Deset godina Pariskog sporazuma o klimi – šta se sve postiglo?

Mnogima su suze potekle kada je udarac čekićem 2015. označio potpisivanje Pariskog sporazuma. Svetski lideri uhvatili su se za ruke, a učesnici klimatskog samita Ujedinjenih nacija COP21 su stajali i iz sve snage aplaudirali.

Bio je to ključni trenutak u akciji protiv klimatskih promena. Po prvi put, skoro 200 zemalja usvojilo je obavezujući sporazum kojim se ograničava globalno zagrevanje ispod 2 stepena Celzijusa, u nastojanju da se rast ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa.

Naučnici su smatrali da je prag od 1,5 stepeni Celzijusa ključna linija odbrane od najtežih i nepovratnih šteta koje nanose klimatske promene. Ujedinjene nacije su u međuvremenu saopštile da je prekoračenje tog praga „neizbežno“ i da to ima „razorne posledice“ za svet.

Uprkos nekim značajnim koracima koji su nakon Pariza 2015. načinjeni u borbi protiv klimatskih promena, stručnjaci i dalje upozoravaju da je svet na kritičnoj prekretnici. Dok zemlje nastavljaju sagorevaju naftu, gas i ugalj, temperature rastu, uzrokujući smrtonosne oluje, poplave i talase vrućina.

Poslednja decenija bila je najtoplija u istoriji, a prošla godina čak je i nadmašila taj mračni niz.

Rast temperature i nakon potpisivanja Pariskog sporazuma

Dok se svetski lideri okupljaju u Brazilu na ovogodišnjem globalnom klimatskom samitu, COP30, naučnici upozoravaju da je svaki delić stepena i dalje važan – i da to pravi razliku između sigurnosti i patnje miliona ljudi.

Zbog rastuće vrućine svake minute umre otprilike jedna osoba u svetu, a zagađenje vazduha sagorevanjem fosilnih goriva ubija otprilike 2,5 miliona ljudi godišnje.

To ujedno uzima i ogroman ekonomski danak, pa se procenjuje da su gubici globalne ekonomije tokom prošle godine iznosili 304 milijarde dolara.

U međuvremenu, kritični ekosistemi suočavaju se s prekoračenjem granica njihove izdržljivosti. Ove godine, svet je prešao svoj prvi klimatski tzv. „tipping point“ – prag koji pokreće nepovratne promene. Reč je konkretno i zagrevanju okeana, što uzrokuje masovno izumiranje korala. Koralni grebeni su jedan od ekosistema s najvećim biodiverzitetom na svetu, zahvaljujući kojima opstaje četvrtina morskih organizama. Naučnici upozoravaju da su opasno blizu i druge klimatske prekretnice, poput kolapsa amazonske prašume i kolapsa ključnih okeanskih struja.

Šta se dešava sa emisijama?

Ovo kritično stanje uzrokovano je kontinuiranim sagorevanjem fosilnih goriva od potpisivanja Pariskog sporazuma.

Prošle godine su emisije staklenih gasova dostigle rekordne nivoe i sada su 65 odsto veće od nivoa iz 1990. godine.

Da bi se postigli ciljevi iz Pariskog sporazuma, emisije bi sada već trebalo da su dostigle vrhunac i da su počele naglo da opadaju. Ali nedavno sprovedena analiza nije otkrila znakove opadanja.

Apsolutne emisije prošle godine su porasle, a ljudske aktivnosti – poput sagorevanja uglja, nafte i gasa – u atmosferu su poslale rekordnih 53,2 gigatona ekvivalentnih emisija CO2.

Dve trećine njih dolazi iz samo osam svetskih ekonomija: Kine, SAD, EU, Indije, Rusije, Indonezije, Brazila i Japana. Od tih velikih zagađivača, samo su EU i Japan smanjili svoje godišnje emisije u poređenju s 2023. godinom.

Velika većina njih potiče iz energetskog sektora, koji pokreće naše živote i ekonomije.

Šta je postignuto od 2015. godine?

Iako zaštita klime u celini značajno zaostaje, postignut je značajan napredak.

Globalni rast obnovljivih izvora energije brzo se povećao i čak je premašio očekivanja optimista. Pad troškova je glavni doprinos tom procvatu – investicije u čistu energiju rastu i sada udvostručuju iznose koji se ulažu u fosilna goriva.

Udeo globalne energije koju obezbeđuju obnovljivi izvori više je nego utrostručen od postizanja Pariskog sporazuma. U 2024. godini svet je zabeležio najveći porast proizvodnje obnovljive energije, koji sada obezbeđuje 40 odsto globalne potrebe za električnom energijom. U prvoj polovini ove godine solarna i vetroelektrana premašile su ukupni rast potražnje za električnom energijom, prvi put nadmašivši ugalj.

Globalni solarni kapaciteti su više od četiri puta veći od onoga što je predviđeno 2015. godine, udvostručujući se svake tri godine, dok su se kapaciteti vetroelektrana utrostručili, pokazuje analiza britanske neprofitne organizacije Energy and Climate Intelligence Unit.

Kina prednjači u tome, prošle godine je instalirala više solarnih kapaciteta nego ostatak sveta zajedno.

Tokom protekle decenije, udeo električnih vozila u prodaji automobila porastao je sa oko jedan odsto na gotovo četvrtinu. Očekuje se da će svet dostići cilj Pariskog sporazuma o klimi od 100 miliona vozila na putevima do 2030. godine pre nego što je planirano. Ali ovaj napredak ima i svoje nedostatke. Obnovljivi izvori energije možda obaraju rekorde, ali isto važi i za ugalj: najprljavije fosilno gorivo dostiglo je rekordan nivo u globalnoj potrošnji prošle godine. I dok se sve više novca ulaže u zelenu energiju, javna ulaganja u fosilna goriva porasla su na 1,6 biliona dolara godišnje.

Hoćemo li postići ciljeve iz Pariskog sporazuma?

Stručnjaci upozoravaju da trenutne klimatske akcije daleko zaostaju za očekivanjima.

Iako je napredak u protekloj deceniji pomogao u sprečavanju zagrevanja od 4 stepena Celzijusa predviđenog 2015. godine za kraj veka, Zemlja je i dalje na putu zagrevanja od 2,6 stepeni do 2100. godine. Čak i taj manje drastičan scenario rezultirao bi sa 57 dodatnih ekstremno vrućih dana godišnje u poređenju s današnjim prosekom.

U pripremi za klimatski samit u Belemu, zemlje grozničavo nastavljaju napore da ispune nove klimatske obaveze, jer više od 65 zemalja ih još uvek nije ispunilo.

Nedavna analiza nacionalnih obaveza koju su sprovele UN procenjuje da će globalne emisije staklenih gasova pasti za oko 12 procenata do 2035. godine u poređenju sa 2019. godinom.

Prema najnovijem izveštaju o stanju klimatskih akcija, potrebno je masovno ubrzanje napora u oblasti zaštite klime i smanjenja emisija u svim sektorima.

To uključuje deset puta brže postepeno ukidanje uglja u ovoj deceniji, devet puta veće napore za suzbijanje deforestacije, udvostručenje rasta obnovljivih izvora energije, povećanje globalnog finansiranja klimatskih mera za gotovo bilion dolara godišnje i brzo širenje infrastrukture javnog prevoza u najzagađenijim gradovima na svetu.