Merc nacista? Napetosti između Nemačke i Izraela

Sve je delovalo kao rutina: početkom nedelje, nemački kancelar Fridrih Merc razgovarao je telefonom sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Nakon toga je Mercov portparol Štefan Kornelijus o tome preko i-mejla obavestio javnost. Poslednje dve rečenice tog obaveštenja glase: „Tokom razgovora, kancelar je izrazio duboku zabrinutost zbog događaja na palestinskim teritorijima. Ne sme biti de fakto aneksije Zapadne obale.“ Na kancelarovim profilima na platformi Iks, i na nemačkom i na engleskom jeziku, takođe je podeljena ta poruka: „I made it clear: There must be no de facto annextion of the West Bank“ („Jasno sam rekao: Ne sme biti de fakto aneksije Zapadne obale.“)

Die Entwicklungen in den palästinensischen Gebieten bereiten mir große Sorge. In meinem Telefonat mit Premierminister @netanyahu habe ich deutlich gemacht: Eine faktische Teilannexion des Westjordanlandes darf es nicht geben.

— Bundeskanzler Friedrich Merz (@bundeskanzler) April 13, 2026

Ništa od toga nije novo. Recimo, nakon telefonskog razgovora dvojice šefova vlada sredinom jula 2025. godine čulo se sledeće: „Kancelar je naglasio da ne sme biti koraka ka aneksiji Zapadne obale.“ I tu je nemačka strana jasno stavila do znanja da se odlučno protivi jednostranoj izraelskoj akciji.

Berlin se pridržava rešenja o dve države između Izraelaca i Palestinaca. Izraelska politika odložila je to rešenje i to ne tek nakom terorističkog napada 7. oktobra 2023.

„Vi nas nećete ponovo prisiljavati u geta“

Ovoga puta, nakon nemačke opomene, usledila je verbalna eskalacija. Ministar finansija Izraela Bezalel Smotrič oštro je napao Merca. „Gospodine kancelaru, vremena kada su Nemci Jevrejima diktirali gde mogu, a gde ne mogu da žive su prošla i neće se vratiti. Neće nas ponovo prisiljavati u geta, sigurno ne u našoj sopstvenoj zemlji“, rekao je 46-godišnjak, reagujući na objavu kancelara Merca na platformi Iks.

Smotrič, unuk preživelih Holokausta, jedan je od nekoliko krajnje desničarskih političara u Netanjahuovom kabinetu. Rođen je na Golanskoj visoravni, delu Sirije koju je okupirao Izrael. Sada živi na Zapadnoj obali koju je okupirao Izrael.

On stalno privlači pažnju na sebe rasističkim, ksenofobnim i homofobnim izjavama. Takođe se povremeno i demonstrativno protivi izraelskom Vrhovnom sudu. Tako namerava da stekne prednost u odnosu na premijera Netanjahua uoči parlamentarnih izbora koji se u Izraelu održavaju za šest meseci.

Smotrič je tu izjavu dao u utorak, 14. aprila. U Izraelu je to Jom hašoa, Dan sećanja na Holokaust. Zemlja se tog dana priseća šest milijuna Jevreja koje je nacistička Nemačka ubila u Holokaustu, a život u Izraelu se tada na nekoliko minuta zaustavlja. Preživeli masovnog nacističkog ubistva Jevreja su u centru komemoracije. To je takođe deo konteksta u kojem Smotrič napada kancelara i govori o getima. „Am Yisrael Chai“ – tim heštegom završava se njegova objava na Iksu. To znači: „Narod Izraela živi“.

Premijer Netanjahu još se nije oglasio o tom napadu na nemačkog šefa vlade. Samo je izraelski ambasador u Nemačkoj, Ron Prosor, zauzeo stav. „Merc je veliki prijatelj Izraela“, naglasio je diplomata na izraelskom TV-kanalu Kan.

Izraelski ambasador u Berlinu: „Stvari su potpuno iskrivljene“

Pritom je, kaže ambasador, moguće i sasvim legitimno raspravljati s Nemcima – posebno na taj veoma emotivan dan. Međutim, dodao je da su izjave poput Smotričeve „upravo ono što potkopava sećanje na Holokaust i predstavlja stvari na potpuno iskrivljen način“.

Drugim rečima, Prosor, koji i sam često kritikuje izraelsku politiku u nemačkim debatama, optužuje izraelskog ministra za instrumentalizaciju masovnog ubistva Jevreja.

Merc se suočava sa popriličnim međunarodnim kritikama zbog odbijanja da zauzme čvrst stav u vezi s nalogom Međunarodnog krivičnog suda (ICC) za hapšenjem izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Na kraju, ako bi Netanjahu došao u Nemačku, morao bi da bude uhapšen i izručen Hagu.

Ovaj neviđeni napad na kancelara od strane izraelskog ministra ima svoju predistoriju. Sličan sukob dogodio se pre nešto više od tri nedelje. U to vreme, izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar oštro je reagovao na objavu nemačkog ambasadora u Tel Avivu Štefena Zajberta. Zajbert je u objavi na Iksu spomenuo, između ostalog, nasilje doseljenika nad palestinskim seljacima na Zapadnoj obali (koju Izrael okupira od 1967.)

A day of outrage and sadness: a farmer killed by Hizbollah up North, hundreds injured by Iran‘s missiles in the South and Center. And in a parallel reality: the violent settler rampage in Palestinian villages following the tragic and to be investigated death of one of their own.

— Steffen Seibert (@GerAmbTLV) March 22, 2026

Zajbert, čiji se mandat u Tel Avivu završava ovog leta, nije tipičan kritičar izraelske politike. Za tog bivšeg portparola kancelarke Angele Merkel, pozicija ambasadora u Izraelu činila se kao nešto što mu je blisko srcu. Tamo je naučio hebrejski, a i žestoko se zalagao da se obezbedi oslobađanje talaca koje su teroristi Hamasa oteli iz Pojasa Gaze.

Ono što se događa na platformi Iks nije samo primer usijavanja situacije na društvenim mrežama. To takođe odražava i rastuće otuđenje između Nemačke i Izraela. Ono je započelo mnogo pre 7. oktobra 2023.

Primer prvi: prve nemačko-izraelske vladine konsultacije započele su 2008. Tadašnja kancelarka Merkel prethodno je govorila pred Knesetom, izraelskim parlamentom, kao prva nemačka šefica vlade koja je to uradila. Govorila je na nemačkom. Neki članovi parlamenta napustili su dvoranu. Tadašnji vođa opozicije, Netanjahu, kritikovao je to što je Merkel tamo nastupila.

Format vladinih konsultacija, u kojima učestvuju šefovi vlada i svi ministri, važi kao izraz veoma intenzivne saradnje. Nemačka takve konsultacije održava sa desetak zemalja. Međutim, sedme i do danas poslednje nemačko-izraelske vladine konsultacije održane su 2018, dakle pre osam godina. Samo je od poslednjeg takvog velikog sastanka između Nemačke i Turske prošlo više vremena.

Primer dva: u oktobru 2025. Merc se distancirao od izraza „državni rezon“, koji se iz nemačke perspektive koristio barem od izjave Angele Merkel 2008. godine. Za kancelarku, to se odnosilo na „posebnu političku odgovornost“ za bezbednost Izraela. Merc je svojevremeno za nedeljno izdanje lista „Frankfurter algemajne cajtung“ rekao da se „uvek borio s tim izrazom, jer njegove pune implikacije nikada nisu bile jasno razjašnjene“.

Otada se češće raspravlja o tome kako Nemačka konkretno ispunjava svoju odgovornost prema Izraelu. Kritika prirode izraelskog rata u Gazi i rasprava o nemačkom izvozu oružja Izraelu bile su deo te rasprave, dok (pre teoretsko) pitanje nemačkog učešća u međunarodnim mirovnim snagama za Pojas Gaze pre nije.

Primer tri: Izrael i Nemačka već dugo se slažu da se ne slažu oko pitanja rešenja u vidu dve države između Izraelaca i Palestinaca. Portparoli nemačkog Ministarstva spoljnih poslova više puta su nove izraelske projekte naseljavanja na Zapadnoj obali klasifikovali kao kršenja međunarodnog prava.

Izraelska vlada odbacuje državnost za Palestince. S obzirom na stalno širenje naselja, mogućnosti za palestinsku državu sve više se smanjuju. I Ujedinjene nacije takođe smatraju da su kontroverzna izraelska naselja velika prepreka mirovnom sporazumu. Palestinski civili više puta su ubijani u napadima radikalnih izraelskih doseljenika na palestinska sela. U tom kontekstu nemački kancelar izrazio je zabrinutost – a onda ga je napao izraelski ministar finansija.

Nakon tog napada, britanski list „Gardijan“ citirao je izraelsku ekspertkinju iz Međunarodne krizne grupe, nevladine organizacije sa sedištem u Briselu.

Israeli FM Gideon Saar insulted @GerAmbTLV last month and Finance Minister Smotrich unabashedly attacked @bundeskanzler yesterday, both for invoking the basic human rights of Palestinians. They do so even at the expense of alienating their strongest European ally. /1

— Mairav Zonszein מרב זונשיין (@MairavZ) April 14, 2026

Mairav Conscajn je na platformi Iks napisala da je izraelska vlada više puta napala Nemačku „jer se poziva na osnovna ljudska prava Palestinaca“. Dalje je napisala: „Oni to čine čak i uz rizik otuđenja svog najjačeg evropskog saveznika.“

Conscajn je pozvala nemačku vladu da preispita svoj stav prema Netanjahuovoj vladi.