Orbanov poraz „loša vest za njegove balkanske saveznike“

List Frankfurter algemajne cajtung donosi članak bečkog dopisnika Mihaela Martensa, u kojem autor razmatra pitanje šta poraz Orbana znači za njegove saveznike na Balkanu:

„Smena sa vlasti mađarskog premijera Viktora Orbana u Mađarskoj ujedno je i poraz njegova tri najvažnija politička partnera na Balkanu. Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bosansko-srpskog separatističkog lidera Milorada Dodika i makedonskog premijera Hristijana Mickoskog otpada njihov najvažniji politički saveznik u EU. Od svog ponovnog izbora 2010. godine Orban je upornim radom izgradio mrežu neliberalnih analitičkih centara, medija i partija, koju je širio, podržavao ili učinio poslušnom obilnim finansijskim isplatama, a čija je budućnost sada neizvesna.

Orbanov najmoćniji partner u regionu bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Još prošle nedelje su srpske vlasti izvele sumnjiv politički spektakl koji je većina posmatrača protumačila kao beogradsku izbornu pomoć Orbanu: srpska vojna obaveštajna služba je, prema sopstvenim tvrdnjama, osujetila planove za napad na gasovod koji Srbiju i Mađarsku snabdeva ruskim gasom.

’Želim da zahvalim Srbiji na brzom i efikasnom delovanju. Sprečili su da dođe do velike katastrofe’, rekao je tim povodom Orban. Navodna otkrića u Srbiji pružila su mu povod da u svojoj zemlji rasporedi vojsku radi obezbeđivanja navodno ugroženog gasovoda, što je u završnoj fazi izborne kampanje donelo marcijalne slike Orbana kao branioca mađarskih interesa. Međutim, to mu nije donelo nikakvu korist. Ne bi bilo iznenađenje da istraga o navodnom planu atentata u Srbiji sada brzo padne u zaborav.

Mreža građena 15 godina neće se raspasti preko noći

Drugi važan Orbanov klijent u regionu jeste bosanski srpski političar Milorad Dodik, kome je u Bosni i Hercegovini izrečena višegodišnja zabrana bavljenja politikom, ali koji i dalje zadržava veliki uticaj. On godinama zagovara otcepljenje od ostatka države Republika Srpska, dela zemlje u kojem dominiraju Srbi. Orban ovaj separatizam nije izričito podržavao, ali jeste podržavao bivšeg predsednika Republike Srpske Dodika“, piše frankfurtski list.

U tekstu se podseća i da je bivši severnomakedonski premijer Nikola Gruevski, koji je 2018. osuđen zbog zloupotrebe položaja, pobegao u Mađarsku, gde mu je u hitnom postupku priznat status političkog izbeglice. Istaknute su i Orbanove bliske veze sa današnjim makedonskim premijerom Mickoskim. Navedeni su i krediti Orbanovim balkanskim saveznicima, kao i kupovina medija koji potom izveštavaju u skladu sa vladinom linijom.

„Takva mreža, građena tokom petnaest godina, posebno u medijskom sektoru sa složenim vlasničkim strukturama, neće se raspasti preko noći samo zato što je Orban izgubio vlast. Međutim, poslednjih godina su se već pojavljivali izveštaji da finansijska podrška iz Budimpešte dolazi sve oskudnije, a u nekim slučajevima je potpuno izostala. To što EU zbog kršenja vladavine prava i drugih prekršaja u Mađarskoj ne isplaćuje milijarde evra iz svojih fondova nije ostalo bez posledica.“

Na kraju članka fokus se ponovo vraća na Srbiju: „U Srbiji se opozicija sada nada da bi pad Orbana mogao da označi i politički kraj Vučića. Veliki talas protesta u Srbiji protiv njegovog sistema vladavine jeste splasnuo, ali je ostavio tragove. Ukoliko bi pobunjeni studenti izašli na sledeće parlamentarne izbore sa sopstvenom listom, nije isključeno da bi dominacija Vučićeve Srpska napredna stranka mogla da se uzdrma. Međutim, nejasno je kako bi takva studentska lista mogla da izgleda. Osim toga, u Srbiji ne postoji opozicioni političar koji ima makar približno toliku podršku kao Peter Mađar. Datum izbora takođe još nije određen. Ipak, neliberalna osovina na Zapadnom Balkanu očigledno je oslabljena Orbanovim gubitkom vlasti“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.

„Loša vest za Srbiju“

Štutgarter cajtung takođe piše o rezultatima izbora u Mađarskoj: „Ne samo da će šef Kremlja Vladimir Putin žaliti zbog gubitka svog najpouzdanijeg informacionog kanala i svog glasnogovornika u Evropskoj uniji. I za vlastodršce poput američkog predsednika Donalda Trampa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i za nemačku Alternativu za Nemačku (AfD) ili austrijsku Slobodarsku partija Austrije (FPÖ), pad ovog autokrate trebalo bi da bude upozoravajući signal. Pokazuje se da nacionalni egoizam i bezobzirna konfrontacija ne mogu zameniti međunarodnu saradnju. Lično bogaćenje i gomilanje funkcija nikako se ne isplate. A dugoročno se volja birača teško može ignorisati čak i u ’vođenoj’ demokratiji.“

Salcburger nahrichten objavljuje tekst pod naslovom: „Rezultat izbora u Mađarskoj loša je vest za Srbiju“. Autor konstatuje da su „Viktor Orban i predsednik Srbije Vučić, prema mišljenju analitičara, negovali ’bratstvo’ u autoritarnom stilu vladanja“. Potom dodaje: „Srbija već neko vreme ne ostvaruje nikakav napredak u približavanju Evropskoj uniji — naprotiv: od početka studentskih i građanskih protesta u Srbiji krajem 2024. godine, a posebno poslednjih meseci, napori vlasti da pravosuđe, kritičke medije, pa i univerzitete i druge kritičare stave pod svoju potpunu kontrolu dodatno su pojačani. Tek pre nekoliko dana evropska komesarka za proširenje Marta Kos nagovestila je da bi, s obzirom na situaciju, dalja isplata sredstava Srbiji iz plana rasta EU u iznosu od 1,5 milijardi evra mogla biti obustavljena.“