetio da je kod manjeg broja ljudi koji naprave značajne promene u načinu života moguće da se smanji doza ili da se lek uzima povremeno.

Neki zaista naprave „suštinske promene u ishrani", kaže on.

„Nekima će možda biti potrebna niža doza nego na početku terapije.

„Ali većini će verovatno i dalje trebati određena doza leka, jer je okruženje (u vezi sa hranom) i dalje isto".

Sve je veća zabrinutost da ljudi koriste lekove za mršavljenje kao zamenu za promenu životnih navika.

Dokazi pokazuju da upravo kombinacija promene načina života i lekova za mršavljenje daje najbolje rezultate.

Stručnjaci su nedavno upozorili da rizik od nedostatka hranljivih materija može da bude povećan kod ljudi koji uzimaju lekove za mršavljenje a ne primenjuju zdravu ishranu i navike.

„Moramo da obezbedimo da ljudi unose dovoljno proteina, kao i sve potrebne vitamine i minerale", kaže Mari Sprekli, naučnica za ishranu i životne navike na Univerzitetu u Kembridžu.

„Ne želimo dugoročne neželjene posledice, poput krhkosti kostiju i gubitka mišićne mase.

„Ne želimo da jedan zdravstveni problem zamenimo drugim", dodaje Sprekli, inače glavna autorka izveštaja.

Pošto ovi lekovi značajno smanjuju apetit, pacijenti generalno unose manje hrane, navode ona i njene kolege.

To može da predstavlja „propuštenu priliku" ako pacijenti nemaju dugoročnu podršku i ako nastave da se hrane nezdravo.

Čovek sa naočarima za sunce grize hamburger koji drži u rukama — Rizik od nedostatka hranljivih materija može da bude povećan kod ljudi koji uzimaju lekove za mršavljenje, a ne primenjuju zdravu ishranu i navike

Nema brzog rešenja

Sama terapija lekovima neće „poništiti izazov gojaznosti", naglašava Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

U smernicama za primenu GLP-1 lekova, SZO navodi da su potrebni i rana intervencija, skrining i stvaranje zdravijeg okruženja.

Lakše je dok ljudi još primaju terapiju, kaže Satar.

„Imate više mentalnog prostora da razmišljate o ishrani".

Ali promena ponašanja je izuzetno zahtevna, kaže Amanda Dejli, profesorka bihejvioralne medicine na Univerzitetu u Lafboru u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Ona ističe da je potrebno da pacijenti budu bolje informisani o tome koliko brzo mogu da povrate kilograme posle prekida terapije GLP-1.

Gojaznost je hronično stanje koje se često vraća, što znači da ne može da se „izleči" samo lekovima, naglašava ona.

Zato su dodatna podrška i sveobuhvatna zdravstvena nega ključni kako bi pacijenti promenili ishranu i povećali fizičku aktivnost.

Nije poznato da li privatni pružaoci usluga obezbeđuju ovu važnu dodatnu podršku, dodaje ona, što izaziva zabrinutost jer veliki broj ljudi dolazi do lekova privatnim putem i teško je pratiti kontinuitet lečenja.

Male promene podstiču usvajanje zdavijeg ponašanja

Da bi pomogli pacijentima da prevaziđu neke od ovih problema, istraživači na Univerzitetu Stenfordu u SAD-u su proučavali na koji način bi pacijenti mogli da se podrže i podstaknu da promene životne navike.

U nedavnoj studiji ispitivali su da li male promene mogu da podstaknu ljude koji primaju GLP-1 terapiju da usvoje zdravije navike.

Ove male promene odnosile su se na ishranu, fizičku aktivnost, san, i upravljanje stresom.

Ključno je da su te male promene bile jednostavne i izvodljive, na primer, zamena zaslađenih napitaka vodom, izbegavanje kafe posle ručka, duboko disanje u stresnim situacijama, ili kratka petominutna šetnja napolju.

Istraživači su utvrdili da takvi pristupi poboljšavaju očekivanja u vezi sa promenom ponašanja.

Upravo su ta „očekivanja" prvi neophodan korak ka promeni navika, kaže Maja Adam, vanredna profesorka pedijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stenforda, koja je učestvovala u istraživanju.

„Postizanje optimalnog zdravlja zahteva mnogo više od lekova,

„Otkrili smo da ovi mali podsticaji mogu da budu veoma delotvorni", kaže ona.

Dodaje da su „suviše mali da bi propali", jer i sitne svakodnevne promene i navike vremenom donose značajne rezultate.

Pogledajte: Apetamin – neodobren lek za idealno telo od kojeg se devojke razboljevaju

Neželjena dejstva

Ovakve intervencije su ključne da bi ljudi dobili alate koji su im potrebni za promene, posebno imajući u vidu poznata neželjena dejstva terapije, kaže Dejli.

Među njima su problemi sistema za varenje.

Zabeležen je i porast slučajeva pankreatitisa i kamena u žučnoj kesi.

Još jedan razlog za zabrinutost je gubitak mišićne mase, naročito kod ljudi koji ne vežbaju.

Nedavno istraživanje ukazalo je i na povezanost sa problemima kostiju i zglobova.

U velikoj studiji, ovi lekovi povezani su sa boljim zdravljem srca, manjim brojem infekcija, nižim rizikom od zloupotrebe droga, i manjom učestalošću demencije.

Sada imamo višegodišnje podatke o efikasnosti GLP-1 terapije, ali još nije poznato kakvi su dugoročni ishodi niti da li će dejstvo vremenom da slabi.

Nedostaju i podaci o uticaju ovih lekova na trudnoću i buduće generacije, pa se uzimanje lekova za mršavljenje ne preporučuje trudnicama.

U poređenju sa negativnim posledicima gojaznosti na zdravlje, neželjena dejstva ovih lekova su relativno mala, ističu Satar i Kamings.

To se posebno odnosi na ljude koji imaju više oboljenja povezanih sa telesnom težinom.

Bolesti srca, rak i moždani udar su vodeći uzroci smrti u svetu i svi su povezani sa gojaznošću.

Promena okruženja

Ono što je očigledno je da se oblast lekova za mršavljenje brzo razvija.

Osim gubitka kilograma, ovi lekovi imaju i druge zdravstvene koristi.

U velikoj studiji koja je obuhvatila dva miliona ljudi, ovi lekovi su povezani sa boljim zdravljem srca, manjim brojem infekcija, nižim rizikom od zloupotrebe droga, i manjom učestalošću demencije.

Pokazalo se i da mogu da poboljšavaju apneju u snu, artritis i probleme sa zavisnošću.

Novi lek retatrutid je pokazao i obećavajuće rezultate u nedavnim ispitivanjima.

On oponaša dejstvo tri hormona koji regulišu osećaj gladi, a rani podaci ukazuju na gubitak težine od gotovo 29 odsto posle 68 nedelja, prema navodima proizvođača Eli Lilly.

Ipak, lekovi su samo jedno od sredstava za lečenje gojaznosti, kaže Dejli.

Važnije je da se ljudima omogući da lakše usvoje zdrave navike koje će primenjivati i posle terapije.

Zbog velikog broja ljudi koji jedu ultraprerađenu hranu bogatu kalorijama, gojaznost će biti sve veći zdravstveni problem, upozoravaju stručnjaci.

Krajnji cilj trebalo bi da bude promena okruženja u kojem se hranimo da bi se ponudio bolji izbor, kao i da se utiče na javne politike da se obezbedi da narednoj generaciji ovi lekovi uopšte ne budu potrebni, kaže Dejli.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk