Klađenje na izbore – u Nemačkoj nezakonito, ali moguće

Platfrome kao što su Polymarket ili Kalshi omogućavaju anonimno klađenje na razne događaje – od vojnih napada do, kako se navodi, čak i „drugog Hristovog dolaska“. Poslednjih godina privlače sve veću pažnju i zadaju glavobolje regulatorima igara na sreću širom sveta.

Izbori kao predmet opklada

Platforme za takvo klađenje privukle su veliku pažnju 2024. kada su na predsedničkim izborima u SAD predvidele pobedu Donalda Trampa nad Kamalom Haris – očigledno tačnije od anketa javnog mnjenja.

Platforma Kalshi nedavno je saopštila da je tačno predvidela i rezultat izbora za gradonačelnika Njujorka prošlog novembra – svega osam minuta nakon zatvaranja biračkih mesta. U decembru je i televizija CNN najavila saradnju sa tom platformom, koja bi trebalo da dopuni njeno izveštavanje o izborima.

Na toj platformi može da se kladi i na pobednika predstojećih izbora u Mađarskoj.

Pojedini politikolozi danas takvim platformama čak pridaju veću težinu nego klasičnim anketama, kaže Aleksander Behtel, stručnjak za digitalnu ekonomiju i predavač na švajcarskom Univerzitetu u Sent Galenu. Razlog je to što ispitanici u anketama ponekad ne žele otvoreno da priznaju koju stranku podržavaju.

„Videli smo to u SAD tokom izbora u vreme Donalda Trampa, kada je on u anketama često imao slabije rezultate od protivnika“, rekao je Behtel za DW. Prema njegovim rečima, ljudi su iskreniji kada „ulažu sopstveni novac za ono što govore“.

U SAD legalno, u Nemačkoj dostupno ali nelegalno

U SAD je prošle godine Ministarstvo pravde obustavilo istragu protiv platforme Polymarket, jednog od vodećih igrača na tom tržištu. Time je otvoren prostor za širenje poslovanja u SAD.

U nekoliko evropskih zemalja, međutim, pristup Polymarketu je blokiran, jer ga vlasti smatraju neregistrovanom platformom za kockanje.

U Nemačkoj su, međutim, sajtovi Polymarket i Kalshi i dalje dostupni, iako je nadležno telo za nadzor igara na sreću proglasilo njihovo korišćenje nezakonitim.

Zajednička uprava nemačkih saveznih pokrajina za kontrolu kockanja (GGL) prošlog septembra upozorila je građane da ne koriste platforme poput Polymarketa

„Društveno klađenje odnosi se na događaje iz javnog ili društvenog života, kao što su politički izbori, sudske presude, prirodne katastrofe, društveni događaji ili druge pojave koje ne spadaju u sport. Takvi formati posebno su podložni manipulacijama, jer se često zasnivaju na događajima koji su nejasni, subjektivni ili na koje je lako uticati“, navodi se u saopštenju.

Uprkos tome, na Polymarketu trenutno je moguće klađenje na predstojeće pokrajinske izbore u Saksoniji-Anhalt, Berlinu i Meklenburgu–Prednjoj Pomeraniji, koji će biti održani u septembru. Moguće je kladiti se i na to da li će nemačka vlada pući pre isteka mandata 2027. godine.

Najviše pažnje za sada privlače opklade na izbore u Berlinu: na njihov ishod već je uloženo oko 2,6 miliona evra, iako je do glasanja ostalo još nekoliko meseci.

Da li je klađenje pouzdanije od anketa?

Ipak, činjenica da neko očekuje pobedu određenog kandidata ne znači nužno i da podržava njegovu politiku. Stručnjaci upozoravaju i da se klađenje ne sme poistovećivati sa anketama javnog mnjenja.

„Naravno, i klađenje može biti izobličeno“, priznaje Behtel.

Korisnici na takvim platformama sami postavljaju pitanja o kojima se klade, pa su ona često nasumična ili usko specijalizovana.

Nasuprot tome, instituti za istraživanje javnog mnjenja formulišu pitanja tako da što verodostojnije odraze stavove različitih društvenih grupa u određenoj zemlji.

„Klađenja pokazuju u šta njihovi korisnici veruju, ali istovremeno ti korisnici misle da mogu da utiču na to šta će se dogoditi – a to je velika razlika u odnosu na ankete“, kaže Stiler.

Rizik od zloupotreba i manipulacija

Burkhard Stiler, profesor informatike i stručnjak za finansijske tehnologije na Univerzitetu u Cirihu, kaže da je problem pre svega u tome što se političke odluke pokušavaju pretvoriti u modele teorije igara.

„Neprihvatljivo je da takva tehnologija u principu može da utiče na oblikovanje političkih narativa“, rekao je Stiler za DW.

Mogućnost zloupotrebe poverljivih informacija na takvim platformama je očigledna, a ilustrovana je i nedavnim primerima: agresivne opklade na pad predsednika Venecuele Nikolasa Madura ili na američko-izraelske napade na Iran mnoge su navele na zaključak da su pojedini insajderi iskoristili svoja saznanja.

To, prema Stileru, predstavlja opasnost za demokratske procese. Klađenje na takve odluke stvara podsticaje koji nemaju veze sa njihovim sadržajem i mogu da iskrive javnu debatu.

Behtel je ipak manje zabrinut zbog rasta popularnosti takvih platformi. „Po mom mišljenju, takve platforme ne predstavljaju strukturnu pretnju demokratiji, ali nose određene rizike“, kaže on.

Jer, postoji i opasnost od manipulacije. Oni koji raspolažu velikim novcem mogli bi snažnim klađenjem na određeni ishod veštački da povećaju verovatnoću tog scenarija i podstaknu druge korisnike da se priključe istim opkladama. Takav fenomen naziva se „efekat priključivanja većini“, kaže Behtel.

Potrebna jasnija regulacija

On smatra da je potrebna jasnija regulacija. Kao moguće mere navodi obavezu identifikacije korisnika na internetu, što bi moglo da ograniči zloupotrebe i manipulacije. Druga mogućnost bila bi zabrana specifičnih opklada na pojedinačne političke odluke, koje bi mogle da podstaknu manipulacije.

„Sve su to stvari koje bi trebalo sprečiti, ali verujem da je to moguće učiniti kroz odgovarajuću regulaciju“, zaključuje Behtel.