Vijesti

Žene nisu predodređene da rađaju ležeći na leđima, pa zašto to rade

02. 05. 2026. · 09:41 · admin · 10 pregleda · 0 komentara

Trudnica slikana iz profila, u beloj majici, na sunčevoj svetlosti u stanu

Hiljadama godina, širom sveta, žene su se porađale u uspravnom položaju – bilo da kleče kao Kleopatra, koriste stolice za porođaj ili čuče.

U stvari, čučanj može povećati prečnik karlice za najmanje 2,5 centimetara, dok gravitacija znatno olakšava porođaj.

Zašto onda toliko žena danas rađa ležeći na leđima?

„Među stručnjacima i trudnicama vlada opšte neznanje o fiziologiji porođaja“, kaže Dženet Balakaska, osnivačica Centra za aktivni porođaj u Velikoj Britaniji i autorka brojnih knjiga koje detaljno opisuju kako majke mogu preuzeti kontrolu nad svojim iskustvom porođaja.

Balakaska je 1982. objavila „manifest aktivnog porođaja“ koji je postao centralno načelo njene organizacije.

„Širom sveta, i hiljadama godina, žene su se spontano porađale i rađale u nekom obliku uspravnog ili čučećeg položaja“, piše u manifestu.

„Bez obzira na rasu ili kulturu… isti uspravni položaji preovlađuju.“

Većina žena u postindustrijskim zemljama u bolnicama rađa u ležećem položaju, kaže Balakaska.

„Ova praksa je nelogična, čini porođaj nepotrebno komplikovanim i skupim, pretvarajući prirodni proces u medicinski događaj, a ženu u pasivnog pacijenta“, tvrdi ona.

„Nijedna druga vrsta ne zauzima tako nepovoljan položaj u tako ključnom trenutku.“

Drugi stručnjaci se slažu.

U stvari, porođaj ležeći je „relativno moderan fenomen“, napisala je Hana Dalen, profesorka babica na australijskom Univerzitetu Zapadni Sidnej, u kolumni iz 2013. za časopis „The Conversation“.

Trudnoća kao ‘bolest’

Tek u poslednjih 300 do 400 godina žene se uglavnom porađaju na leđima.

Za tov mogu da zahvale Francuzu po imenu Fransoa Moriso.

Tvrdio je da bi ležeći položaj bio udobniji i za trudnicu i za muškog lekara koji je zbrinjava (već je postojao pokret za ukidanje babica i umesto toga prisustvo muških hirurga na porođajima).

Moriso je trudnoću smatrao bolešću.

U svojoj knjizi iz 1668. godine „Bolesti žena trudnica i u porođaju“, Moriso je savetovao:

„Najbolje i najsigurnije je poroditi se u krevetu, kako bi se izbegle neprijatnosti i muke da ih kasnije tamo nose.“

Međutim, neki naučnici tvrde da je promena položaja pri porođaju zapravo možda posledica drugog Francuza koji je živeo u isto vreme kad i Moriso – kralja Luja XIV.

„Pošto je Luj XIV navodno uživao gledajući žene kako se porađaju, frustrirao ga je nejasan pogled na porođaj kada se on dešavao na stolici za porođaj.

„Zato je i promovisao ležeći položaj“, napisala je Loren Dandes, profesorka sociologije na koledžu Makdanijel u Merilendu, SAD, u svom radu iz 1987. godine o evoluciji položaja pri porođaju.

„Uticaj kraljeve politike je nepoznat, iako je ponašanje kraljevske porodice moralo donekle uticati na stanovništvo“, dodala je.

„Navodni zahtev Luja XIV poklopio se sa promenom položaja i mogao je imati uticaj na buduće odluke.“

Bez obzira na to kako je došlo do porođaja žena na leđima, trend se zadržao, na veliku štetu njihovog iskustva porođaja.

„Porođaj je postao institucionalizovan, a opcije poput kućnog porođaja – koji je pogodniji za mnoge žene koje žele fiziološki ili ‘prirodni’ porođaj – opadaju“, kaže Balakaskas.

žena sedi na podu, trudna u svetloj haljini, ne vidi joj se glava, samo telo sa stomakom, iza nje su bele zavese

Naučno dokazano

Glavni razlog zašto žene rađaju u uspravnom položaju toliko hiljada godina je jednostavan: gravitacija.

Beba mora da putuje nadole kroz porođajni kanal, a gravitacija je korisna za taj proces.

Istraživanje je pokazalo da će se žene, prepuštene same sebi, instinktivno naginjati napred tokom porođaja – a ne unazad – usvajajući položaje poput čučnja, naginjanja napred na rukama i kolenima ili oslanjanja na nizak komad nameštaja.

Pregled 25 studija iz 2013. godine, koje su obuhvatile više od 5.200 žena, naglasio je da drugi važni ishodi za žene koje su se porodile uspravno uključuju „smanjenje rizika od carskog reza, manju upotrebu epiduralne anestezije kao metode ublažavanja bola i manju šansu da njihove bebe budu primljene na neonatalno odeljenje“.

U pregledu je navedeno da su potrebna dodatna istraživanja za žene u grupama visokog rizika – neke studije su pokazale povećanje gubitka krvi u uspravnim položajima pri porođaju.

Utvrđeno je da uspravni položaji pri porođaju takođe smanjuju vreme koje žena provodi u porođaju.

„Porođaj uspravno ima prednosti i za majku i za bebu“, napisala je Dalen 2013. godine.

Žena pored bolničkog kreveta na nogama, grli dršku od kreveta, glava joj je na rukama

Navela je niz prednosti, poput efikasnije kontrakcije, manje majčinog bola, manje pinceta, vakuumske porođaje i epiziotomije, kao i bolju oksigenaciju bebe u majčinoj materici, jer materica ne kompresuje aortu.

Godine 2011, Dalen i njene kolege sprovele su studiju o ženama u porođaju kako bi razumele da li okruženje za porođaj utiče na položaj koji žene zauzimaju tokom rađanja deteta.

Posmatrali su dva okruženja – porođajne centre, gde je bila dostupna pomoćna oprema kao što su lopte, stolice za porođaj i vreće za sedenje, i porođajna odeljenja, gde je medicinski bolnički krevet bio jedina opcija.

Otkrili su da su žene u porođajima mnogo sklonije da zauzmu uspravan položaj tokom prve i druge faze porođaja u poređenju sa porođajnim odeljenjem – 82 odsto žena je to učinilo u porođajima u poređenju sa 25 u porođajnim odeljenjima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk