Vijesti

Izbori u Mađarskoj: Hoće li MOL ipak postati vlasnik NIS-a

15. 04. 2026. · 13:41 · admin · 2 pregleda · 0 komentara

Velika tabla na kojoj je napisano plavim slovima NIS, crveni znak firme pored, a ispod ćirilično - Budućnost na delu. U daljini je staklena zgrada kompanije.

Poraz dugogodišnjeg mađarskog premijera Viktora Orbana na parlamentarnim izborima uveselio je mnoge, ali i zabrinuo neke, posebno u susednoj Srbiji.

Odnos Beograda i Budimpešte bio je do sada protkan prijateljskim vezama Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dve države povezuje i niz važnih energetskih i građevinskih projekata, među kojima je najvažniji kupovina većinskog udela Naftne industrije Srbije (NIS), arterije čitavog privrednog života zemlje.

Rad kompanije u većinski ruskom vlasništvu ugrožen je usled američkih sankcija, koje su zbog rata u Ukrajini na snazi od oktobra 2025.

Izlaz iz ovog politički-energetskog lavirinta ponudio je upravo severni sused Srbije, saopštavajući da je najveća mađarska energetska kompanija MOL potpisala „okvirni sporazum" sa ruskim gigantom Gaspromnjeftom o otkupu 56,15 odsto akcija NIS-a.

Ali transakciju mora da odobri i Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAK), koja je prihvatila zahtev da se posao završi do 22. maja.

Pregovori su se vodili pod vlašću Orbana, koji je uoči izbora imao otvorenu podršku i ruskog predsednika Vladimira Putina i šefa Bele kuće Donalda Trampa.

Hoće li MOL postati novi vlasnik NIS-a ako Peter Mađar, budući premijer Mađarske naginje Briselu, a zvanična Moskva mu nije čestitala pobedu?

Može li promena u Mađarskoj da utiče i na energetiku?

Aktuelna situacija može da izazove kratkoročnu neizvesnost i izvesno kašnjenje, ali je malo verovatno da će potkopati transakciju, smatra Atila Holoda, direktor konsultantske firme Aurora Energy, sa sedištem u Budimpešti.

„Nova mađarska vlada, za koju se očekuje da bude bliža EU, a ne bih je nazvao prijateljskom prema Rusiji, mogla bi da promeni politički okvir pregovora.

„To bi moglo da navede Kremlj da ponovo proceni spremnost za prodaju ili uslove pod kojima bi nastavila, posebno zbog toga što su zvaničnici Moskve ponovo nazvali novi kurs ‘neprijateljskim’ kao i druge članice EU", ukazuje Holoda, koji je skoro dve decenije radio na menadžerskim pozicijama u MOL-u.

Siguran je, pak, da će „na rusku odluku pre svega uticati pritisak sankcija, finansijski uslovi transakcije, regionalna tržišna razmatranja i širi strateški proračuni, a ne samo političke emocije", dodaje u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

BBC je pisao MOL-u i Gaspromnjeftu, ali iz ovih kompanija nisu odgovorili da objave teksta.

Pogledajte video: MOL na pragu da preuzme NIS

Cev koja spaja

Više od godinu dana tražila se energetska cev koja bi odgovarala Vašingtonu, Moskvi i Beogradu.

Gaspromnjeft je vlasnik 44,85 odsto akcija, a fond PJSC Intelidžens 11,3 odsto, pošto je taj udeo u vlasništvu otkupio od ruskog Gasproma u septembru 2025.

Vlada Srbije ima udeo od 29,9 odsto.

NIS je početkom 2026. počeo da nabavlja i prerađuje naftu, a Rafinerija Pančevo, posle privremenog obustavljanja rada zbog nedostatka sirovog energenta usled američkih sankcija, ponovo je pokrenula pogon.

OFAK produžava operativnu licencu za rad NIS-a na mesec dana, a najnovija dozvola važi do 17. aprila.

Mađarski MOL, o kojem je BBC već pisao, izgleda da je mogao da ispuni tu političko-naftnu bušotinu u velikoj meri zbog dobrih Orbanovih odnosa sa svetskim liderima.

Orban je uspeo da u novembru obezbedi jednogodišnje odlaganje američkih sankcija na uvoz ruske nafte.

Ali sada, ova energetska utakmica mogla bi da dobije još jednog igrača – Evropsku uniju (EU) gde je mnoge države članice obradovala Mađareva pobeda.

Novo mađarsko liderstvo jeste proevropsko, ali je signaliziralo da će pragmatično pristupiti u postojećim energetskim odnosima, ukazuje Tatjana Mitrova iz Centra za globalnu energetsku politiku.

„To sugeriše da će svaka odluka oko ove transakcije biti kombinacija političkog pozicioniranja, tržišne logike, ali razmatranja bezbednosnog snabdevanja regiona, ne samo ideologije.

„Mislim da rezultat izbora neće predodrediti ni završetak ni propast sporazuma", smatra Mitrova, koja ima više od četvrt veka iskustva sa ruskim, nekadašnjim sovjektskim i globalnim energetskim tržištima.

NIS ostaje sistemski važan, što je snažan podsticaj za sve strane kako bi izbegle nagle poremećaje, dodaje ona za BBC na srpskom.

Mapa na kojoj je prikazano odakle sve stiže gas u Srbiju

Dan posle pobede na izborima, Mađar je poručio da ne treba očekivati dramatičan raskid sa Rusijom.

