Vojna vežba za ujedinjenje Libije

Kišica sipi po pisti dok se okupljamo na vojnom aerodromu u Štutgartu. Dva i trideset ujutru. Vreme je za poletanje.
Dvomotorni, inače putnički vojni avion De Havilland DHC-8 već je spreman za ukrcavanje. Letimo ka Sirtu u Libiji. Godine 2015. tzv. Islamska država (ISIS) pretvorila je taj obalski grad u svoje najveće uporište izvan Iraka i Sirije. Tek posle višemesečnih, žestokih borbi grad su oslobodile libijske snage uz vazdušnu podršku Sjedinjenih Država. Ali to nije bila poslednja bitka za Sirt, jer je zemlja već tonula u građanski rat.

Vežba ujedinjenja Libije

Nakon više godina sukoba, suparničke frakcije u Libiji su se 2020. dogovorile o prekidu vatre. Ipak, zemlja bogata naftom i dalje je od 2014. faktički podeljena.
Zapad Libije kontroliše Vlada nacionalnog jedinstva, međunarodno priznata privremena vlada sa sedištem u Tripoliju, na čijem je čelu premijer Abdul Hamid Dbeibah. Istokom zemlje upravlja Vlada nacionalne stabilnosti sa sedištem u Tobruku pod vođstvom Osama Hamada, uz podršku Libijske nacionalne vojske generala Halifa Haftara.

Ove nedelje u Sirtu je počela vojna vežba pod vođstvom SAD pod nazivom Flintlck 2026. (prev: puška kremenjača). U njoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba se u toj regiji održava od 2005, ali prvi put ove godine u njoj učestvuju i libijske snage. Libija je, uz Obalu Slonovače, čak jedan od domaćina.

Ponovo smo u našem avionu. General-potpukovnik Džon Brenen sedi u prvom redu. Zamenik komandanta Komande SAD za Afriku na putu je u Sirt da otvori vežbu. U razgovoru više puta ističe koliko je izuzetno to što Flintlock 2026 okuplja libijske snage sa istoka i zapada zemlje. „Libijski narod zaslužuje ujedinjene bezbednosne snage koje će štititi zemlju i njene interese“, kaže Brenen. „Bezbednost donosi prosperitet."

Zašto je to važno za SAD?

U narednim satima stalno se naglašava da vojnici sa obe strane tokom vežbe 2026 treniraju rame uz rame i nose iste uniforme, uprkos podeli zemlje. Zašto se Sjedinjene Države angažuju? Brenen suvo odgovara: „Libija je ključno područje za južno susedstvo NATO-a."

Zapadne obaveštajne službe zabrinute su zbog aktivnosti terorističkih grupa poput ISIS-a i Al Kaide u regionu. Čini se da njihovi ogranci jačaju u zapadnoj Africi: napadaju vojne ciljeve i civile i otimaju ljude. I Vašington veruje da bi stabilna Libija mogla pomoći u sprečavanju jačanja tih grupa i njihovih budućih napada van Afrike.

Ekonomska bezbednost kao prioritet

Ali reč je i o veoma konkretnim ekonomskim interesima. Naš cilj je da se jače usredsredimo na to „gde se preklapaju bezbednosni i ekonomski interesi SAD“, kaže jedan zvaničnik. To je u skladu sa američkom Nacionalnom strategijom bezbednosti koja ekonomsku bezbednost definiše kao jedan od prioriteta, uključujući pristup kritičnim mineralima. Trampova vlada zaista nastoji da obezbedi pristup resursima u regionu, ali to važi i za druge aktere.

I Rusiju veoma zanimaju libijske rezerve nafte i zlata. Ruski plaćenici Vagnerove grupe, koji se sada nazivaju „Africa Corps“, prisutni su u zemlji od 2019. Podržavaju generala Halifu Haftara na istoku i isporučuju oružje i opremu. Kina se u svojoj afričkoj strategiji više usredsređuje na dugoročno obezbeđivanje pristupa kritičnim mineralima, na primer kupovinom značajnih rudarskih pogona.

Ulog je sudbina celog regiona

Posle pet sati leta konačno stižemo u Sirt. Naizgled beskonačna kolona terenskih vozila vozi nas do poligona za vežbu. Na svakih nekoliko stotina metara duž rute vidimo vojnike, policiju i oklopna vozila.

Scenario vežbe je jednostavan: teroristi su oteli grupu izbeglica i drže ih kao taoce. Libijske i američke specijalne jedinice moraju da oslobode taoce i uklone terorističku pretnju – zadatak koji brzo izvršavaju pred očima generala i drugih visokih zvanica. Među njima je i italijanski ambasador u Libiji.

„Za Italiju, Evropu i SAD ujedinjena Libija moći će da donese stabilnost celom regionu“, kaže Đanluka Alberini. Šta bi rekao onima koji sumnjaju da suparničke frakcije u Libiji zaista teže ujedinjenju zemlje? Alberini priznaje da je to „proces“ koji traje, ali smatra „presudnim faktorom“ veći angažman Sjedinjenih Država u regionu.

Podsticaji za ponovno ujedinjenje

Još pre dve godine činila se nezamislivom takva zajednička vojna vežba, sa novim zajedničkim operativnim centrom za sve libijske oružane snage. Danas u Sirtu vojni komandanti suparničkih frakcija drže govore u kojima za put ka ujedinjenju kažu da „nije izbor, nego nužnost".

Brenen kaže da razmere potencijala za ekonomska ulaganja „predstavljaju podsticaj za ujedinjenje“ suparničkih grupa u Libiji. S tim se slažu i drugi sagovornici DW-a u Sirtu. Neki ističu da bi ujedinjenje libijske vojske u jedinstvenu oružanu silu moglo i marginalizovati ruski uticaj.

Rusija pojačava angažman

Nakon vojnih udara u Maliju, Burkini Faso i Nigeru zapadne snage su proterane iz Sahela. Umesto njih, tamošnji vlastodršci primili su ruske plaćenike. Ni Sjedinjene Države ni Evropljani ne žele da se takav scenario ponovi u drugim zemljama.

Od 2024. Rusija je udvostručila svoje vojno prisustvo u zapadnoj Africi. I u Libiji bi Kremlj očigledno želeo da ojača svoj uticaj. Godine 2024. ponovo je otvorena ambasada u Tripoliju, a prema izveštajima Rusija sada koristi i napuštenu vojnu bazu blizu granice sa Čadom i Sudanom.

„Zabrinjava nas značajno vojno prisustvo Rusije u Libiji, dakle na južnom krilu NATO-a“, kaže i britanski ambasador Martin Rejnolds u Sirtu. „Voleli bismo da vidimo vladu sa kojom možemo blisko da sarađujemo“, vladu „koja nema potrebu da uključuje strane sile na način na koji se to sada dešava“.

(Novinari koji su putovali u Libiju bili su uključeni u pratnju američke vojske.)