Kolumbijska vlada odlučila da ubije Eskobarove ‘kokainske nilske konje’

Grupa nilskih konja koje je Eskobar prvobitno dopremio u njegov privatni zoološki vrt 1980-ih godina namnožila se i proširila uzduž jednog od glavnih plovnih puteva zemlje – rijeke Magdalena

Pablo Eskobar je ime koje Kolumbija pokušava da zaboravi poslednjih nekoliko decenija.

Jedan od najozloglašenijih kriminalaca svih vremena, bio je osnivač medeljinskog narko-kartela 1980-uh i u jednom trenutku se smatralo da je najbogatiji čovek na svetu.

Eskobar se pamti i po nasilnim obračunima sa snagama reda i zakona u Kolumbiji, koji su uključivali otmice, bombaške napade i neselektivne atentate.

Ali „Kralj kokaina' je odgovoran i za nešto što naučnici nazivaju „ekološkom tempiranom bombom".

Grupa nilskih konja koje je Eskobar prvobitno dopremio u njegov privatni zoološki vrt 1980-ih godina namnožila se i proširila uzduž jednog od glavnih plovnih puteva zemlje – reke Magdalena.

Studija iz 2022. godine sugeriše da je moguće da sada možda ima čak 250 ovih „kokainskih nilskih konja“.

Prema najnovijem popisu Ministarstva zaštite životne sredine, 2022. godine ih je bilo najmanje 169.

Bez kontrole populacije, procenjuje se da bi do 2030. godine moglo da ih bude više od 500, a do 2035. godine da broj premaši 1.000.

Posle decenija razmatranja, kolumbijska vlada je sada objavila planove da ubije 80 ovih jedinki.

„Ako to ne uradimo, nećemo moći da kontrolišemo populaciju“, rekla je vrđiteljka dužnosti ministra zaštite životne sredine Irena Velez.

„Moramo da preduzmemo nešto da bismo sačuvali naše ekosisteme.“

Međutim, organizacije za prava životinja kritikovale su ovu odluku.

Nedavno ponovo izabrani senator za prava životinja Andrea Padilja protivi se vladinoj odluci, nazivajući je „pojednostavljenom i okrutnom“.

„Nikada neću podržati ubijanje zdravih stvorenja; još manje ako su, kao u ovom slučaju, žrtve neodgovornosti, nehata, lenjosti i državne korupcije“, napisao je na nalogu na mreži Iksu.

Od 2022. godine, nilski konji u Kolumbiji su proglašeni invazivnom egzotičnom vrstom, što znači da se smatra da ugrožavaju autohtone ekosisteme i biodiverzitet.

Nekontrolisani rast populacije nilskih konja, koncentrisanih na obalama reke Magdalene, zagađuje vodu, utiče na ljudske zajednice i dovodi u opasnost druge vrste poput lamantina i rečne kornjače, rekla je ministarka.

„Sa naučne tačke gledišta, ovo je neophodno da bi se smanjio njihov broj", dodala je.

Nilski konj se smatra jednom od najagresivnijih životinja na svetu.

A ovi u Kolumbiji su opasnost po ribare i stanovnike tog područja.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Animals (Životinje) 2021. godine, 87 odsto susreta ljudi i nilskih konja u Ugandi između 1923. i 1994. godine bilo je fatalno.

Naučnici u Kolumbiji dugo zastupaju stav da je žrtvovanje životinja jedini način da se ublaži njihov uticaj na životnu sredinu.

Glavni problem je što nilski konji nisu autohtona vrsta u ovoj južnoameričkoj zemlji – ili bilo gde van Afrike.

To uglavnom znači da nemaju prirodne neprijatelje, poput lavova i krokodila, što dalje znači da mogu da se nesmetano razmnožavaju.

„Jasno je da nam je žao ovih životinja, ali kao naučnici moramo da budemo iskreni“, kaže za BBC kolumbijska biološkinja Natali Kastelblanko, jedna od vodećih stručnjakinja za „kokainske nilske konje“.

„Nilski konji su invazivna vrsta u Kolumbiji i ako sada ne ubijemo neke od njih, situacija bi mogla da izmakne kontroli za samo 10 ili 20 godina.

Kolumbijska vlada izdvojiće 7,2 milijarde pezosa (približno dva miliona američkih dolara) za smanjenje populacije nilskih konja.

Prema rečima ministarke, očekuje se da se populacija može smanjiti za najmanje 33 jedinke godišnje.

Prema vladinom dokumentu, postoje dva načina za postizanje tog cilja: prebacivanje nilskih konja u zoološke vrtove i utočišta u drugim zemljama i uspavljivanje.

Vlada je pokušala da pronađe zemlje koje bi bile spremne da prime neke od nilskih konja, ali prema izveštaju, nije dobila pozitivan odgovor ni od jedne od njih.

„Verujemo da to ima veze sa siromaštvom (u drugim zemljama) i mogućim genetskim oštećenjima koja ove jedinke imaju“, rekla je Velez u intervjuu kolumbijskom Blu ​​radiju.

Pošto sve jedinke potiču od ista četiri nilska konja koje je dopremio Eskobar, njihova genetska raznolikost je veoma niska, što povećava urođene mane.