Rekao je da će Mađarska održavati pragmatičnu spoljnu politiku, nastavljajući da kupuje rusku naftu, a da će biti oprezna prema Ukrajini.

„Ne možemo da menjamo geografiju. Mađarska će morati da pronađe način da se nosi sa uvozom energije, i one iz Rusije.

„Rusija će biti tamo, Mađarska će biti ovde, ali pokušaćemo da diverzifikujemo“, poručio je.

Moskva je zadovoljna jer deluje da je Mađar otvoren za pragmatičan dijalog, rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

„Otvoreni smo za izgradnju dobrih, obostrano korisnih odnosa", poručio je.

„Moskva je uvek održavala kontakt sa Orbanom, ali nije imala „prijateljstvo“ sa njim, dodao je, preneo je ruski sajt Lenta.ru, pozivajući se na državnu novinsku agenciju TASS.

Viktor Orban (levo) i Vladimir Putin (desno) — Orbanovo blisko partnerstvo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nailazilo je na mnoge kritike u Briselu

‘Ostaje i opstaje’, ali pod kojim uslovima?

Pored sudbine NIS-a neizvestan je i projekat naftovoda, deo cevovoda Družba kojim se ruska nafta (između pet i osam milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje) preko Srbije doprema do Mađarske.

To je oko 60 odsto ukupnih potreba Mađarske.

Stvar je dodatno zakomplikovalo navodno otkriće velike količine eksplozivnih sredstava i predmeta i alata potrebnih za njegovu pripremu i upotrebu nedaleko od gasovoda na severu Srbije.

Peter Mađar je tada optužio Orbana za „širenje panike“ koje su organizovali „ruski savetnici“, a posle izbora najavio istragu.

„Nije ovo njegova zemlja i nema ovlašćenja da u ovoj zemlji sprovodi istrage. Mi ih činimo na veoma profesionalan i objektivan način.

„Ćutao sam i kada su lagali da je neko namestio i da je reč o nekoj lažnoj zastavi i o svemu, jer nisam hteo da se mešam u izbore", odgovorio mu je Vučić gostujući u Dnevniku Javnog servisa Srbije (RTS).

Ali je uverio stanovnike Srbije da će projekti sa Budimpeštom ostati i opstati.

„MOL namerava da nastavi razgovore, kako sa Srbijom, tako i sa ruskim partnerom, i da onako kako smo razgovarali u prethodnom periodu završimo", izjavio je.

Upozorio je da obe strane imaju teške uslove, ali da ipak veruje da će se pronaći kompromisno rešenje.

MOL je u Srbiji od 2005, a trenutno ima 72 benzinske stanice.

Ima većinske pakete akcija hrvatske Industrije nafte (INA) i Slovnafta, slovačke naftne firme, vlasnika jedine rafinerije nafte u toj zemlji.

Na Balkanu je prisutna u Rumuniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Hrvatskoj, a posluje i u Egiptu, Iraku, Kazahstanu, Azerbejdžanu i Pakistanu.

Ako do 22. maja bude dogovora, to bi stvorilo pravnu i operativnu neizvesnost za Srbiju i NIS i potencijalnog kupca, ukazuje Atila Holoda.

„Strateški, samom MOL-u i Mađarskoj je u interesu dogovor koji bi mogao da ojača njenu poziciju u regionu centralne i istočne Evrope i Balkana.

„Ključno pitanje nije da li Mađarska može sebi da priušti da ga propusti već pod kojim uslovima ga i dalje smatra prihvatljivim", smatra energetski savetnik.

Pogledajte video o pronađenim eksplozivima u blizini gasovoda na severu Srbije

Upitan je i jedan od važnijih infrastukturnih projekata – brza železnica od Beograda do Budimpešte.

Puštena je za teretni saobraćaj 27. februara 2026, a putničke linije mogu navodno da se očekuju tokom leta – nekoliko puta se taj rok do sada pomerao.

„Politički osetljivi projekti će se verovatnije preispitati, ali će veći deo saradnje koja donosi obostranu korist nastaviti, možda u nekim slučajevima sporije ili opreznije", veruje Holoda.

Privreda iznad politike

Mađar je poručio da je važno da odnosi Beograda i Budimpešte budu dobri pre svega zbog vojvođanskih Mađara koji ih u Srbiji, prema poslednjem popisu iz 2022. ima 184.442.

„Došli smo do istinskog i iskrenog razumevanja sa Mađarskom i verujem da to nije lako srušiti.

„To je ono što je najvažnije i zato ću sa poštovanjem, iako bih verovatno drugačije odgovarao na neke stvari, govoriti i o gospodinu Mađaru i o svemu onome što predstoji", poručio je Vučić.

Mađarskoj je potrebna jaka privredna saradnja kako bi učvrstila sopstvenu privredu i ovo nije političko pitanje, smatra Andraš Bozoki, profesor na Centralnoevropskom univerzitetu (CEU) koji je za vreme vlasti Viktora Orbana morao da se iseli iz Budimpešte.

„Siguran sam da Mađar želi da izgradi dobre odnose sa Srbijom, kao i sa svim susednim državama. Možda će sa Srbijom biti malo sporije zbog Vučićevog odnosa sa Orbanom, ali je politika fleksibilna.

„Budimpešta će se skloniti od Rusije na političkom nivou, ali će privredni odnosi sa Srbijom i dalje biti veoma važni", zaključuje u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk