Дизел скаче за 11, бензин за три цента?

Цијена еуродизела од уторка на црногорским пумпама могле би бити веће за око 11 центи и износиће 1,68 еура, док ће цијене двије врсте бензина највјероватније поскупјети за око три цента па ће еуросупер 98 коштати око 1,59 еура, а супер 95 око 1,55 еура. Лож уље ће вјероватно поскупјети за 11 центи па ће његова цијена износити 1,83 еура за литар.

То показују прелиминарни подаци о цијенама нафтних деривата на међународној берзи и односа курса долара и еура.

Министарство енергетике и рударства ће у понеђељак саопштити нове максималне малопродајне цијене које ће важити наредних седам дана.

Ово ће бити треће узастопно повећање цијена горива од избијања новог рата на Блиском истоку прије мјесец. Влада је прошле седмице снизила акцизе на гориво за 50 одсто на дизел и за 25 одсто на двије врсте бензина, као и промијенила уредбу да се цијене у Црној Гори са берзанским усклађују сваке седмице, а не као до тада једном у 14 дана. Снижене акцизе, према овој ослуци, важиће до 21. априла, али их Влада новом може продужити.

И поред смањења акциза, малопродајна цијена дизела, са новим усклађивањем, за мјесец имаће раст са 1,34 на 1,68 еура. Да није било смањена акциза, дизел би од уторка кошта око 1,93 еура. Кроз повећање цијена за 34 цента, држава је кроз ПДВ добила више за седам центи, док је кроз умањење акцизе изгубила 22 цента по литру.

Цијене бензина од почетка кризе, и поред смањења акциза, биће већа за по 15 центи. Да нису умањене акцизе, ове двије врсте горива биле би скупље за још по око 16 центи.

Лож уље је једини енергент са регулисаном цијеном којем није смањивана акциза, тако да ће њему цијена од избијања кризе бити повећана са 1,27 на 1,83 еура.

На берзи сирове нафте јуче је од избијања кризе забиљежен највиши дневни просјек цијене од 111 долара за барел, уз наставак раста, док је претходи највећи дневни просјек, од почетка кризе, био 106,4 долара за барел од 20. марта.

Од почетка новог рата сирова нафта је поскупјела за 54 одсто. Цијене дневно варирају и по десет одсто, усљед изјава политичара и ратних вођа у вези са преговорима о условима прекида рата или будућег коришћења Хормушког мореуза, као и самих ратних догађаја уколико нека од страна погоди неку нафтну инфраструктуру.

Слично се дешава и на берзама нафтних деривата, с тим што њихове цијене обично спорије расту у односу на сирову нафту. Значајнији раст забиљежен је у протекла два дана у односу на ранији период.

Прелазак на седмодневно усклађивања малопродајних цијена са берзанским, значи да ће цијене горива у Црној Гори брже пратити берзанске и у случајевима садашњег раста, али и ако дође до пада цијена на међународном нивоу.

Са новим очекиваним растом цијена од уторка, Црна Гора ће се приближити цијенама горива у региону. У Србији је јуче цијена еуродизела била 1,80 еура, а бензина 1,60.

У БиХ гђе се цијене горива слободно формирају, а зависе и од мјеста гђе се налазе, односно ентитета, просјечна цијена дизела била је јуче око 1,73 еура, а бензина око 1,45 еура.

Као мјере реаговања преостале измјене закона о акцизама и ПДВ-у
Закон о акцизама омогућава Влади да одлукама може привремено снизити акцизе на гориво до 50 одсто, што је у максималном обиму искоришћено код еуродизела док је код бензина остао простор за могуће смање за још 25 одсто износа акцизе.

У случају наставка раста цијена горива на међународним берзама, на очување домаћих нижих цијена могло би се реаговати једино ако би Скупштина измијенила законе о акцизама и/или о порезу на додату вриједност (ПДВ).

Пуна акциза на еуродизел износи 44 а за бензине 54,9 центи по литру, које улазе у обрачун ПДВ-а. Овај порез на гориво је по већој стопи од 21 одсто. Ниже стопе ПДВ-а које постоје у закону и важе за неке друге робе и услуге износе 15 и 7 одсто.

Хрватска и Србија су ђелимично и привремено снизиле акцизе, док је Сјеверна Македоније снизила стопу ПДВ-а на гориво.

Црна Гора има такозване стратешке резерве од око 44 хиљаде метричких тона, које су формирале приватне компанија док држава није формирала резерве у свом власништву. Из Министарства енергетике и Владе до сада су више пута поновили да држава ове стратешке резерве (у власништву приватних компанија) може каристити само у случајевима опште несташице деривата или потпуних прекида снабдијевања, а да их не може употријебити за смањивање цијена на домаћем тржишту, преносе Вијести.

The post Дизел скаче за 11, бензин за три цента? appeared first on ИН4С.