Odlazi nemačka uzdanica veštačke inteligencije

Kompanija Aleph Alpha bila je uzdanica i ponos „nemačkog puta“ u veštačku inteligenciju, ali taj put nije dugo trajao: sada i nju preuzima kanadska kompanija Cohere.

Kanadski startap koji se bavi veštačkom inteligencijom Cohere preuzima Aleph Alpha iz Hajdelberga. Takva povezivanja nisu retkost, ali ovo preuzimanje ima i političku težinu.

Novo nemačko-kanadsko VI-preduzeće verovatno će biti znatno više kanadsko nego nemačko: kanadski startap Cohere trebalo bi da poseduje 90 odsto udela u zajedničkoj kompaniji.

Švarc grupa, kojoj pripadaju Lidl i Kaufland, učestvuje sa 500 miliona evra i namerava da koristi VI-rešenja nove kompanije u sopstvenim klaud-uslugama.

Cilj je, poručuju kompanije, da se ponudi „bezbedna alternativa za primenu veštačke inteligencije“, posebno u oblastima javne uprave, finansija, odbrane, energetike, telekomunikacija i zdravstva.

Interes i Kanade i Nemačke

Jasno je da Nemačka želi da smanji zavisnost od Sjedinjenih Država – ne samo na vojnom planu, već i u oblasti veštačke inteligencije. Nemačkim tržištem za sada dominiraju OpenAI, Majkrosoft i Gugl.

Upravo zbog toga postoji zabrinutost da važni podaci odlaze u SAD, ali i strah da bi se u vreme zategnutih transatlantskih odnosa zemlja mogla izložiti pritiscima ukoliko ne postoji domaća alternativa velikim tehnološkim kompanijama.

Zbog toga nemački ministar za digitalizaciju Karsten Vildberger (CDU) stalno ističe značaj digitalnog suvereniteta. To je, kako kaže, „važan cilj“ nemačke vlade. Preuzimanje je nazvao „prekretnicom koja doprinosi suverenitetu“.

Istovremeno je priznao da se vodeći akteri u oblasti veštačke inteligencije nalaze u Sjedinjenim Državama, ali je poručio da je Nemačkoj potreban „drugačiji put od američkog“. Upravo to bi, prema njegovim rečima, trebalo da omogući ovo povezivanje.

Da li to zaista znači „nezavisnost“?

Kanadski ministar za digitalizaciju Evan Solomon slaže se sa Vildbergerom: nemačko-kanadska veštačka inteligencija može vladama ponuditi stvarni suverenitet i sigurnost podataka. Reč je o tome da se obezbedi da važni podaci podležu sopstvenim zakonima i da ne budu izloženi pritiscima drugih država.

Generalni direktor Coherea Aidan Gomez govori o „nezavisnoj alternativi prilagođenoj kompanijama“, zasnovanoj na suverenitetu. Ta rešenja trebalo bi da budu ponuđena preduzećima i vladama širom sveta.

Od čuda od deteta do ivice propasti

Stručnjak iz ove oblasti Markus Bekedal, iz Centra za digitalna prava i demokratiju, smatra da je međunarodna saradnja u načelu ispravna i neophodna – naročito ako se želi smanjiti zavisnost od SAD i Kine. Prema njegovom mišljenju, razumljivo je što Nemačka i Kanada traže načine da ojačaju digitalni suverenitet i tešnju privrednu saradnju, pa je sama saradnja smislen korak.

Međutim, konkretan primer Aleph Alphe posmatra znatno kritičnije. Ta kompanija je politički i medijski predstavljana kao „nemačko čudo“ i uzorni primer VI-buma, uz podršku nemačke vlade. Ali taj nemački „šampion“ u oblasti veštačke inteligencije nije ispunio očekivanja: druge kompanije razvile su bolje proizvode i osvojile jače tržišne pozicije.

Tek u januaru postalo je poznato da je Aleph Alpha morao da otpusti 50 zaposlenih. Osnivač Jonas Andruelis već je krajem 2025. godine napustio mesto direktora sopstvene kompanije. Zbog toga je, smatra Bekedal, ovu saradnju sada predstavljati kao evropskog prvaka „bacanje prašine u oči“. Preuzimanje Aleph Alphe vidi pre svega kao „rešenje za očuvanje obraza, pre nego što se navodni nemački VI-prvak dodatno pretvori u ruševinu“.

„Suverenitet nisu usamljeni svetionici“

Posebno problematičnim Bekedal smatra političko „pakovanje“ ovog posla. Ako Cohere drži oko 90 odsto udela, reč je u praksi o preuzimanju, a ne o izgradnji nemačkog ili evropskog prvaka. Time, ocenjuje on, znatno gubi kredibilitet narativ o digitalnom suverenitetu. Kanada, doduše, deli vrednosti sa Evropom, ali nije članica Evropske unije. Nemački suverenitet se time svodi pre svega na delimično smanjenje zavisnosti od američkih korporacija, a ne na stvarnu evropsku kontrolu.

Sličnu kritiku iznosi i ekspertkinja za veštačku inteligenciju Rebeka Lenhard iz poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu. Ona zamera saveznoj vladi što sada izdvaja jednu pojedinačnu inicijativu, a da prethodno nije ponudila pouzdan pregled digitalnih zavisnosti i postojećih evropskih alternativa. „Samo tako država može ciljano da smanjuje zavisnosti, stvori stvarnu slobodu izbora i omogući digitalno samoodređenje u praksi, umesto da ga samo politički obećava“, poručuje Lenhard.

Najpre da se vidi šta je moguće

Iako fuziju u načelu smatra pozitivnim potezom, Lenhard ističe da digitalni suverenitet ne nastaje kroz pojedinačne projekte-svetionike, već kroz čitav ekosistem. Presudna je transparentnost: država, kako kaže, ne sme „u zakulisnim razgovorima proglašavati VI-prvake“, već mora jasno pokazati koje su obaveze, porudžbine ili politička očekivanja vezana za takav dogovor.

Lenhard sumnja da jedna jedina fuzija može ugroziti dominaciju OpenAI-ja, Majkrosofta ili Gugla. Za to je potreban široki evropski VI-ekosistem koji obuhvata istraživanja, računarske kapacitete, otvoreni kod, pravičnu regulaciju i jasna tržišna pravila.

Da li će se ovo povezivanje zaista pokazati kao korak ka većoj digitalnoj suverenosti – ili će ostati tek prijateljsko preuzimanje posrnulog nemačkog VI-prvaka – u krajnjoj liniji zavisiće od toga hoće li iz njega proisteći konkurentan proizvod.