UŽIVO: Alvares sa bijele tačke vratio Atletiko u meč

<!—->PSŽ i Bajern su ponudili onu vrstu evropske večeri zbog koje Liga šampiona i dalje ima privilegiju da se predstavlja kao takmičenje u kojem se ponekad stvarno dogodi nešto što izmiče običnom fudbalskom kalendaru. Zato pitanje pred Madrid nije samo ko će u finale, nego imaju li “jorgandžije” i “tobdžije” makar malo te magične prašine Pariza u sebi.

Naravno, ako pitate Dijega Simeonea i Mikela Artetu, magija je lijepa stvar, ali samo ako ne smeta planu. Ni Argentinac, ni Katalonac ne pripadaju trenerima koji će umirati u ljepoti igre samo da bi neko sjutra napisao da su izgubili časno. Kod njih je evropski fudbal mnogo bliži makijevalističkoj logici da cilj opravdava sredstvo. Ako do finala vodi kontrola, blok, prekid, strpljenje, pa i sat vremena čekanja jedne greške, teško da će se bilo ko od njih izvinjavati zbog nedostatka romantike.

Arteta je već prije prvog zvižduka pokazao da ne ulazi u meč po automatizmu. Na klupi je ostavio Saku, Ezea i Trosara, što samo dodaje još jedan sloj neizvjesnosti utakmici u kojoj Arsenal mora da potvrdi da je sazrio za najveću scenu, a Atletiko da Simeoneova evropska tvrdoglavost još umije da pretvori “Metropolitano” u mjesto na kojem favoriti ne dišu lako.

Ova dva tima dobro se poznaju iz grupne faze. Arsenal je 21. oktobra u Londonu bio ubjedljiv i slavio 4:0, ali nokaut-fudbal rijetko živi od starih računa. Pogotovo ne u Madridu, pogotovo ne protiv Atletika, i pogotovo ne u noći u kojoj jedna utakmica može da izbriše sve što se činilo sigurnim.

Spektakl možda nije obećan. Ali napetost jeste. A u Ligi šampiona, nekad je baš to dovoljno da noć ode u potpuno neočekivanom pravcu.

LIVE BLOG: