Sjenka sumnje u insajdersku trgovinu nad Trampovim predsjedničkim…

BBC je proučio podatke o količini trgovanja na nekoliko finansijskih tržišta i upario ih sa nekim od predsjednikovih najznačajnijih objava koje su potresle tržišta

Tokom čitavog drugog mandata američkog predsednika Donalda Trampa, brokeri su ulagali milione dolara neposredno pre nego što je on objavljivao vlastite velike odluke.

BBC je proučio podatke o količini trgovanja na nekoliko finansijskih tržišta i upario ih sa nekim od predsednikovih najznačajnijih objava koje su potresle tržišta.

Pronašli smo dosledan obrazac skokova samo nekoliko sati, ili ponekad čak minuta, pre objava na društvenim mrežama ili pojavljivanja intervjua za medije u javnosti.

Neki analitičari kažu da to nosi obeležja ilegalne insajderske trgovine, kada su ljudi ulagali novac na osnovu informacija nedostupnih široj javnosti.

Drugi kažu da je ova slika komplikovanija i da su neki brokeri postali umešniji u predviđanju predsednikovih intervencija.

Neki od najznačajnijih primera desili su se u trgovini naftom na terminskom tržištu.

Devet dana od početka američko-izraelskog rata sa Iranom, Tramp je rekao za CBS njuz u telefonskom intervjuu da je sukob „praktično okončan“.

* GMT je sat vremena iza centralnoevropskog vremena (CET)

Prvi trenutak kad je javnost saznala za intervju bilo je u 15:16 po Istočnom vremenu (19:16 GMT) kad ga je novinar objavio na Iksu.

Naftni brokeri reagovali su na ovu vest da bi sukob mogao da se okonča mnogo brže nego što je očekivano prodajući naftu, a njena cena pala je za oko 25 odsto.

Međutim, podaci sa tržišta pokazuju da je ogroman novac bio uložen na to da će cena nafte pasti u 18:29 GMT – punih 47 minuta pre objave novinara.

Brokeri, koji su uložili taj novac, zaradili su milione dolara od ovog kretanja cene nafte.

Dvadeset trećeg marta, samo dva dana nakon što je zapretio da će „izbrisati“ iranska nuklearna postrojenja, Tramp je objavio na njegovom Trut sošalu da je Vašington održao „VEOMA DOBRE I PRODUKTIVNE RAZGOVORE“ sa Teheranom oko „POTPUNIH I KRAJNJIH OKONČANJA“ neprijateljstava.

Bilo je to veliko iznenađenje za diplomatske posmatrače i brokere.

Akcije su odmah skočile, a američka referentna cena nafte, koja je prethodno rasla, naglo je opala.

Kako je BBC izvestio u to vreme, 14 minuta pre predsednikove objave bilo je neobično mnogo ulaganja u američku cenu nafte.

Isti obrazac primećen je kod brokera koji su kupovali ugovore za sirovu naftu Brent, drugu veliku referentnu meru za cenu nafte.

Kupovine su delovale „abnormalne, u to nema nikakve sumnje“, rekao je jedan analitičar za naftu BBC-ju u to vreme.

Daleko od rata na Bliskom istoku, ima i drugih primera trgovinskih aktivnosti koje su pobudile sumnju.

Drugog aprila prošle godine, Tramp je najavio ono što je nazvao Danom oslobođenja – sveobuhvatni skup carina na robu iz praktično svih zemalja sveta.

Ali nedelju dana kasnije, kad je Tramp najavio 90-dnevnu „pauzu“ za namete za sve zemlje sem Kine, berza se vinula u nebesa.

Referentni S&P 500 indeks skočio je za 9,5 odsto – što je bio jedan od njegovih najvećih skokova u jednom danu još od Drugog svetskog rata.

Još jednom, ovim događajima prethodio je obrazac neobične trgovine se neobično visokim brojem ulaganja pred samu najavu u jedan fond koji prati S&P 500.

Broj sklopljenih ugovora skočio je na više od 10.000 u minuti neposredno posle 19:00 po Centralnoevropskom vremenu.

Neki brokeri uložili su više od dva miliona dolara u to da će toga dana berza porasti, iako je ona upravo prošla kroz niz od sedam dana gubitaka.

Ogroman skok mogao je da im donese zaradu od skoro 20 miliona dolara.

Kasnije iste nedelje, nekoliko viših demokrata u američkom senatu pisalo je Komisiji za obveznice i berzu (SEC), pozvavši ovog finansijskog regulatora da istraži da li su predsednikove najave „obogatile insajdere u administraciji na štetu američke javnosti“.

Upitan od BBC-ja da li se komisija pozabavila ovim navodima, portparol SEC-a odbio je da da komentar.

Bela kuća, za to vreme, nije odgovorila na zahtev BBC-ja za komentar na bilo koju od neobičnih trgovačkih aktivnosti analiziranih u ovom izveštaju.

Skorašnji rast onlajn tržišta za predviđanja takođe je izazvao sumnju među posmatračima.

Platforme zasnovane na blokčejnu kao što su Polimarket i Kalši nude korisnicima priliku da spekulišu oko bilo čega, od vremenskih prilika preko bejzbola do američke spoljne politike.

Sin predsednika Trampa, Donald Tramp Mlađi, ulagač je u Polimarket i član je njegovog savetodavnog odbora.

Takođe je i strateški savetnik Kalšija, a BBC ga je kontaktirao za komentar.

U decembru 2025. godine, jedan korisnik kreirao je nalog na Polimarketu nazvan Berdensam-Miks.

Tridesetog decembra, on je uložio prvu opkladu na to da će venecuelanski predsednik Nikolas Maduro biti smenjen do kraja januara 2026. godine.

Između 30. decembra i 2. januara, Berdensam-Miks je uložio ukupno 32.500 dolara na taj stav.

Kad su Madura uhapsile američke specijalne snage i svrgle ga sa vlasti narednog dana, Berdensam-Miks je osvojio 436.000 dolara.

Ubrzo posle toga, nalog je promenio korisničko ime i nije uložio nijednu drugu opkladu od tada.

Prema internet stranici za analizu blokčejna Bablmeps, u februaru je na Polimarketu otvoreno šest naloga.

Svi su oni uložili novac da će Amerika izvršiti vazdušne napade na Iran do 28. februara.

Kad je predsednik Tramp potvrdio napade u ranim satima toga dana, nalozi su zaradili ukupno 1,2 miliona dolara.

Pet od šest tih naloga nisu ulagali nikakve opklade od tada, ali skorašnja aktivnost jednog od naloga pokazuje da je on naknadno zaradio 163.000 dolara pravilno se opkladivši na primirje između Amerike i Irana pre 7. aprila, koje su Vašington i Teheran najavili toga dana.

Polimarket je za BBC rekao da on „postavlja, održava i sprovodi najviše standarde tržišnog integriteta“, dodavši da „proaktivno sarađuje sa regulatorima i službama za sprovođenje reda i zakona da bi to postigao“.

U martu ove godine, i Polimarket i Kalši su uveli nova pravila da bi zaustavili insajdersko trgovanje.

Tržište predviđanja potpada pod nadležnost Komisije za trgovanje terminskom robom (CFTC).

CFTC nije odgovorila na BBC-jev zahtev za komentar, ali je njen predsednik nedavno izjavio pred kongresnim odborom da njegova organizacija ima „nultu toleranciju“ prema prevarama i insajderskom trgovanju.

Takođe je izbilo na videlo da je Bela kuća prošlog meseca poslala interni mejl osoblju, upozorivši ga da ne koristi insajderske informacije za opklade na tržištima predviđanja.

Portparol Dejvis Ingl rekao je za BBC u ono vreme da „bilo kakav nagoveštaj nepotkrepljen dokazima da zvaničnici Administracije učestvuju u jednoj takvoj aktivnosti predstavlja neosnovano i neodgovorno izveštavanje“.

Insajderska trgovina je ilegalna za većinu Amerikanaca još od usvajanja Zakona o hartijama od vrednosti iz 1933. godine.

Zakon je proširen 2012. godine tako da pokrije i zvaničnike američke vlade, mada do sada niko nije krivično gonjen pod tim zakonom.

Pol Odin, profesor specijalizovan za zakone finansijske regulacije u Poslovnoj školi ESSEC, kaže da je teško sprovesti ta pravila.

„Finansijske vlasti neće pokrenuti tužbu ako ne znaju ko je izvor informacije“, kaže Odin.

Niko od američkih finansijskih vlasti koje je kontaktirao BBC nisu potvrdile bilo kakve optužbe za insajdersku trgovinu.

„Možete imati masivne trgovačke operacije na finansijskom instrumentu koji očigledno pokazuje da je neko unapred bio upućen u ono što se Donald Tramp spremao da objavi“, kaže Odin.

„I opet su velike šanse da niko neće biti krivično gonjen“, dodaje on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk