Zabrana alkohola u Damasku – kuda ide Sirija?

Gradske vlasti u Damasku zabranile su nedavno prodaju alkohola u većem delu grada. U barovima i restoranima u kojima se decenijama služio alkohol to više neće biti dozvoljeno.

Alkohol će moći da se kupi samo u zatvorenim bocama u tri četvrti sa hrišćanskom većinom – i to isključivo za poneti. Prodaaja alkohola mora biti udaljena najmanje 75 metara od džamija i škola, te 20 metara od policijskih stanica i državnih kancelarija.

To nije neobično na Bliskom istoku – muslimani ne smeju da konzumiraju „opojna" sredstva, dok je hrišćansima dozvoljeno. Zato se prodavnice alkohola i barovi, ako uopšte postoje, nalaze u tradicionalno hrišćanskim četvrtima.

Međutim, takva zabrana je nova za Damask.

„Vest je bila i iznenađujuća i uznemirujuća", rekla je Angela Alsahvi, stanovnica Damaska koja radi kao medijska producentkinja. „Damask je istorijski bio grad koji prihvata sve, a raznolikost je njegov pravi identitet. Ova odluka ostavlja utisak da gubimo deo otvorenog duha grada. Ne radi se samo o piću", rekla je za DW, „već o slobodi izbora."

Vlasti Damaska objasnile su da je zabrana uvedena zbog pritužbi građana. Međutim, kako ističe Alsahvi, većina tih barova postoji već decenijama.

„Oni koji su predložili, potpisali i razmatrali ovu odluku očigledno ne razumeju društvenu strukturu Sirije", smatra Roba Hana, prodemokratska aktivistkinja koja je tokom 14-godišnjeg građanskog rata izbegla u Kanadu, a nedavno se vratila.

„Ne piju svi hrišćani, dok neki muslimani piju. Povezivanje alkohola sa kršenjem javnog morala, zapravo stigmatizuje deo građana kao nepristojne. To je sramota", kaže ona.

Naravno, ima i mnogo Sirijaca koji podržavaju zabranu. „Mi smo zemlja sa muslimanskom većinom", napisao je jedan stanovnik na društvenim mrežama. „Nije primereno da se alkohol prodaje na našim ulicama. Ova odluka štiti našu decu i njihovu budućnost", smatra on.

Neki Sirijci veruju i da zabrana pomaže očuvanju njihove kulture od „loših" zapadnih uticaja.

I na kraju, ima i onih koji smatraju da je cela rasprava neprimerena u teškim posleratnim okolnostima u zemlji.

„Rasprave o alkoholu samo pokazuju koliko ste udaljeni od stvarnosti", kaže Mahmud al-Katab, zlatar poreklom iz Alepa. „Ovo brine sloj društva koji je napredovao pod prethodnim režimom. Ali oni koji su preživeli ratne strahote – njih to ne zanima. Oni razmišljaju kako da prehrane porodice", kaže on.

Dublji razlog za zabrinutost

Posmatrači, međutim, upozoravaju da postoje i dublji razlozi za zabrinutost.

„Rasprava o alkoholu […] nije samo o piću ili načinu života. Ona simbolizuje dublja pitanja o upravljanju, društvenim vrednostima i ravnoteži između verskih i sekularnih ideologija", napisao je ranije Amar Abdulhamid, sirijski prodemokratski aktivista koji živi u SAD, u tekstu za onlajn časopis „Nju lajns".

Zabrana alkohola u Damasku samo je najnovija u nizu ograničenja zasnovanih na idejama o „javnom moralu".

Prošlog leta sirijska vlada izdala je preporuku da žene na javnim plažama i bazenima treba da nose burkinije, a da se „zapadnjački" kupaći kostimi i dalje dozvoljavaju u privatnim klubovima i hotelima sa 4 i više zvezdica. Muškarci treba da nose majice.

U januaru je opština Vadi Barada na jugozapadu Sirije saopštila da restorani više ne mogu da primaju mešovite grupe gostiju – dakle ili muškarce ili žene.

Istog meseca, grad al-Tal u blizini Damaska zabranio je muškarcima rad u prodavnicama ženske odeće kako bi se „održao javni red i mir".

U februaru su lokalne vlasti u Latakiji dospele na naslovne strane svetskih medija nakon što su zabranile službenicama da nose šminku na poslu.

Većina ovih spornih odluka donosi se na lokalnom nivou, iako je centralna vlast obećala poštovanje ličnih sloboda.

„Mora jasno da se definišu ovlašćenja guvernera kako bi građani znali svoja prava", smatra aktivistkinja Hana iz Damaska. „Nismo protiv regulacije. Ali odraslom sirijskom građaninu ne treba starateljstvo."

Obećanja o ličnim slobodama

Većina članova prelazne sirijske vlade, uključujući premijera Ahmada al-Šaru, ranije je bila na vlasti u severnoj sirijskoj oblasti Idlib.

Idlibom je upravljala pobunjenička grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS), koju je predvodio al-Šara, a koja je krajem 2024. srušila Asadov režim. Iako je HTS ublažio svoju politiku, godinama je bio veoma konzervativan i ranije je bio saveznik ekstremističkih islamističkih grupa.

Na primer, u Idlibu je postojalo više verzija verske, odnosno moralne policije, koja je, između ostalog, kontrolisala odevanje žena i prodaju cigareta ili muzičkih instrumenata. Njeno delovanje je postepeno ukinuto do 2023, delom i zbog protivljenja lokalnog stanovništva.

Krajem 2024. al-Šara je za BBC izjavio da Sirija neće postati Avganistan pod talibanima. Njegova vlada, kako je rekao, neće nametati islamsko pravo manjinama, iako nije precizirao da li će alkohol biti zabranjen.

Hoće li cela Sirija biti uređena po modelu Idliba?

Zbog toga su neki Sirijci zabrinuti da je zabrana alkohola signal novih ograničenja.

To je moguće, smatra Rahaf Aldugli, sa Univerziteta Lankaster u Velikoj Britaniji.

„Zabrana alkohola nije samo pitanje alkohola", rekla je ona za DW. „U krajnjoj liniji, reč je o tome kako se gradi vlast – kroz regulisanje svakodnevnog života i kroz stalnu borbu oko toga kakva Sirija treba da bude", kaže ona.

Prema njenim rečima, to ujedno signalizira tvrdolinijašima „određenu viziju buduće sirijske države". „Posle pada režima, sunitski akteri više nisu ujedinjeni protiv opozicije, već se nadmeću oko autentičnosti, autoriteta i prava da definišu društvene norme", kaže ona.

Kritičari zabrane alkohola u Damasku nadaju se da bi ona ipak mogla biti ukinuta. Bilo je i poziva na ostavku guvernera.

„Pre svega očekujem da zvaničnici koji su doneli ovu proizvoljnu meru upute jasno i zvanično izvinjenje", rekla je aktivistkinja Hana. „Drugo, ova odluka mora biti trajno suspendovana dok se ne izabere pokrajinsko veće. Danas se pridružujem svima koji zahtevaju građansku akciju protiv mešanja u javne i lične slobode Sirijaca."https://www.dw.com/a-76457547