Kakvi su odnosi Srbije i Hrvatske i šta oružje ima sa tim

EKG odnosa i ‘lake političke mete’

Posle „užasnih 1990-ih" i rata u Jugoslaviji, kada su odnosi Hrvatske i Srbije bili najlošiji, usledio je napredak, posebno u periodu kada je Zagreb početkom druge decenije 21. veka pristupio EU, kaže Ker-Lindzi.

„Hrvatska je tada ponudila da podeli iskustvo sa Srbijom, što su mnogi videli kao znak uspostavljanja vrlo zdravih odnosa i pokazatelj da mogu da sarađuju.

„Onda je došlo do novog pogoršanja, a verujem da je jedan od glavnih razloga obeležavanje godišnjica operacije ‘Oluja’, što je Srbija činila komemoracijama, a Hrvatska slavljem", zaključuje on.

Vučić je prethodnih meseci, posebno od početka studentskih protesta u Srbiji zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, često optuživao Hrvatsku da „na najdirektniji način učestvuje u obojenoj revoluciji" u Srbiji.

„Nijedna zemlja nije toliko strastveno i toliko snažno učestvovala u svemu kao Hrvatska, posebno državni vrh i SOA (Sigurnosno-obaveštajna agencija Hrvatske)", tvrdio je u martu.

Pogledajte video o ‘Oluji’: Povratak u Knin – Ognjenova priča

https://www.youtube.com/watch?v=zSMZf4h7jZk

Takve optužbe Ker-Lindzi smatra „problematičnim".

„Problematično je i ako ima dokaze da se Hrvatska meša u unutrašnje stvari Srbije, poput izbora, ali i ako ih nema – a to tvrdi", dodaje.

Političari u obe zemlje često u javnim nastupima spominju susede, jer su „lake mete", smatra.

„S tim što Hrvatska ima prostor da koristi i narativ da im (mađarski premijer) Viktor Orban ili (ruski predsednik) Putin stvaraju unutrašnje probleme, a mislim da je Vučić daleko manje zabrinut po tom pitanju, jer sa Orbanom ima dobre odnose", objašnjava.

I Srbija i Hrvatska za troškove odbrane izdvajaju više od dva odsto bruto društvenog proizvoda godišnje.

Iz Zagreba najavljuju da će premašiti tri odsto do 2030.

Srpska vojska broji više od 28.000 redovnih članova i više od 50.000 u rezervnom sastavu, dok u Hrvatskoj ima nešto manje od 17.000 ljudi u stalnom sastavu i oko 21.000 u rezervnom, prema podacima Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) iz Nemačke.

Posle 18 godina, u Hrvatskoj je u martu 2026. vraćeno obavezno služenje vojnog roka za muškarce.

Krajem 2026. ili početkom 2027. biće uvedeno i u Srbiji, najavio je ministar odbrane Bratislav Gašić.

Pogledajte video o vraćanju obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj

Šta su od naoružanja kupile Srbija i Hrvatska?

Hrvatska prethodnih godina nabavljala francuske avione rafale, polovne, kako je rečeno u Zagrebu, kao i američke vojne helikoptere crni jastreb (Black Hawk), nemačke tenkove leopard 2A8 i turske bajraktar dronove.

Osim za 12 novih francuskih aviona rafal, Srbija je potpisala i ugovore o nabavci kineskog naoružanja, poput protivazdušnih sistema FK-3 i HQ-17 i dronova CH-92 i CH-95.

Hrvatska je pokrenula obuke pilota i tehničkog osoblja koje bi trebalo da upravlja rafalima, dok Srbija čeka isporuku ovih aviona u narednih nekoliko godina, kaže Bilal.

„I Srbija će sprovesti obuke, ali ostaje da se vidi da li može da uradi efikasnu integraciju i održavanje rafala u sopstvenoj vojsci, posebno zbog upotrebe ruske i kineske tehnologije.

„Razvijanje moćne avijacije sa naprednim sistemima i platformama zahteva vreme, verovatno i decenije, pa ćemo morati da sačekamo i vidimo da li će francuski avioni zaista uneti promene u srpskoj vojsci", objašnjava.

• Zašto se na Balkanu ponovo priča o obaveznom vojnom roku
• Šta može da se nauči za 75 dana vojne obuke
• O obaveznim rokovima: (Ne)rado Grk, Finac, Estonac idu u vojnike

Kako Srbija i Hrvatska kupuju oružje?

Kupovina oružja nije najobičnija transakcija.

Iako ne postoje zvanični zakoni koje bi Beograd ili Zagreb prekršili nabavkom oružja, moraju da slede niz nepisanih pravila.

Da li ćete kupovinom oružja zadržati sadašnje i buduće pretnje podalje od vas?

Koje su prednosti i mane kupovine oružja?

Koja sredstva imate na raspolaganju i koja su vaša ograničenja?

Kako će se naoružanje održavati ili uvećati, ako se javi potreba?

Na ova pitanja treba imati odgovor pre potpisivanja ugovora o kupovini naoružanja, ukazuje Arsalan Bilal.

„Bez detaljnog planiranja, nijedna nabavka naoružanja neće optimalno biti pretvorena u efektivne i trajne odbrambene kapacitete.

„Države sa ograničenim budžetima za naoružanje, kao one na Balkanu, trebalo bi da posvete posebnu pažnju strateškom planiranju, jer je prostor za grešku mnogo manji", dodaje.

Hrvatske oružje nabavlja samo iz savezničkih zemalja članica NATO-a, jer savez nastupa jedinstveno kada se brani.

Srbija jeprethodnih godina nabavaljala oružje takođe od NATO članica, ali i iz Kine i Rusije.

Probleme takvog pristupa Arsalan Bilal deli u tri grupe: političke, logističke i one koji se tiču mogućnosti direktne vojne saradnje sa zemljama dobavljačima.

„Sa aspekta logistike – ključne dostave oružja Srbiji moraju da prođu kroz zemlje-članice NATO-a.

„Kupovinom od Kine i Rusije, Srbija može politički da zakomplikuje, čak i da ugrozi odnose sa EU i NATO.

„Sa aspekta vojne saradnje, kupovina sistema iz zemalja koje nisu NATO članice može da donese probleme u njihovom instaliranju na terenu, održavanju i obuci vojnika za upotrebu", nabraja Bilal.

Uprkos tome, diverzifikacija u nabavci oružja može da donese korist „do određene granice".

„Pruža otpornost na prekidanje lanaca snadbevanja i logističke prepreke, a donosi i političku fleksibilnost i prednost u pregovaranju i strateškom pozicioniranju", smatra istraživač Arktičkog univerziteta.

• ‘Mirotvorac’, film o čoveku koji se borio protiv rata u Hrvatskoj 1991.
• Napad na Petrovačkoj cesti: Epizoda ‘Oluje’ koja još čeka odgovore
• Srbi povratnici u Hrvatskoj: Ovo je naš dom

Srpsko ‘ostrvo’ i ‘nepotrebni’ vojni savez Hrvatske

Politike dveju najmnogoljudnijih država bivše Jugoslavije na polju odbrane i naoružanja umnogome kroje i njihove političke odnose.

Politikolog Ker-Lindzi ukazuje na „začarani krug trke u naoružanju", koji je na Balkanu specifičan.

„Deo problema je u tome što bilo kakav potez u odbrambenom sektoru jedne države druge zemlje tumače kao korak usmeren protiv njih", smatra Britanac.

Hrvatsko uvećanje budžeta za odbranu može da se tumači i zahtevom za veća ulaganja u vojsku članica NATO-a.

„Ali Srbija to tumači kao potez protiv nje i onda ona povećava budžet za naoružanje, pa Hrvatska dalje odgovara pitanjem – ‘zašto Srbija ovo radi, mora da je usmereno protiv nas’.

„Tako i Kosovo može da protumači da će Srbija iskoristiti oružje da ga ponovo zauzme, iako to nije realno i bilo bi političko i vojno samoubistvo", dodaje Ker-Lindzi.

• Zašto je izaslanik EU iz Hrvatske trn u oku Beograda
• ‘EU treba da organizuje referendum o članstvu zemalja Balkana’: Bivši predsednik Slovenije za BBC
• Zašto u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji

Tokom prethodnih godina koren burnih odnosa Zagreba i Beograda bili su i izbori saveznika u sektoru odbrane.

Hrvatska je u martu 2025. potpisala Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane sa Albanijom i Kosovom, na šta je Srbija ubrzo odgovorila partnerstvom sa Mađarskom.

Odluku Zagreba, Ker-Lindzi naziva „ekstremno problematičnim i nepotrebnim potezom", koji Srbija sa pravom tumači kao neprijateljski.

„Albanija i Hrvatska su već članice NATO i, ukoliko bi Srbija napala jednu od njih, automatski bi se aktivirao član 5 NATO povelje (po kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na ceo savez).

„NATO je prisutan i na Kosovu, pa apsolutno nije bilo potrebe za bilo kakvim odvojenim partnerstvom mimo alijanse", ocenjuje politički analitičar.

Ali, greške je, kaže, pravila i Srbija – pre svega, nečinjenjem.

„Svi ovi problemi su i rezultat toga što je Srbija i dalje nespremna da vodi korisne, zrele i otvorene razgovore o članstvu u NATO-u", kaže Ker-Lindzi.

Zbog toga je danas „ostrvo", jer su svi njeni susedi, osim Bosne i Hercegovine, učlanjeni u savez.

„Jasno je da su sećanja na bombardovanje 1999. još prepreka, ali gotovo sve NATO članice su nekada ratovale međusobno ili su imale loše odnose.

„Primera ima mnogo: Severna Makedonija i Grčka, Turska i Grčka, Nemačka i Francuska ili Velika Britanija…", nabraja britanski stručnjak.

Ulaskom Srbije u NATO i EU bila bi stavljena tačka na napete odnose Zagreba i Beograda, dodaje.

„Dok se to ne desi, na Hrvatsku kao NATO i EU članicu na Zapadu neće gledati kao lošeg momka, dok Srbiju u zapadnim diplomatskim krugovima sve više, nažalost, vide kao problem", ističe.

• Alojzije Stepinac: Svetac ili zločinac koji deli Balkan
• Ivo Goldštajn: Šta su mitovi, a šta istine o odnosima Srba i Hrvata u Drugom svetskom ratu
• Memorandum SANU: „Dinamit pod temeljima Jugoslavije“ ili pokušaj „očuvanja" federacije

‘Nerealna mogućnost rata na Balkanu’

Uprkos sve češćem pominjanju oružja, oštrim porukama iz Zagreba i Beograda i vraćanju obaveznog vojnog roka, „ne postoji realna mogućnost rata na Balkanu", kaže Ker-Lindzi.

„Tu svi gube – Srbija nema interes da zarati sa NATO članicom, a Hrvatska, ukoliko bi započela rat sa drugom zemljom bez povoda, ostala bi sama, jer se član 5 NATO povelje tada ne bi aktivirao", dodaje.

Ali, mala verovatnoća oružanog sukoba ne znači da će se odnosi popraviti.

Jedan od ključnih preduslova bi mogao da bude zaokret u politici Beograda.

„Pozicija Srbije ima sličnosti sa putem koji sledi Turska – prihvataju da pripadaju zapadnom svetu, ali žele da istovremeno imaju dobre odnose i saradnju sa Istokom, Kinom i Rusijom", smatra Ker-Lindzi.

To u današnjem podeljenom svetu ne funkcioniše, dodaje.

„Možda u unutrašnjoj politici, ali pravi probleme u spoljnjoj – niko do kraja ne veruje ni Srbiji, ni Turskoj, jer deluje da pokušavaju da sede na svim stolicama", kaže britanski stručnjak.

Do popravljanja odnosa sa Hrvatskom, ali i opšte geopolitičke pozicije Srbije, došlo bi kada Beograd „jasno odluči u čemu vidi budućnost".

„Nadam da će Srbija naći zajednički jezik sa EU i pohitati ka članstvu, time bi i ovi problemi bili rešeni", zaključuje Ker-Lindzi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta pobeda Zorana Milanovića znači za Hrvatsku
• Hrvatsko proleće: Buđenje nacije koje je uzdrmalo Jugoslaviju
• Ko je sve osuđen za operaciju ‘Oluja’ (i zašto Gotovina i Markač nisu)
• Zagreb dočekao bronzane rukometaše uz Tompsona i brojne polemike
• U slavu ljubavi: O fenomenu filma ‘Svadba’ iz ugla srpsko-hrvatskih parova
• Gledao sam hrvatskog ‘Generala’ i srpskog ‘Đenerala’ – šta su hteli da me nauče
• Jesu li danas mogući pregovori poput onih u Dejtonu

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'c2d8025n3geo','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.c2d8025n3geo.lat.page','title': 'Kakvi su odnosi Srbije i Hrvatske i šta oružje ima sa tim','author': 'Grujica Andrić – BBC novinar','published': '2026-04-06T08:23:11.964Z','updated': '2026-04-06T08:23:11.964Z'});