Zarađuje li Iran milione na blokadi Ormuskog moreuza?

Dobro povezani i moćni ljudi su kroz istoriju uvek profitirali na krizama. No, rat s Iranom podiže profiterstvo na potpuno novi nivo, čak i dok SAD navodno nude plan od 15 tačaka za okončanje borbi.

Tokom gotovo mesec dana dugog sukoba, optužbe su usmerene na trgovce gorivom – koji su podigli cene na benzinskim pumpama u roku od nekoliko sati od prvih udara – velike naftne kompanije, koje bi mogle ostvariti neočekivane marže od 100 dolara (86,24 evra) po barelu sirove nafte, te osiguravajuća društva za pomorski saobraćaj, koja su višestruko povećala premije ratnog rizika nakon što je Teheran efektivno zatvorio Ormuski moreuz.

Ali jedan potez nadmašuje sve po svojoj smelosti. Iran, koji je gotovo svim tankerima za naftu i gas blokirao prolaz kroz Ormuski moreuz, navodno je počeo da naplaćuje do dva miliona dolara (1,72 miliona evra) po brodu za „siguran prolaz“ kroz Ormuski moreuz.

Lloyd's List, jedna od najstarijih i najuglednijih pomorskih publikacija na svetu, prošle nedelje izvestila je da se veruje da je barem jedan tanker izvršio uplatu.

Iranska „naplatnu rampa" u Ormuskom moreuzu?

Ovaj potez Teherana bi mogao da kritičnu globalnu saobraćajnu tačku – kroz koju prolazi petina svetske nafte i gasa – pretvori u skupu naplatnu kućicu. Dok je nekoliko iranskih zvaničnika demantovalo izveštaj, poslanik Aledin Borudžerdi tvrdio je na državnoj televiziji da se takve nadoknade naplaćuju kao deo „novog suverenog režima“ u moreuzu, predstavljajući taj potez kao pokušaj pokrivanja „ratnih troškova“.

Ako se to potvrdi, plaćanje bi predstavljalo kršenje međunarodnog pomorskog prava, rekao je Robert Hubert, stručnjak za međunarodne odnose na kanadskom Univerzitetu Kalgari. „Sloboda plovidbe… temelj je međunarodne pomorske trgovine… mogućnost prolaska kroz ta područja bez ikakvih prepreka“, rekao je Huebert u utorak u podkastu kanadske kompanije Energi Media. „Ako biste to učinili (naplaćivali naknadu), imali biste direktno protivljenje gotovo svake države“, rekao je on.

S obzirom na više od 3200 blokiranih brodova, Peter Sand, glavni analitičar u kompaniji za analizu pomorskog saobraćaja Zeneta (Xeneta) sa sedištem u Kopenhagenu, umanjuje značaj naknade za ponovno otvaranje ovog uskog plovnog puta.

„Koliko god se činila visokom, (naknada za tranzit od 2 miliona dolara) ona nije bitan faktor", rekao je Sand za DW. „Važno je da je i dalje nesigurno da se prolazi kroz (Ormuski moreuz)", kaže on.

Uprkos tome, spremnost glavnih uvoznika nafte i gasa da se uključe u direktne pregovore i plate vrtoglavu naknadu uz skupo osiguranje, naglašava sve veći očaj među zemljama zavisnim od goriva da obezbede čak i minimalne zalihe kroz moreuz.

„Neke (zemlje) možda će hteti da plate“, dodao je Sand. „To je mala konačna premija koju treba platiti kako bi se obezbedila neka vrsta neprekidnog snabdevanja energijom“, kaže on.

Plaćanje izvršeno uprkos sankcijama prema Teheranu

Lloyd's List navodi da nije jasno kako je transakcija izvršena jer je Iran i dalje pod međunarodnim sankcijama, što Teheranu otežava primanje plaćanja denominovanih u dolarima putem zapadnih finansijskih kanala.

Ova pomorska publikacija izvestila je da Indija, Pakistan, Irak, Malezija i Kina direktno razgovaraju s iranskim zvaničnicima kako bi dogovorili siguran prolaz za svoje brodove.

Bloomberg, koji je takođe izvestio o naknadi, citirao je neimenovane izvore koji tvrde da je nekoliko brodova platilo za prelazak kroz moreuz, iako se čini da plaćanje nije sistemsko.

Teheran razmatra formalizovanje naknade kao deo eventualnog mirovnog sporazuma sa SAD-om i Izraelom, dodao je jedan od Bloombergovih izvora.

Iran će olakšati tranzit za „neprijateljske“ tankere

U daljem razvoju događaja, Iran je u utorak poslao pismo državama članicama Međunarodne pomorske organizacije (IMO) u kojem kaže da će sada dopustiti „neprijateljskim brodovima“ tranzit kroz Ormuski moreuz, uz koordinaciju Teherana.

„Do sada je (Iran) odobravao između tri i pet tranzita dnevno“, rekao je Sand. „(Sada Teheran kaže) ako niste neprijatelj Irana, moreuz je otvoren za vas“, kaže on.

U međuvremenu, portparol IMO-a rekao je za DW da ova organizacija radi na uspostavljanju „privremene i hitne mere za olakšavanje bezbedne evakuacije trgovačkih brodova koji su trenutno blokirani u regionu Persijskog zaliva".

Pre nego što se kriza dodatno pogorša, IMO je rekao da je ključno zaštititi živote i dobrobit nasukanih pomoraca, istovremeno podstičući brodove koji su spremni da prođu kroz Ormuski moreuz bez napada.

Pomorska pratnja nije „dugoročno rešenje“

Američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na evropske saveznike u NATO-u da se pridruže multinacionalnoj pomorskoj patroli ili misiji pratnje brodova u Zalivu kako bi zaštitili komercijalno brodarstvo.

Evropske zemlje su se, međutim, uglavnom opirale neposrednom učešću. No, mnoge, uključujući Nemačku, Francusku i Italiju, naznačile su da bi bile spremne da doprinesu misiji pratnje ili patrole posle okončanja konflikta.

IMO je saopštio da iako su mornaričke pratnje korišćene i ranije, tokom nedavnih napada proiranskih Huta na brodove u Crvenom moru, one ne pružaju „održivo ili dugoročno rešenje“. „Mora postojati multilateralno rešenje za deeskalaciju situacije i omogućavanje evakuacije civilnog brodskog osoblja i brodova na bezbedno", rekao je portparol IMO-a.