Moja Evropa: Sećanje na Kristijana Švarc-Šilinga

Kada je Kristijan Švarc-Šiling 1996. godine napuštao Sarajevo, u Nemačku je sa sobom poveo malog Adu. Očajni roditelji molili su ga da učini nešto za njihovo dete. Ado je morao na hitnu operaciju srca da bi preživeo. To mu odmah nakon rata nije mogla ponuditi nijedna bolnica u BiH.

Kristijan Švarc-Šiling nije samo organizovao operaciju – on ju je i platio. 2022. godine, nekada spasena beba posetila je svog spasioca – noseći svoju prvu bebu u naručju.

Ovo je samo jedan od mnogih primera ophođenja čoveka, političara, muzičara i preduzetnika o kojem ljudi u Bosni ne govore samo s poštovanjem – već i s ljubavlju. On je finansirao i organizovao brojne inicijative i projekte za pomoć zemljama Zapadnog Balkana.

Ne poznaju, međutim, svi njegovu prošlost, biografiju tog izuzetnog čoveka. To je biografija neobično pasioniranog čoveka. Odrastao je u blizini Potsdama, s majkom pijanistkinjom i ocem kompozitorom i dirigentom. Imao je samo 14 godina kada je okončan teror nacista. Decenijama kasnije saznao je da je njegova majka bila Jevrejka iz Poljske, koju je njegov otac, uz pomoć falsifikovanih dokumenata, spasao od verovatno sigurne smrti u koncentracionom logoru.

Homo Politicus

Duhovna snaga muzike bila mu je izuzetno važna. „Kad ujutro odslušaš Bahovu fugu, odmah ti je dan uspeo“, rekao mi je jednom. Kada sam mu drugom prilikom napola u šali sugerisao da je on možda muzičar koji je slučajno završio u politici, blago je to odbacio. I zaista, on je bio Homo Politicus.

U ranoj mladosti, sa 26 godina, nakon iznenadne smrti tasta, počeo je zajedno sa suprugom Mari-Luize Švarc-Šiling da vodi preduzeće srednje veličine – sve dok 1982. godine nije postao savezni ministar za poštu i telekomunikacije.

Kao ministar, bio je na čelu 500.000 zaposlenih u Pošti s gotovo 50 milijardi tadašnjih nemačkih maraka obrta. Privatizacija te državne firme bila je herkulovski zadatak, koji je zahtevao strategiju, empatiju i pregovaračke veštine. Danas su Deutsche Telekom, T-Mobile i DHL među vodećim kompanijama u Evropi i svetu.

Bio je usred reforme pošte kada su mu užasi genocida u Bosni i jedan mladi poslanik probudili sećanje na 26-godišnjeg mladića Kristijana Švarc-Šilinga. U Poslaničkom klubu CDU/CSU u Bundestagu taj mladi poslanik izveštavao je o strašnim zločinima u ratu u Bosni, obrativši se kolegama, upućujući im optužbe: „Većina vas bi mogla da mi budu očevi. Zašto ste nas uopšte vaspitavali sa porukom ’Nikad više!’, kada se to sada ponovo dešava, a mi ne preduzimamo ništa da to sprečimo?!“

Čovek se tako potroši u politici

Taj mladi poslanik bio sam ja. Švarc-Šiling bio je među onima koji su mi nakon sastanka poslaničkog kluba čestitali na izlaganju. Dobro se sećam kako sam se iznenadio da i savezni ministar, s kojim sam imao malo dodira, stoji u redu. Pružio mi je ruku, snažno je protresavši. čestitao mi na izlaganju i dodao: „U ovom poslu – politici – čovek se tako istroši…“

Ali, Kristijan Švarc-Šiling nikada nije bio istrošen. Nikada nije postao politički cinik, jer je imao moralni kompas. Sledećeg dana, posle redovnog sastanka nemačke vlade, nazvao me je drugi ministar, rekavši mi: „Danas je između kancelara i Švarc-Šilinga došlo do ogromnog kraha zbog vas, zbog Bosne. Uzgred, juče ste u klubu poslanika bili potpuno u pravu.“

Kristijan je na blagi izveštaj ministra spoljnih poslova Kinkela o diplomatskim inicijativama za okončanje ubijanja u BiH, rekao: „Sramota me je što pripadam ovoj vladi ako i dalje ostane nedelotvorna.“ Sa svojom ostavkom, on je bio jedini ministar koji je u vreme kancelara Helmut Kola, dobrovoljno napustio funkciju.

U narednim danima zajedno smo putovali na neuspele mirovne pregovore u Ženevu kako bismo se sastali s bosanskim liderima. Za vreme leta nagnuo se prema meni i rekao: „Jedva se poznajemo“, da bi mi potom dao da pročitam njegov privatni dnevnik.

Kritikovao Zapad

Tamo je 1956. godine, kada mu je bilo 25 godina, kritikovao Zapad zbog nedelotvornosti tokom mađarskog ustanka protiv sovjetske okupacije, kada su hrabri Mađari ostavljeni sami u borbi za slobodu. Tenkovi su ugušili revoluciju – sa mnogo mrtvih. Ministar, koji je podneo ostavku, imao je isti moralni kompas kao i tada – sa 25 godina.

No, on se nije zadovoljio samo povlačenjem sa funkcije; želeo je, zapravo morao je nešto da učini. Zajedno i pojedinačno, u brojnim inicijativama, u parlamentu, javnosti, regionu i na međunarodnom nivou, grčevito smo pokušavali da zaustavimo genocid i spasimo Bosnu od uništenja. Često smo bili očajni, ali nikada nismo ni pomislili da odustanemo. Sudbina ljudi ulazila nam je pod kožu, bila nam je previše važna.

Kao međunarodni medijator, od 1995. godine, nakon rata, u često teškim pregovorima s akterima iz rata, omogućio je hiljadama preživelih Bosanaca i Hercegovaca povratak u njihove opštine i mesta. Nijedan bh. političar verovatno nije posetio toliko gradova i sela kao Kristijan Švarc-Šiling – u tim ključnim godinama.

Kada je 2006. godine imenovan za „visokog predstavnika“, najvažnijeg diplomatu međunarodne zajednice u Bosni, ljudi u zemlji, a ne često cinična međunarodna diplomatija, bili su i ostali za njega prioritet. Želeo je da Bosnom i Hercegovinom upravljaju Bosanci i Hercegovci – a ne kolonijalni vladari.

Nije ostvario sve što je želeo. Niko to ne uspe. Ali, ono što jeste, je ogromno. Kristijan Švarc-Šiling Njegov život je pokazao da ljudskost, politika i čvrst stav mogu da idu zajedno. Jedan nemački list nazvao ga je „nekonvencionalnim političarem“. Tačno je: nije bio ni konvencionalan, a ni običan. Bio je izuzetan. I nastaviće da se izdvaja od svih.

I nije samo u Bosni obožavan i voljen. I ne samo od Ade i njegovih, u međuvremenu, dvoje dece.

Autor ovog članka je Štefan Švarc, bivši poslanik Bundestaga (CDU), počasni građanin Sarajeva (1993), počasni građanin Bosanske Krupe (2007), počasni građanin Goražda (2011), direktor Evropskog Balkanskog Instituta (EUBI).