Natalija Ramirez, direktorka Odeljenja za šume, biodiverzitet i ekosistemske usluge, objasnila je da je, pored toga, prebacivanje nilskih konja u drugu zemlju veoma skupo.

Stoga, dok traže nekoga ko je spreman da primi nilske konje i finansira prevoz, vlasti su se odlučile za eutanaziju 80 jedinki.

Odluka je doneta posle preporuka stručnjaka za biodiverzitet i biće u skladu sa tehničkim protokolom kako bi se osiguralo da sve bude „etički, bezbedno i odgovorno“, kaže Velez.

Eutanazija svake jedinke koštaće oko 50 miliona kolumbijskih pezosa (oko 14.000 američkih dolara), rekla je ministarka u intervjuu za Blu radio.

U tu cenu ne ulazi zakopavanje trupala, što je neophodno iz zdravstvenih razloga.

Mera koju je donelo Ministarstvo zaštite životne sredine predviđa da nilski konji mogu da budu ubijeni injekcijom ili strelicom ispaljenom iz puške.

Tokom 1980-ih, kada je dostigao najveću moć i bogatstvo, Pablo Eskobar je osnovao zoološki vrt na imanju Hasijenda Napoles sa nilskim konjima, žirafama, slonovima, zebrama, nojevima, nosorozima i bivolima.

Posle njegove smrti 1993. godine, vlasti su zaplenile njegovo luksuzno imanje oko 250 kilometara severozapadno od kolumbijske prestonice Bogote.

Većina životinja je na kraju premeštena u druge zoološke vrtove, ali niko nije želeo da uzme nilske konje, koji su bili prepušteni sami sebi i brzo su se rasejali van granica ranča po slivu reke Magdalena.

„Bilo je logistički teško premeštati ih, pa su ih vlasti jednostavno tamo ostavile, verovatno misleći da će životinje uginuti“, kaže Kastelblanko.

Za krdo nilskih konja u Kolumbiji se kaže da je prvo i jedino koje živi u divljini van afričkog kontinenta.

Prema informacijama Instituta Humbolt, populacija nilskih konja je porasla jer imaju sve što im je potrebno: izobilje hrane i mnogo vode.

Za razliku od Afrike, gde se suočavaju sa predatorima i sušama, u Kolumbiji nema onoga što naučnici nazivaju „prirodnim kontrolorima“ populacije.

„Nilski konji se šire po najvećem rečnom slivu Kolumbije, u kojem hiljade ljudi zarađuju za život“, kaže Kastelblanko.

„Nilski konji su viđeni čak 370 kilometara daleko od Hasijende Napoles.“

Iako do sada nisu zabeleženi smrtonosni napadi u Kolumbiji, nilski konji su teritorijalne životinje za koje se procenjuje da ubiju oko 500 ljudi godišnje u Africi – više nego lavovi, krokodili ili slonovi.

Brzi rast populacije nilskih konja imao je veliki uticaj na ekosisteme.

Prema izveštaju instituta, budući da su megaherbivori, koji obično dostižu težinu veću od jedne tone, nilski konji proždiru domaću floru, koja bi, u normalnim okolnostima služila za ishranu manjih životinja.

Uz to, nilski konji menjaju pejzaž otiscima stopala i velikim količinama izmeta koje proizvode.

Pored toga, institut napominje da je bilo „napada na ljude, straha među ribarima da obavljaju njihov posao, kao i da su nilski konji viđani na putevima".

Od početka 21. veka, kolumbijska vlada je isprobala različite strategije za kontrolu populacije nilskih konja – od ubijanja do hemijske kastracije.

Sve one su do sada bile neefikasne u zaustavljanju rasta populacije.

Kastelblanko i njene kolege nisu prvi naučnici koji su predložili odstrel, ali bilo je i stručnjaka koji su se tome protivili.

Enrike Ordonjez, biolog sa kolumbijskog Nacionalnog univerziteta, rekao je ranije da „kokainski nilski konji" predstavljaju nadu za očuvanje globalnih brojki nilskih konja – njih nevladine organizacije kao što su Međunarodni savez za konzervaciju prirode (IUCN) smatraju ugroženom vrstom.

On je za CNN izjavio da bi program sterilizacije bio mnogo bolji način da se kontroliše njihova populacija.

Ali takve procedure nisu nimalo jednostavne niti jeftine, a Karlos Valderama je imao iskustva sa njima.

On je 2009. godine izveo kastraciju mužjaka „kokainskog nilskog konja" u sklopu eksperimenta proučavanja opcija za kontrolisanje rasta njihove populacije.

„Govorimo o životinji čija težina može da iznosi i do pet tona i koja ume da bude veoma agresivna", kaže Valderama.

„Iako smo omamili životinju, ona je skoro iščupala kran koji smo koristili kao ispomoć u proceduri.

„Kao da smo bili sa dinosaurusom u filmu 'Park iz doba Jure'".

Veterinar kaže da je glavna lekcija ovog eksperimenta bila da kastracija sama nije opcija – naročito kad se uzme u obzir ispostavljeni račun u visini od 50.000 dolara.

„Mnogi od ovih nilskih konja žive u divljini. Prosto nije moguće lako stići do svakog od njih."

„Za to vreme, oni će se samo i dalje razmnožavati.

„A nilski konji su poligamni, što znači da jedan mužjak može da oplodi više ženki", dodaje Valderama.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk