Gana prilikom sastavljanja rezolucije nije pokušala da prikaže njen bol većim od bola drugih zemalja, već je jednostavno sakupila istorijske činjenice, tvrdi šef diplomatije ove afričke zemlje Samuel Okudzeto Ablakva
Ropstvo je „najstrašniji zločin u istoriji čovečanstva" i Gana zahteva odštetu, kaže Samuel Okudzeto Ablakva, šef diplomatije ove afričke države, za BBC uoči glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN).
Članice ovog tela će glasati o rezoluciji koju je predložila Gana, kako bi prepoznale transatlantsko robovlasništvo „najozbiljnijim zločinom protiv čovečnosti".
Predloženo je da se članice Ujedinjenih nacija, u kojima je robovlasništvo bilo na snazi, izvine i isplate novac na ime odštete.
Verovatno će biti država koje će se tome usprotiviti, poput Velike Britanije koja godinama odbija da plati odštetu, tvrdeći da današnje institucije ne mogu da budu odgovorne za greške koje su se davno desile.
Ali, u predlogu rezolucije, koju podržava Afrička unija, tvrdi se da je to put ka izlečenju i pravdi.
„Želimo pravdu za žrtve i podršku za ispravne ciljeve poput obrazovanja, obuka kojima ljudi mogu da steknu veštine i zadužbinarskih fondova", kaže Ablakva za BBC.
Gana prilikom sastavljanja rezolucije nije pokušala da prikaže njen bol većim od bola drugih zemalja, već je jednostavno sakupila istorijske činjenice, tvrdi on.
Između 1500. i 1800. godine u Africi je zarobljeno između 12 i 15 miliona ljudi, koji su odvođeni u Južnu i Severnu Ameriku, gde su kao robovi bili izloženi prisilnom radu.
Procenjuje se da je tom prilikom stradalo dva miliona ljudi.
Gana, jedna od država kroz koju prolaze ključni trgovački putevi, već dugo najglasnije govori o odšteti za ropstvo.
„Strukture" i „nejednakost" nastale tokom robovlasničkog perioda postoje i danas, smatra Ablakva.
„Činjenica da mnoge generacije i dalje pate zbog isključenosti, a rasizam nastao transatlantskim ropstvom zbog kojeg su milioni ostali razdvojeni od njihovog kontinenta i ostavljeni u siromaštvu", dodaje.
Rezolucijom se zahteva i vraćanje kulturnih artefakata u zemlje porekla, jer su tokom kolonijalne ere pokradeni.
„Želimo da nam se vrate svi ti ukradeni artefakti, koji su naše nasleđe, kultura i imaju duhovni značaj za nas.
„Svi ti predmeti koji su vekovima kradeni u kolonijalnoj eri treba da se vrate", kaže šef diplomatije Gane.
Predsednik Gane Džon Dramani Mahama nazvao je rezoluciju „istorijskom" i smatra da je „ključna za borbu protiv zaborava".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
