Nova finansijska kriza je možda na pomolu, ali neće biti kao prethodna

Bobi Sigal je 15. seprembra 2008. godine stigao u njegovu kancelariju u Kanari Vorfu, poslovnoj četvrti Londona, malo pre šest sati ujutru.

Bio je to poslednji put da je morao da dođe na vreme.

Radio je kao diler u Liman Bradersu (Lehman Brothers), američkoj banci koja se suočavala sa ozbiljnim poblemima.

„U nedelju smo na vestima iz Amerike videli da podnose zahtev za stečaj.

„Nismo baš bili sigurni kakve će to posledice imati na nas u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

„Zato nam je samo rečeno da dođemo na posao kao i obično".

„U početku je bio haos", kaže Bobi.

„Nije bilo neposredne komunikacije sa našim kolegama u Americi.

„Nisu se javljali na telefone.

„Neki su uzimali stvari, poput slika sa zidova, i govorili: ‘Duguju mi akcije’".

Bobi je naslućivao da bi mogla da se dogodi katastrofa i bio je dobro pripremljen.

„Poslednjeg dana sam čak kupio i kolica za kupovinu u radnjama.

„Zanimljivo je da su tog leta ljudi već osećali neku uznemirenost.

„Na mojoj kartici za automate sam imao 300 funti i sve sam potrošio na čokoladice, jer sam shvatio da ako propadnu banka ili automat, ta kartica će biti bezvredna".

Bobi je, kao i hiljade njegovih kolega, karijeru poneo u kartonskoj kutiji.

To je postala upečatljiva slika svetske finansijske krize, tokom koje je hiljade preduzeća propalo, a milioni ljudi su ostali bez posla.

Usledila je jedna od najdužih i najdubljih recesija od Drugog svetskog rata.

A kakva je situaciju danas?

Nekoliko fondova koji daju zajmove prijavili su gubitke ili su investitorima ograničili povlačenje novca.

Blekrok (BlackRock), Blekstoun (Blackstone), Apolo (Apollo), i Blu Oul (Blue Owl) suočili su se sa zahtevima za povlačenje milijardi dolara iz investicionih fondova, institucija koje predstavljaju alternativu tradicionalnim bankama.

Danas regulatori i iskusni stučnjaci za finansijska tržišta prepoznaju sličnosti.

Sara Briden je zamenica guvernera Banke Engleske koja je posebno zadužena za finansijsku stabilnost.

Ona kaže da novo tržište uzimanja kredita od privatnih zajmodavaca ili investicionih fondova brzo raste, da još nije ispitano u uslovima finansijskih potresa i da se ne razume dovoljno dobro.

„Postoje odjeci svetske finansijske krize u onome što sada vidimo", kaže ona.

„U poslednjih 15 do 20 godina, krediti koje obezbeđuju nebankarske finansijske institucije su od nule porasli na dva i po biliona dolara.

„Tu postoji pozajmljeni novac, netransparentnost, složenost, i međusobna povezanost sa drugim finansijskim sistemima.

„Sve se to ukapa sa onim što smo videli tokom svetske finansijske krize".

Zabrinuta je i zato što je veliki deo novca koji obezbeđuju nebankarske finansijske institucije zapravo već pozajmljen, a to stvara slojeve duga, odnosno pozajmljenog novca, zbog kojih mogući gubici mogu da budu veći.

„Postoji pozajmljen novac od već postojeće pozajmice.

„Ono što je važno je da svi razumeju kako se ti slojevi duga ili pozajmljenog novca sabiraju".

Danas bi to moglo da bude mnogo teže, zbog dubokih nesuglasica među razvijenim zemljama oko trgovinske politike, NATO-a, pa čak i statusa Grenlanda.

U tekstu o rizicima finansijske krize objavljenom u aprilu, MMF je posebno upozorio da je „međunarodna saradnja sada slabija" nego prethodnih godina.

Zbog toga bi u vreme rata u Evropi, trgovinskih sukoba SAD-a i Kine, kao i politike „Amerika na prvom mestu" predsednika Donalda Trampa, vladama bilo teže da po strani ostave njihove razlike i da sednu za sto i potraže rešenje za krizu na način na koji su to učinile 2008. godine.

I Gordon Braun je više puta upozorio na opasnosti izolacionističkog pristupa međunarodnim odnosim koji se zasniva na logici „mi protiv njih".

• Da li treba podizati kredite tokom krize

Finansijske ranjivosti

Ipak, Sara Briden nudi i dozu optimizma, ističući da banke danas imaju veći kapacitet da apsorbuju šokove nego 2008. godine.

Ona naglašava da su banke danas „znatno bolje kapitalizovane", odnosno da imaju veće rezerve sopstvene gotovine i manje se oslanjaju na pozajmljena sredstva.

„Ne mislim da bi, ako dođe do pritiska, on bio istog obima", kaže ona.

Mohamed El Erijan je delimično saglasan.

„Nismo baš u istoj situaciji kao 2008. godine, jer ne verujem da su bankarski sistem, depoziti građana i platni promet neposredno ugroženi.

„Ali jesmo u trenutku sličnom onom 2008. godine u kojem bi finansijski sistem mogao da pogorša postojeće ekonomske slabosti i gurne nas u r

A ako se to dogodi, jasno je ko će najviše da trpi.

„Ekonomske i finansijske ranjivosti obično najviše pogađaju najugroženije slojeve stanovništva.

„Oni imaju najmanju otpornost i njih krize najteže pogađaju".

Bobi Sigal, koji danas radi kao nastavnik matematike, kaže da su sada finansijska tržišta još složenija i da se nikada ne zna kakva neprijatna iznenađenja vrebaju ispod površine.

„U suštini, finansijski instrumenti se prenose sa jednog čoveka na drugog, a da se zapravo ne zna šta je unutra.

„A problem je što, kada stvari krenu po zlu, one veoma brzo eskaliraju na finansijskim tržištima.

„A tada ne želite da budete poslednji koji drži taj ‘paket’".

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom
• Svetska banka: Novi pad očekivanja od Zapadnog Balkana i Srbije
• Evropa ima kerozina za još šest nedelja
• Šta znači izlazak Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a i zašto je važan za svet
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'cwy2e150d4ro','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.cwy2e150d4ro.lat.page','title': 'Nova finansijska kriza je možda na pomolu, ali neće biti kao prethodna','author': 'Sajmon Džek – BBC urednik, biznis','published': '2026-04-30T05:37:18.75Z','updated': '2026-04-30T05:37:18.75Z'});