Koalicija voljnih u Kolumbiji: Kako napustiti naftu, gas i ugalj?

Kristijan Retamal, bivši čileanski pregovarač na godišnjim pregovorima UN o klimi i nada se da će ovogodišnja konferencija u Kolumbiji dovesti do početka novog globalnog političkog pokreta.

Tamo od ove subote (25. april) počinje prva svetska konferencija o napuštanju fosilnih goriva. Više od pedeset zemalja šalje ministre i diplomate. Konferencija je zakazana prije rata u Iranu.

Cilj je, u idealnom slučaju, izraditi plan koji će jasno pokazati kako se može smanjiti zavisnost od fosilnih goriva. I – prije svega; koje su pravne, ekonomske i društvene mjere za to potrebne.

Konferencija se održava na poziv Holandije i Kolumbije, nakon što je na UN-ovoj klimatskoj konferenciji u Brazilu prošlog novembra formiran širok savez od preko osamdeset zemalja za izradu plana izlaska. Tada je predlog propao zbog veta nekolicine naftnih zemalja.

Novi „savez voljnih“

Na kraju se na klimatskom samitu nije dogovorila čak ni načelna izjava o napuštanju uglja, nafte i gasa, koji se smatraju glavnim uzrokom klimatskih promjena.

„Ako se pogleda istorija, klimatska pitanja su devedesetih godina postala tema na nivou UN zato što su neke zemlje odlučile da se time bave i bile uporne“, kaže Retamal za DW. Smatra da bi konferencija u Kolumbiji mogla biti važna poruka.

Kolumbijska ministarka zaštite životne sredine Irene Velez Tores smatra da je skup „bez presedana“. Među učesnicima nisu samo pacifičke ostrvske države koje su posebno izložene klimatskim promjenama, nego i velike industrijske zemlje poput Kanade, Australije, Velike Britanije ili Norveške.

Delegacije šalju i Njemačka i druge zemlje Evropske unije, a neke nevladine organizacije konferenciju unapred nazivaju „istorijskom“. Bilo da je istorijska ili bez presedana, jedno je sigurno: riječ je o susretu saveza voljnih.

Kraj subvencijama za fosilna goriva?

„Vrijeme je za sprovođenje, a ne za nove rasprave o ciljevima“, poručuje portparol holandskog ministarstva za klimu i zeleni rast. Holandija želi da ispuni obećanje da će napustiti korišćenje fosilnih goriva. Konkretno, želi da radi na tome kako postići „smanjenje ponude i potražnje“.

Savez voljnih, između ostalog, zamišljen je i kao udruživanje „za ukidanje subvencija za fosilna goriva“.

Iako se obnovljivi izvori energije šire, globalni pad upotrebe fosilnih goriva – a time i svetskih emisija – očekuje se tek u narednim godinama. Trenutno se fosilna goriva i dalje subvencionišu sa oko 92o milijardi američkih dolara godišnje. Zbog toga se nafta, benzin i ugalj čine cjenovno privlačnijim.

Opasna, skupa i štetna zavisnost

Osim toga, sagorevanje fosilnih goriva snažno podstiče globalno zagrijevanje. Sve učestaliji toplotni talasi i obilne padavine, snažnije oluje ili poplave samo su neke od posledica koje postaju sve ekstremnije i skuplje. To već uzrokuje teške štete ljudima i ekonomijama širom svijeta.

Rat s Iranom, dramatično visoke cijene nafte i gasa te problemi s snabdjevanjem pokazuju koliko su ranjive zemlje koje zavise od fosilnih goriva ili od prihoda od njihove prodaje.

„Izlazak iz fosilnih goriva smanjuje i zavisnost od spoljašnjih faktora i opterećenje zagađivačima, omogućava stabilniji razvoj te jača samoodređenje i demokratiju“, kaže Lili Fur, direktorka programa za fosilnu ekonomiju u Centru za međunarodno pravo životne sredine (CIEL).

Stručnjaci godinama upozoravaju na prekomernu zavisnost ekonomije od uglja, nafte i gasa. Na primjer, nakon ruskog napada na Ukrajinu, u Evropi je gotovo preko noći došlo do problema u snabdjevanju gasom. Aktuelna situacija pokazuje da je ta zavisnost i dalje velika.

„Konferencija sigurno nije pokrenuta zbog aktuelne situacije visokih cijena nafte. No danas je to svakako ključni argument da se ozbiljno razgovara o napuštanju fosilnih goriva“, dodaje Retamal.

Nije lak oproštaj od nafte, gasa i uglja

Uprkos euforiji među učesnicima i posmatračima, ovaj prvi skup u Santa Marti „nije čarobni štapić“, kaže Madlen Verner iz njemačke nevladine organizacije Misereor. Ne mogu se, dodaje, na brzinu rešiti problemi i blokade koji se gomilaju godinama.

I Retamal smatra da bi moglo potrajati nekoliko godina dok se postigne obavezujući plan ili makar sporazum među zemljama.

Jer izlazak ne znači samo zamjenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije. Potrebno je rešiti trgovinska i pravna pitanja. Tako bi, na primjer, švajcarski rudarski i trgovački koncern Glenkor, u slučaju brzog izlaska iz fosilnih goriva, mogao da tuži kolumbijsku državu, objašnjava Verner.

Glenkor je vlasnik najvećeg rudnika uglja u Latinskoj Americi koji se nalazi u Kolumbiji.

Zbog uobičajenih klauzula o zaštiti ulaganja stranih kompanija u, koncerni pred arbitražnim sudovima mogu tražiti odštetu za izgubljenu dobit.

To ne bi bilo samo skupo nego bi moglo izazvati i bilateralne sporove, kaže Verner. Dobro je što u Santa Martu dolaze i predstavnici Švajcarske kako bi se o tim pitanjima direktno razgovaralo.

Njemačka na nižem nivou

Jedan od domaćina, Holandija, šalje svoju ministarku za klimu, a isto čini i Kolumbija. Holandska vlada očekuje i dolazak kolumbijskog predsjednika Gustava Petra. Njemačku će predstavljati državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Johen Flasbart.

„Šteta je što se njemačka vlada ovdje ne pojavljuje na najvišem nivou“, smatra Verner. U zvaničnom Berlinu trenutno postoje različiti stavovi o klimatskoj politici, zbog čega je Njemačka, prema mišljenju posmatračice iz Misereora, trenutno više „sledbenica“ nego predvodnica.

Konferencija nije zamišljena kao pregovarački skup, nego kao dijalog. Prvih dana širok spektar organizacija civilnog društva raspravljaće o rešenjima s naučnicima i predstavnicima privatnog sektora. Politički predstavnici država pridružiće se raspravama u poslednja dva dana. Tek tada će biti jasnije šta nova inicijativa zaista može.