AfD zloupotrebljava poslanička pitanja radi zastrašivanja?

Januar 2024: Bavarski direktor škole Roland Fojht želi da pošalje poruku – u svojoj školi poziva na učešće u demonstracijama za demokratiju i društvenu raznolikost.

Međutim, njegov poziv ima posledice: u pokrajinskom parlamentu Bavarske nekoliko poslanika Alternative za Nemačku (AfD) podnosi takozvano „malo poslaničko pitanje“. Njihova optužba glasi da je Fojht, kao i drugi direktori škola, prekršio obavezu političke neutralnosti državnih službenika. Poslanici žele da od bavarske vlade čuju da li će pokrenuti disciplinske mere protiv direktora Fojhta.

Ali, Roland Fojht stoji iza svog poziva, a Bavarska vlada ne vidi razlog za kritiku njegovog ponašanja. Ipak, političke posledice su ogromne, kritikuje predsjednica Bavarskog udruženja nastavnika Simone Flajšman u intervjuu za TV-magazin „Kontraste“.

„Svako od tih pitanja dovodi do toga da se kao nastavnik zamisliš. Kao nastavnica se pitaš – da li da to uradim, da li ulazim na opasan teren? Jer to jeste opasno ako znam da bih mogla biti prijavljena“, kaže Flajšman.

AfD-ova pitanja bude strah kod nastavnika i aktivista

Izveštaji o pokušajima zastrašivanja od strane AfD-a putem malih poslaničkih pitanja sve su češći: oni koji pomažu izbeglicama kažu da imaju osećaj da im AfD „diše za vratom“, prenosi javni servis NDR. Širom Nemačke naučnici, udruženja, crkve i političke partije upozoravaju da AfD zloupotrebljava pravo na postavljanje pitanja kako bi zastrašio političke protivnike.

Pritom su mala poslanička pitanja jedno od najvažnijih političkih prava u Nemačkoj. Ona omogućavaju opoziciji da kontroliše rad vlade i primoravaju izvršnu vlast da iznese podatke i činjenice o svojoj politici. Služe kontroli moći. U Nemačkoj političari svih partija često koriste to pravo, a rezultati redovno pokreću važne društvene rasprave.

Ipak, upadljivo je da AfD postavlja sve više pitanja – broj se meri u hiljadama. Samo poslanička grupa AfD-a u Bundestagu postavila je između marta i oktobra 2025. ukupno 525 malih poslaničkih pitanja, što je više od dva dnevno. To je gotovo dve trećine svih pitanja u parlamentu. Sličan rast beleži se i u pokrajinskim parlamentima.

AfD u Tiringiji: pritisak na civilno društvo

Posebno mnogo pitanja AfD postavlja u pokrajini Tiringiji, jednom od svojih uporišta. Na čelu tamošnje poslaničke grupe je Bjern Heke, jedan od najradikalnijih političara te stranke. On je dva puta osuđivan zbog korišćenja parole Hitlerovog Šturmabtajlunga (SA). Njegov pokrajinski ogranak AfD-a bezbednosne službe Nemačke klasifikuju kao „dokazano ekstremno desničarski“.

Poslanica u tirinškom parlamentu Katarina Kenig-Projs iz stranke Levica vidi u talasu AfD-ovih pitanja određenu strategiju. Ona dolazi iz poznate porodice boraca za građanska prava iz bivše DDR. I njen pokojni otac Lotar Kenig borio se protiv autoritarnog režima, desnog ekstremizma i antisemitizma. Njena ćerka danas je često meta uvreda, kleveta pa čak i napada iz krugova AfD-a: „Svi koji su se makar jednom izjasnili protiv AfD-a bivaju zatrpani pitanjima“, kaže ona u intervjuu za DW.

Naglašava pritom da AfD, naravno, ima isto pravo kao i svi drugi poslanici da postavlja pitanja. Međutim, ona dovodi u pitanje njihovu svrhu: „S jedne strane pokušava se doći do imena i podataka ljudi i organizacija iz civilnog društva. To može dovesti do napada na te osobe.“

U mnogim pitanjima ona vidi i napad na raznolikost života u Njemačkoj. „Posebno su problematična pitanja kojima je AfD pokušao da sazna koliko ima ljudi koji se izjašnjavaju kao gej ili lezbejke u Tiringiji. To podseća na mračna vremena.“ Ona time aludira na nacistički period pod Adolfom Hitlerom, kada su Jevreji, Sinti i Romi, kao i homoseksualci, bili registrovani i progonjeni.

Posledice AfD-ovih pitanja osećaju i brojne organizacije civilnog društva, poput berlinske fondacije Amadeu Antonio, koja se – i uz finansijsku podršku države – bori protiv rasizma i antisemitizma. Fondacija se otvoreno protivi AfD-u, zbog čega je često na meti. Postoji niz parlamentarnih pitanja AfD-a o toj organizaciji, najčešće u vezi s državnim finansiranjem, objašnjava portparol Lorenc Blumentaler. „Stvara se slika zavere između vlade i takozvane ’duboke države’: da vlada i nevladine organizacije deluju zajedno.“

Blumentaler primećuje da talas pitanja ima efekta: „Radi se o tome da se u javnosti stvori utisak da sa tim organizacijama nešto nije u redu.“ Na pitanje da li je AfD u tome uspešna, on odgovara: „Naravno.“

Da li AfD špijunira za Rusiju?

Najtežu optužbu iznosi ministar unutrašnjih poslova Tiringije, socijaldemokrata (SPD) Georg Majer. U intervjuu za list Handelsblat u oktobru 2025. izjavio je da vidi naznake zloupotrebe parlamentarnog prava na pitanja u interesu Rusije. AfD, prema njegovim rečima, koristi pitanja da bi ciljano prikupljala informacije o kritičnoj infrastrukturi.

I na saveznom nivou AfD postavlja pitanja o saobraćajnoj, vodnoj, energetskoj i digitalnoj infrastrukturi. Predsednik Odbora za odbranu Bundestaga Tomas Revekam (CDU) podržava ta upozorenja i optužuje AfD da prikuplja osetljive informacije o odbrambenim kapacitetima zemlje.

Katarina Kenig-Projs takođe vidi problem: „Šta se dešava s tim informacijama o kritičnoj infrastrukturi? Ne vidi se da AfD kasnije predlaže mere za jačanje policije ili civilne zaštite.“

Političari AfD-a često su kritikovani zbog bliskosti s Rusijom Vladimira Putina. Više visokih članova sumnjiči se da su primali novac iz mreža bliskih Kremlju. Protiv dvojice poslanika iz Bundestaga i Evropskog parlamenta trenutno se vodi istraga zbog sumnje na primanje mita – iz Rusije i Kine.

AfD je sve optužbe o špijunaži oštro odbacila i poziva se na svoje demokratsko pravo kontrole vlasti.

O praksi postavljanja pitanja DW je želeo da razgovara i sa poslaničkom grupom AfD-a, ali na naš zahtev za intervju odgovor nije stigao.