Bijenale u Veneciji 2026: umetnost između politike i kontroverzi

Venecijanski bijenale, jedna od najznačajnijih međunarodnih izložbi savremene umetnosti, oduvek zastupa stav da umetnost nadilazi politiku. Međutim, pošto se ta manifestacija često naziva i „Olimpijske igre sveta umetnosti“ – sa zvaničnim nacionalnim paviljonima finansiranim iz državnih budžeta, koji služe kao platforme za predstavljanje savremene umetnosti – globalna politika je nešto što se neminovno nameće u raspravi.

Posthumna izložba Kojo Kouoh

Na ovogodišnjoj manifestaciji, koja traje od 9. maja do 22. novembra, učestvuje sto zemalja, pri čemu sedam po prvi put: Gvineja, Ekvatorijalna Gvineja, Nauru, Katar, Sijera Leone, Somalija i Vijetnam.

Nacionalni doprinosi dopunjuju glavnu međunarodnu izložbu Bijenala pod naslovom „U molskim ključevima“ (In Minor Keys). Osmislila ju je umetnička direktorka iz Kameruna, Kojo Kouoh, koja je preminula u maju 2025. od raka u 57. godini.

Kouoh, prva žena iz Afrike kustos te prestižne izložbe, već je u potpunosti razradila svoj projekat. Nakon njene iznenadne smrti, organizatori Bijenala odlučili su da izložbu realizuju posthumno, sa 111 pozvanih učesnika.

„U molskim ključevima“ posvećena je marginalizovanim i često zanemarenim glasovima. U svom konceptu, Kouoh je opisala isceljujući oblik otpora koji poziva na pažljivo slušanje usred savremenog stanja sveta.

„Molovi odbacuju orkestralnu bombastičnost i vojničke marševe, i oživljavaju u tihim tonovima, dubokim frekvencijama, zujanju i utehi poezije“, napisala je Kouoh u uvodnom tekstu. „Iako se ti zvuci često gube u uznemirujućoj kakofoniji današnjeg haosa koji potresa svet, muzika se nastavlja.“

EU preti ukidanjem sredstava

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, umetnici i kustosi iz te zemlje dobrovoljno su se povukli s manifestacije. Sada je povratak Rusije izazvao tenzije između italijanskih institucija i Evropske unije. Čak i unutar desničarske vlade Italije postoje duboka neslaganja.

Evropska komisija pokrenula je postupak kako bi sprečila Fondaciju Bijenala da ponovo primi Rusiju. U suprotnom, preti obustava finansiranja u iznosu od oko dva miliona evra do 2028. godine. U pismu fondaciji navodi se da povlačenje mora da usledi u roku od 30 dana. Bijenale je saopštilo da je postupljeno u skladu s važećim propisima i da nije prekršeno nijedno pravilo.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da njena vlada odbacuje prisustvo Moskve na Bijenalu. Potpredsednik vlade Mateo Salvini, međutim, nazvao je pretnje EU „vulgarnom ucenom jedne od najznačajnijih i najslobodnijih kulturnih institucija na svetu“.

Predsednik fondacije Bijenala, Pjetranđelo Butafuoko, insistira da manifestacija ostane „otvorena za sve“. „Nikoga ne isključujem“, rekao je za list La Republika. „Rusija, Iran i Izrael će učestvovati. Ukrajina i Belorusija će učestvovati. Svi.“

Kustoskinja ruskog paviljona, Anastasija Karnejeva, ćerka je Nikolaja Volobujeva, bivšeg generala ruske bezbednosne službe FSB i sadašnjeg zamenika direktora državne kompanije Rosteh.

Nadežda Tolokonjikova iz pank grupe Pussy Riot osudila je rusko učešće: „Učešće na Bijenalu sa nepolitičkim programom pokušaj je popravljanja imidža i da svet zaboravi žrtve ruskog terora“, izjavila je ona za DW.

Tolokonjikova je predložila da italijanska vlada ukloni predstavnike Putinove Rusije iz paviljona i umesto toga izloži radove ruskih političkih zatvorenika, koji su u zatvoru, jer su osudili zločinački rat protiv Ukrajine.

Članice te feminističke grupe otputovaće na Bijenale kako bi izrazile protest.

Kontroverze: Južna Afrika, Australija, Izrael

Južnoafrička umetnica Gabrijele Golijat trebalo je da predstavi svoju zemlju, ali je njen projekat otkazan nakon spora s ministrom kulture koji ga je ocenio kao „visoko polarizujući“. Zemlja nije imenovala zamenu, pa paviljon ostaje prazan.

Golijat je uradila omaž pelastinskoj pesnikinji Hibi Abu Nadi, koja je u oktobru 2023. poginula u izraelskom vazdušnom napadu.

Međutim, izložba Gabrijele Golijat biće prikazana na drugoj lokaciji u Veneciji, a ona je već podnela tužbu protiv ministra.

Australija je takođe povukla odluku da ukloni umetnika Haleda Sabsabija nakon pritisaka i nezavisne revizije. Desničarski političari optužili su Sabsabija, rođenog u Libanu, koji se sa 12 godina preselio u Australiju, za antisemitizam. Njegov rad se često bavi traumatičnim iskustvima iz građanskog rata, kao i identitetom arapskih imigranata i islamofobijom.

Potpisi za isključenje Izraela, ali i Rusije i SAD

Gotovo 200 učesnika Bijenala potpisalo je otvoreno pismo kojim se traži isključenje Izraela. Drugo pismo, koje su potpisali umetnici iz glavne izložbe, proširuje zahtev i na druge države optužene za ratne zločine, uključujući Rusiju i SAD.

Ipak, izraelski umetnik Belu-Simion Fainaru planira da učestvuje, naglašavajući da ne podržava kulturne bojkote i da veruje u dijalog.

Na prethodnom Bijenalu 2024. godine, umetnica Rut Patir zatvorila je izraelski paviljon za javnost na dan otvaranja, uz poruku da će ga ponovo otvoriti tek nakon primirja u Gazi.

Palestinski nacionalni paviljon do sada nije postojao, jer učestvuju samo zemlje koje Italija zvanično priznaje. Ipak, prateća izložba „Gaza – Bez reči“ biće prikazana tokom trajanja Bijenala.

Nemački paviljon

Manje kontroverzna je nemačka izložba „Ruin“, inspirisana istraživanjima o DDR-u i periodu nakon ujedinjenja 1990. godine.

Umetnica Henrike Nojman, koja je preminula u februaru u 41. godini, uspela je da završi svoj rad pre smrti. Izložba će uključiti i radove umetnika Sung Tieu iz Berlina.

Srbija

Srbija se na ovogodišnjem Bijenalu predstavlja projektom „Preko golgote do vaskrsa“ umetnika iz Praga Predraga Đakovića. U objašnjenju komisije koja ga je izabrala, navedeno je taj projekat propituje odnos istorije i identiteta i otvara pitanje kako pojedinac opstaje pod pritiskom prošlosti i ideologije. I oko izbora srpskog predstavnika bilo je kontroverzi, a čak je pokrenuta i peticija protiv njegovog izbora.

Bosna i Hercegovina se predstavlja projektom „Domus Diasporica“ umetnika Mladena Bundala. Projekat istražuje teme dijaspore, identiteta, pripadnosti i pojma doma.

Hrvatsku ove godine predstavlja umetnica Dubravka Lošić projektom „Podstaknuta strahom i lepotom“. Reč je o prostorno specifičnoj ambijentalnoj instalaciji. Projekat kombinuje njene ranije cikluse i istražuje odnos lepote, straha i promene.

Vatikan

Vatikan je angažovao 24 umetnika, među kojima su Brajan Ino, Peti Smit i FKA Tvigs. Njihova zvučna instalacija „Uvo je oko duše“ (The Ear is the Eye of the Soul) inspirisana je nemačkom benediktinskom opaticom iz 12. veka, Hildegard iz Bingena, poznatoj po doprinosu nauci, ekologiji, muzici i feminističkoj teologiji.