Vašington razmatra smanjenje broja vojnika u Nemačkoj

Prema rečima američkog predsednika Donalda Trampa Sjedinjene Države razmatraju moguće smanjenje trupa u Nemačkoj. Odluka bi trebalo uskoro da bude doneta, napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social.

Najava dolazi nakon Trampove oštre kritike nemačkog kancelara Fridriha Merca, pošto se Merc kritički izjasnio o američkoj ofanzivi protiv Irana. „On nema pojma o čemu govori!“, napisao je Tramp u utorak o Mercu. Nije čudo „što Nemačkoj ide tako loše, kako ekonomski tako i u drugim aspektima!“ Optužio je kancelara da se slaže s tim da Iran poseduje nuklearno oružje. Međutim, nije poznato da se Merc ikada tako izjasnio.

Prema podacima američke vojske iz sredine aprila, trenutno je oko 86.000 vojnika stacionirano u Evropi – od toga oko 39.000 u Nemačkoj. Taj broj se redovno menja, i zbog rotacija i vežbi.

Merc je neposredno pre toga smirivao situaciju

Ako se Trampove izjave uzmu kao merilo, čini se da je lični odnos sa Mercom dostigao novu najnižu tačku. Međutim, Merc je u sredu pokušao da ublaži taj utisak. „Lični odnos između američkog predsednika i mene je – bar iz moje perspektive – i dalje dobar“, rekao je. „I dalje imamo dobre razgovore.“

Mesecima su savezni kancelar i američki predsednik održavali prilično dobar odnos. U poslednje vreme, međutim, Merc je promenio ton i javno kritikovao Vašington. Tako je optužio američku vladu da nema izlaznu strategiju za rat u Iranu.

Amerikanci su u Iranu „očigledno ušli u ovaj rat bez ikakve strategije“, rekao je tokom diskusije sa učenicima u Marsbergu u Zauerlandu. Zato je sada tim teže okončati sukob. „Pogotovo što Iranci očigledno vrlo vešto pregovaraju – ili vrlo vešto ne pregovaraju“, rekao je Merc. „Iransko državno rukovodstvo ponižava jednu celu naciju.“

Tramp je već jednom pretio

Tramp je već tokom svog prvog mandata (2017–2021) pretio smanjenjem kontingenta trupa u Nemačkoj. Tada je, nekoliko meseci pre odlaska iz Bele kuće, najavio da želi da povuče 12000 od tada oko 35000 američkih vojnika iz Nemačke. Nekoliko hiljada njih trebalo je da bude premešteno unutar Evrope, dok bi se drugi vratili u SAD. Tramp je tada taj plan opisao kao kaznu zbog, po njegovom mišljenju, premalih nemačkih vojnih izdataka. Njegov naslednik Džo Bajden je nakon stupanja na dužnost zaustavio te planove.

Američke trupe postale su važan ekonomski faktor za regione oko baza. Hiljade lokalnih radnika zaposleno je u američkoj vojsci, a uz to posebno u pokrajinama Porajnje-Palatinat, Baden-Virtemberg i Bavarska hiljade drugih radnih mesta zavise od američkih trupa.

Samo ogromna vazduhoplovna baza Ramštajn kod Kajzerslauterna, sa najvećom američkom vojnom zajednicom van Sjedinjenih Država, prema procenama svake godine generiše stotine miliona evra kroz plate, zarade, kirije i ugovore u regionalnoj ekonomiji. U blizini baze trenutno se gradi najveća američka vojna bolnica van SAD.

Desetine američkih vojnih baza u Evropi

U Evropi već decenijama postoje desetine velikih američkih vojnih baza koje su od ogromnog značaja za globalne operacije SAD – na primer na Bliskom istoku. One služe za stacioniranje trupa, oružja, brodova i aviona, odatle se upravlja dronovima i zbrinjavaju ranjeni.

U Nemačkoj, pored aerodroma Ramštajn u pokrajini Porajnje-Palatinat, postoji i američka komanda za Evropu (EUCOM) u Štutgartu.

Američki Kongres je krajem 2025. godine usvojio bezbednosni mehanizam prema kojem ukupan broj snaga koje su trajno u nadležnosti Evropske komande ne sme da bude ispod 76000 duže od 45 dana. Nakon toga moraju se poštovati određene procedure izveštavanja kako bi se sprovelo smanjenje.

Još u martu je, prema Mercovim rečima, Tramp uverio kancelara da Sjedinjene Države žele da zadrže svoje vojno prisustvo u Nemačkoj. „To je dobra vest, ali nisam ni očekivao drugačije“, rekao je Merc u Vašingtonu nakon sastanka sa Trampom.

Rubio razgovara sa Vadefulom

Nekoliko sati pre Trampovih izjava, američki državni sekretar Marko Rubio je, prema navodima iz Vašingtona, telefonom razgovarao sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Johanom Vadefulom (CDU). Rubio i Vadeful su razgovarali o Iranu i značaju obezbeđivanja slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz, izjavio je portparol američkog Stejt departmenta Tomi Pigot.

Merc nije prvi visoki evropski političar kojeg je Tramp oštro napao. Tako su i britanski premijer Kir Starmer, francuski predsednik Emanuel Makron i španski premijer Pedro Sančez pali u nemilost republikanca. Nedavno je došlo do sukoba između Trampa i italijanske premijerke Đorđe Meloni nakon Trampove kritike pape.