И бели хлеб има своје предности и није за стално избегавање

Неизоставан део сваке трпезе је хлеб и једемо га у разним приликама и комбинујемо са месом, поврћем, намазима или џемом. Ипак, често се налази на „црној листи“ намирница које треба избегавати, ако желимо да смршамо или водимо рачуна о здрављу. У прекомерним количинама може бити штетан, али колико га можемо јести?

„Дневни унос пшеничног хлеба је 114 грама. За ражени хлеб, дневни унос је 124 грама, што је отприлике 2,5 порције од по 50 грама, препорука је руског Министарства здравља. Хлеб би требало да буде основа исхране и без њега је оптимална исхрана немогућа. Није случајно да је током опсаде Лењинграда управо хлеб спасао становништво од глади као извор есенцијалних хранљивих материја. И занимљиво је да је хлеб једини производ који никада не досади, иако га многи људи једу сваки дан током целог живота“, наглашава руски стручњак Марина Костјученко.

Бели и интегрални хлеб имају своје предности, али који је здравији

„Интегрално брашно садржи готово сваки део зрна, укључујући и мекиње. Наравно, ово је брашно је здравије. Садржи неколико пута више дијететских влакана, витамина и минерала, што га чини ризницом хранљивих материја. Али хлеб који се од њега добија је јединствен, са гушћом, грубљом средином. Многи људи више воле меки бели хлеб, а чак и та намирница садржи многе корисне хранљиве материје. На пример, дијетална влакна, која хране цревни микробиом. А здравље микробиома утиче на ментално здравље: сан, расположење и друге важне аспекте. Чак и исечена векна од врхунског брашна садржи више дијеталних влакана него воће и поврће попут купуса, јабука или шаргарепе“, напомиње руски стручњак Марина Костјученко.

Не треба занемарити ни протеине у хлебу, као и остале корисне материје

Обична векна хлеба садржи у просеку 7,5 одсто протеина. Хлеб од целог зрна пшенице садржи 12 одсто протеина или више. Ражени хлеб садржи више гвожђа него јаја и јабуке. Такође је извор органских киселина. Мало је познато да 100 грама раженог хлеба обезбеђује 50 одсто дневне потребе за селеном, важном супстанцом која учествује у стварању хормона штитне жлезде.

Уобичајени митови о хлебу

„Понекад наиђете на информације да хлеб садржи ‘квасац убице’. У стварности, квасац умире током печења – температура у мрвицама достиже 96-98 степени, и ниједна жива ћелија не може да преживи“, напомиње стручњак.

Постоји и мит да се глутен лепи за слузокожу желуца и да је штетан за организам. Али, глутен је протеин. Денатурише се током печења, слично као што се беланца јаја денатуришу када пржимо јаја. Згушњава се, формирајући оквир и облик хлеба и, наравно, не може се вратити у глутен. Хлеб без глутена, који многи маркетиншки стручњаци сматрају производом здравог начина живота, прави се од пиринча, кукурузног брашна и скроба. Они садрже два до три пута мање хранљивих материја од пшенице или ражи. Штавише, потребни су бројни адитиви за стабилизацију теста, истиче се.

The post И бели хлеб има своје предности и није за стално избегавање appeared first on ИН4С.