Kako Iran širi lažne tvrdnje o ‘krađi oblaka’

Lažne tvrdnje da je američko-izraelski rat sa Iranom poremetio operacije „krađe oblaka“ na Bliskom istoku dele se naširoko na društvenim mrežama.

Turska i Iran su „podneli žalbe“ zbog navodnih američkih napora da „razbiju“ i „ukradu oblake“ uz pomoć aviona, rekao je irački poslanik Abdulah al-Haikani intervjuu za Al-Rašid TV.

Ne pruživši nijedan dokaz za te tvrdnje, on je pričao o tome kako se kiša „vratila u Irak poslednjih dana i meseci“, zato što su SAD bile „zauzete ratom u Iranu“.

Naučnici kažu da ne postoji poznata tehnologija koja omogućava ljudima da „kradu“ oblake.

Amer al-Džabiri, portparol Iračke meteorološke službe, opisao je tvrdnju kao „niti naučnu, niti logičnu“.

U septembru prošle godine, mesecima pre nego što je rat započeo 28. februara, već bila izrečena prognoza da će 2026. godine biti kišna godina u Iraku, dodao je.

Kada ga je BBC kontaktirao, Al-Haikani je ponovio optužbu da je upotrebljeno „oružje atmosferske modifikacije“ radi „namerne proizvodnje suše“ u Iraku, ali nije predstavio nikakav dokaz za to.

Njegove opaske slične su onima koje poslednjih nedelja kruže na društvenim mrežama.

U Turskoj, neki korisnici su pravili veze između iranskog rata i obilnih kiša kroz koje prolazi ova zemlja.

Prema podacima Turskog ministarstva za životnu sredinu, urbanizaciju i klimatske promene, februar je bio najvlažniji u poslednjih 66 godina.

U jednoj uobičajenoj objavi, koja je pregledana više od milion puta, jedan korisnik je tvrdio da u Turskoj kiša pada „non-stop“ zato što je vazdušni prostor zatvoren zbog rata, što je sprečilo Ameriku da „krade“ oblake.

Drugi korisnici su pogrešno tvrdili da se tekuća suša u Iranu – najgora u zemlji decenijama unazad – „završila za pet dana“ posle iranskih napada na američke baze na Bliskom istoku.

„Najveći deo toga nastaje iz odsustva poverenja, odsustva razumevanja hidrološkog ciklusa, klimatskog sistema“, kaže Kaveh Madani, direktor Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje Univerziteta Ujedinjenih nacija.

Korisnici društvenih mreža koji dele ove neosnovane tvrdnje kažu da je, u srži problema, proces poznat kao „sejanje oblaka“ – koji se, kažu oni, koristi kao oružje iz političkih razloga.

Sejanje oblaka je tehnika modifikacije vremenskih prilika koja podrazumeva manipulaciju postojećim oblacima kako bi im pomogli da proizvedu više kiše ili snega.

Ono može da se izvede uz pomoć aviona za ispuštanje sitnih čestica, kao što je srebrni jodid, na oblake kako bi podstaklo vodene kapljice da se formiraju i kreiraju padavine.

Prošle godine, dok se Iran mučio sa rekordnim odsustvom kiše i skoro praznim rezervoarima, vlasti su odlučile da seju oblake nad jezerskim basenom Urmija, koji se maltene skroz isušio.

Iako je ova tehnika bila korišćena u desetinama drugih zemalja, kao što su Amerika, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati, naučnici kažu da su njeni efekti vrlo ograničeni, povećavajući padavine iz postojećih oblaka za ne više od 15 odsto.

„Zamislite to kao da ste blago stimulisali već postojeći oblak, a ne kao kontrolisanje vremenskih prilika“, kaže profesorka Dijana Frensis, koja predvodi laboratoriju za Ekološke i geofizičke nauke na Univerzitetu Kalifa u Abu Dabiju.

Ono što neki zagovarači teorije o „krađi oblaka“ tvrde je da, kad se oblaci seju u jednoj oblasti, susedni regioni završe lišeni kiše.

Ali eksperti kažu da istraživanja sugerišu upravo nešto drugačije.

„Malobrojni dokazi za to sugerišu da je ovaj efekat izuzetno mali i verovatno bi bio neprimetan mimo normalnih fluktuacija u padavinama“, kaže Džef Frenč, profesor atmosferskih nauka na Univerzitetu u Vajomingu.

I zaista, naučnici kažu da naprosto ne postoji tehnologija za direktnu kontrolu puta ili intenziteta vremenskih sistema.

Umesto toga, oni ističu da klimatske promene utiču na to da su ekstremne vremenske prilike na Bliskom istoku verovatnije i intenzivnije.

Ljudska aktivnost – pogotovo sagorevanje fosilnih goriva kao što su ugalj, gas i nafta – dovode do rasta temperature u svetu.

Na Bliskom istoku, ona zapravo raste dvostruko više od prosečne stope rasta u poslednjim decenijama, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Klimatske promene koje je izazvao čovek dovode do dužih i intenzivnijih toplotnih talasa, povećavajući opterećenje već ograničenih vodenih resursa u regionu, kaže Međuvladin panel o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (IPCC).

Istovremeno, padavine postaju promenljivije – često manje učestale ukupno gledano, ali se povremeno javljajući u kratkim, intenzivnim naletima koji mogu da dovedu do bujičnih poplava.

„Ovi uslovi pojačavaju nervozu javnosti u vezi sa vodenom bezbednošću“, kaže doktorka Esra Taravneh, docentkinja iz inženjerstva vode i životne sredine na Univerzitetu Mutah, u Jordanu.

Kad se uzme u obzir pozadina ovih narastajućih pritisaka, eksperti kažu da lažne tvrdnje u vezi sa navodnim pokušajima da se kontroliše vreme ili vodeni resursi prosto moraju da se množe.

„Složenost i neizvesnost često su magnet za razmišljanje o zaverama“, kaže doktorka Sara Smit, postdoktorska naučna istraživačica iz klimatske fizike na Univerzitetu u Oksfordu.

„Ljudi popunjavaju rupe nečim prostim i zadovoljavajućim, ali čineći to promiče im prava priča.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Produžena blokada Ormuskog moreuza: Cena nafte naglo skočila
• Iran ima zalihe obogaćenog uranijuma, ali može li da napravi nuklearno oružje
• Ruska superjahta prozujala kroz Ormuski moreuz uprkos blokadi
• Rat na Bliskom istoku diže i cenu kondoma
• Ormuski moreuz – tačka trvenja Irana i Amerike
• BBC sa čovekom iza moćne iranske lego propagande

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'c6265l61e3qo','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.c6265l61e3qo.lat.page','title': 'Kako Iran širi lažne tvrdnje o 'krađi oblaka'','author': 'Marko Silva i Lamis Altalebi – BBC Verifaj i BBC njuz na arapskom','published': '2026-05-02T08:38:24.765Z','updated': '2026-05-02T08:38:24.765Z'});