Panel CDT: Izmjene Ustava da bude suštinske i uz društveni konsenzus

"Jedna od obaveza za zatvaranje poglavlja je prihvatanje ovih preporuka EK, većina njih je starija više od sedam-osam godina. Mi smo se držali principa i predložili da to bude pretočeno u Ustav, a da ministar ne bude dio Sudskog savjeta", rekao je Božović

Izmjene Ustava u pravosuđu od ključnog su značaja za evropske integracije, ali treba da budu suštinske i donijete uz društveni konsezus, saopšteno je na panel diskusiji „Šta donose ustavne promjene pravosuđu?“, koju je organizovao Centar za demokratsku tranziciju (CDT).

Ministar pravde Bojan Božović kazao je da je Vlada u komunikaciji sa Evropskom komisijom (EK) i međunarodnim partnerima dobila preporuku da je potrebno mijenjati Ustav na način da Tužilački savjet postane ustavna kategorija, a da za Sudski savjet to ne treba da bude sporno.

"Jedna od obaveza za zatvaranje poglavlja je prihvatanje ovih preporuka EK, većina njih je starija više od sedam-osam godina. Mi smo se držali principa i predložili da to bude pretočeno u Ustav, a da ministar ne bude dio Sudskog savjeta", rekao je Božović.

On je dodao da se Vlada obavezala da neće učestvovati u radu Sudskog savjeta.

Božović je naveo da je dobro da i Sudski i Tužilački savjet budu dio Ustava.

"I da se formalno-pravno uticaj izvršne vlasti na tužilačku i sudsku vlast još smanjuje i formalno ukida, s tim što će u Sudskom savjetu predstavnik Ministarstva pravde imati ulogu", kazao je Božović.

On je rekao da Crna Gora ne bi dobila IBAR da nije ispunjeno da ministar više ne učestvuje u radu Sudskog savjeta.

Božović je, govoreći o profesionalizaciji pravosuđa, kazao da te teme ne zauzimaju onaj stepen javne debate koliko neka druga pitanja.

"Jedini način da pravosuđe bude očišćeno uticaja politike je u jačanju pravosuđa. Mi kao društvo moramo stvarati bolje uslove za to. Ako neko hoće da zloupotrijebi normu zloupotrijebiće je bez obzira kako je napisana”, kazao je Božović.

Upitan da li je moguće da dođe do konsenzusa, Božović je rekao da je to realno jer preporuke nijesu od juče.

"I opozicija i vlast su upoznati sa preporukama. Bilo je pitanje vremena kada će neko da posegne za ovim pitanjima. Ja sam uvijek za javne rasprave. Ministarstvo pravde ih uvijek održava, nijesmo pravili izuzetke", dodao je Božović.

Član Sudskog savjeta Miodrag Iličković kazao je intencija izmjena Ustava da se Tužilački i Sudski savjet oslobode političkog uticaja.

"Ja sam bio oduševljen. Desilo se suprotno od toga. Sve je to spakovano, a onda je vlast ukapirala da će prenijeti ogromnu moć na pravosuđe i Ustavni sud, da će konačno pravosuđe postati vrlo moćna grana vlasti i onda su napravili jedan grč, izabrali su poslušne nauštrb kvaliteta“, rekao je Iličković.

On je rekao da je tadašnja vlast je dovela ljude koji nikad nijesu ulazili u sudnice, nemaju pravosudni ispit.

"Ali bili su sigurni glas. Manir je bio izaberimo pet sigurnih glasova, i imaćemo dvojicu koji će pisati izdvojena mišljenja, stvara se mimikrija svega toga", rekao je Iličković.

"Dovedeni su sigurni momci, stvar je završena formalno kako Evropa traži, a završili smo posao za sebe", naveo je Iličković.

Govoreći o aktuelnim predlozima za promjene Ustava, Iličković je kazao da je "gre’ota klati vola za kilo mesa".

"Da mijenjamo Ustav za te neke stvari, ja mislim da imamo normativni okvir sasvim dobar", rekao je Iličković.

Kako je dodao, protiv je toga da ministar pravde ne učestvuje u Sudskom savjetu.

“Ne mora on da utiče na karijere sudija, ali ministar je potreban, ima nadležnosti finansije, budžet”, rekao je Iličković.

On je dodao da predložene izmjene da u savjetu bude više sudija, a manje uglednih pravnika ne donosi ništa posebno.

"Ni taj balans da bude više sudija, a manje uglednih pravnika nešto posebno donosi. Sudije su odgovorne prema kolegama koje su ih birale, da štite struku, ugledni pravnici prema parlamentu koji ih je birao, to je super balans”, kazao je Iličković.

Upitan šta će se desiti ako se promjene Ustava donesu na brzinu, Iličković je rekao da “naše ubrzanje traje 25 godina”.

"A suštinski ništa nijesmo promijenili, problem je u mimikriji koji mi imamo u odnosu na to, tom krivom predstavljanju stvari. Mislite da neke sudije ne znaju šta je praksa Evropskog suda, znaju, ali bolje se zamjeriti Evropskom sudu, nego nekome doma”, naveo je Iličković.

On je kazao da mora postojati konsenzus u društvu kako bi se reklo “je li ovo pravedno”.

“Treba da biramo nezavisne ljude, jer nikad ne znaš u kakvoj situaciji ćeš se naći”, zaključio je Iličković.

Advoka Siniša Gazivoda podsjetio je da je Venecijanska komisija (VK) rekla da se vodi računa o dvije stvari – da ne dođe do korporativizma, odnosno potpunog zatvaranja.

“Da svaka vlast mora da potiče od volje naroda, da se ne izgubi uticaj parlamenta“, rekao je on.

Gazivoda je dodao da je druga stvar na koju je VK ukazala – politizacija, odnosno pretjerani politički uticaj.

On je kazao da razgovor mora da bude nastavljen i da se stalno dešava.

"Iako bi po mom sudu bilo loše da zbog evropske agende preskočimo nešto i upišemo u Ustav neke stvari koje će ostati tu više od decenije, naš Ustav je tvrd i nije ga lako mijenjati", rekao je Gazivoda.

On je kazao da bilo bi dobro da se razmisli da se i Sudski i Tužilački savjet profesionalizuju.

"Ne da se prekida mandat sadašnjima, ali za budućnost, kao sa Centralnom izbornom komisijom što se radi. Nadležnosti Sudskog i Tužilačkog savjeta ima toliko, posla da bi imali šta da rade svaki dan po cio dan“, rekao je Gazivoda.

On smatra da je autocenzura jedan od bitnih faktora koji negativno utiču na pravosuđe.

"Ono što mislim da se dešava kao negativni uticaj u određenom broju slučajeva je autocenzura, od velikog pritiska koji napravi politika, i to nijesu okolnosti u kojima je jednostavno suditi i raditi“, rekao je Gazivoda.

On je ponovio da oko pojedinih stvari treba da postoji javna rasprava i dobra namjera da sve iz toga bude pretočen u zakon.