Al Šara u Berlinu: kontroverzni gost iz Sirije

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (CDU) obećao je sirijskom prelaznom predsedniku Ahmedu al-Šarai podršku Nemačke u obnovi zemlje posle 14 godina građanskog rata. „Stojimo uz Siriju", rekao je Vadeful u ponedeljak na prvom sastanku nemačko-sirijskog ekonomskog saveta u Berlinu, obraćajući se al-Šarai. „Sirijci zaslužuju šansu i želimo da pomognemo da ta šansa bude dobro iskorišćena."

Nemačka, kako je naveo, može da odigra „snažnu ulogu" u ekonomskom oporavku zemlje. Nemačka ministarka privrede Katarina Rajhe (CDU) govorila je o „poslovnim prilikama" u Siriji za nemačke kompanije. Izrazila je nadu u „razvijenu trgovinsku razmenu" sa tom zemljom.

Al-Šaraa je rekao da su razaranja u njegovoj zemlji posle građanskog rata (2011–2024) „ogromna". Istovremeno, to otvara mogućnost za „novi početak".

Nekadašnji vođa džihadista pozvao je na ekonomsku saradnju sa Sirijom: ta zemlja je, kako je rekao, „sigurna luka za lance snabdevanja" i „velika investiciona prilika u oblasti infrastrukture". Sirija, između ostalog, ponovo gradi svoju energetsku infrastrukturu. Prelazni predsednik je dodao i da je zemlja „atraktivna" kao turistička destinacija.

I nemačkim firmama potrebna sigurnost

Prema rečima ministra spoljnih poslova Vadefula uoči posete, nemačke kompanije su u načelu spremne da ulažu u obnovu Sirije. Ali potrebna im je pravna sigurnost. Takođe moraju da imaju poverenje da će zemlja ostati stabilna i da će vlada sprovoditi reforme. Mnoge finansijske pomoći i programi podrške — uključujući i one nemačke vlade — uslovljeni su upravo tim reformama.

Da bi se pratilo da li se i u kojoj meri sirijsko rukovodstvo zaista zalaže za bezbednost i političko učešće svih društvenih grupa, još je prethodna nemačka vlada delimično ponovo otvorila nemačku ambasadu u Damasku. Tim diplomata je na terenu, održava kontakte i prati situaciju.

Stalno balansiranje

Prošle godine nemačka vlada je obećala 218 miliona evra za obnovu Sirije. To proizlazi iz odgovora vlade na poslaničko pitanje koje je postavila poslanica Levice Džansu Ozdemir. Ona traži jasno razdvajanje: podrška stanovništvu — da, ali podrška strukturi vlasti — ne.

Nemačka vlada pokušava da pronađe srednji put. Pozivom al-Šarai da zvanično poseti Nemačku, šalje signal da računa na prelaznog predsednika. Istovremeno, podrška je uslovljena: novac se i dalje ne uplaćuje sirijskim državnim institucijama, već isključivo odabranim organizacijama i Ujedinjenim nacijama.

Kritka opozicije

Al-Šarau je u ponedeljak, na početku njegove prve zvanične posete Berlinu, primio nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer. Za podne je planiran i susret sa kancelarom Fridrihom Mercom (CDU).

Crveni tepih i vojne počasti: činjenica da se sirijski prelazni predsednik u Berlinu dočekan uz velike ceremonije nailazi na kritike u nemačkoj politici.

Al-Šara nije običan politički sagovornik, upozorava portparolka poslaničke grupe Levice u Bundestagu za spoljnu politiku, Džansu Ozdemir. Kako kaže, reč je o osobi sa islamističkom pozadinom koja se dovodi u vezu sa sistematskim zločinima. Poslanica smatra da je pogrešno davati mu dodatni politički legitimitet zvaničnim prijemom u Berlinu. Tim pre što je i u novije vreme u Siriji dolazilo do ozbiljnog nasilja nad pojedinim grupama stanovništva — pre svega nad Druzima, Alavitima i Kurdima.

I političarka Zelenih Luize Amtsberg upozorava na preuranjenu normalizaciju odnosa, imajući u vidu talase nasilja. Ovog vikenda ponovo su prijavljeni napadi na hrišćane.

Ko ako ne al-Šaraa?

Da napadi na verske manjine u Siriji nisu retkost, ministar spoljnih poslova Johan Vadeful imao je prilike da se uveri iz prve ruke tokom svoje posete toj zemlji ovog leta. On zna da je Sirija još daleko od stabilne države — zemlje u kojoj različite etničke, verske i društvene grupe mogu da žive mirno i ravnopravno.

S druge strane, vlada pod vođstvom al-Šarae uspela je, kako tvrdi, da načini prve korake u tom pravcu.

Tokom posete Damasku rekao je: „Ne vidim nijednu drugu političku snagu koja bi u ovom trenutku mogla da postigne ono što može predsednik al-Šaraa. Zato se oslanjamo na tu opciju."

Kada Sirijci mogu da se vrate?

Veliko interesovanje nemačke vlade za Siriju povezano je i sa bezbednosnom politikom: stabilna Sirija smatra se važnom za čitav region, koji je ratom sa Iranom ponovo duboko uzdrman.

Ali važni su i unutrašnjopolitički razlozi. Pre svega predstavnici konzervativnog bloka CDU/CSU insistiraju na tome da se što pre omogući povratak velikog broja Sirijaca koji su tokom rata i nasilja u vreme režima Bašara al-Asadapobegli u Nemačku. Međutim, zbog trenutne situacije u Siriji, malo ko može da zamisli takav korak u skorije vreme.

Ministar spoljnih poslova Vadeful smatra da je to razumljivo, imajući u vidu uništenu infrastrukturu i razorene gradove. Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrindt(CSU), međutim, vrši pritisak. Ko bi trebalo da obnovi zemlju, ako ne sami Sirijci, pita on.

Oni koji se dobrovoljno vrate u Siriju mogu kod nemačkih vlasti da zatraže finansijsku pomoć za novi početak. Sada bi veći iznosi trebalo da podstaknu ljude da se odluče na taj korak.

Istovremeno se vode razgovori sa sirijskom vladom o povećanju broja deportacija — tema koja će verovatno imati značajno mesto i na sastancima u Berlinu.