“Inflatorni rizici zahtijevaju dodatan oprez”

<!—->Projekcija rasta BDP-a od 2,9 odsto u ovoj godini potvrđuje stabilan i održiv ekonomski kurs države, saopštilo je Ministarstvo finansija. Stepen rasta BDP-a oko 3 odsto godišnje nije dovoljan za buduću članicu Evropske unije, smatra ekonomski analitičar Mirza Mulešković. Glomaznu, neefikasnu, nekvalitetnu i neradnu administraciju ne može više da izdrži privreda, a o tome malo priča Svjetska banka, kazala je ekonomska analitičarka Mila Kasalica.

Očuvanje fiskalne discipline sada je jedan od najvažnijih prioriteta, poručio je šef kancelarije Svjetske banke za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru Kristofer Šeldon.

Iz Vlade su saopštili da izvještaj Svjetske banke potvrđuje da su javne finansije pod kontrolom, deficit se smanjuje na oko 3,1 odsto BDP-a, dok se javni dug stabilizuje.

Za ekonomskog analitičara Mirzu Muleškovića izvještaj potvrđuje skroman rast i da je u prošloj godini bio niži od projekcije Ministarstva finansija.

“Ako bi gledali iz vizure Crne Gore članice Evropske unije 2028. godine, ovaj rast nije dovoljan i morali smo da rastemo mnogo više ispred Crne Gore, period koji moramo da iskoristimo, jer imamo snažnu podršku Evropske unije, imamo veliki broj projekata koji se podržavaju od strane Evropske unije, i upravo to zajedno sa turizmom treba da bude okosnica razvoja Crne Gore, a ono što jeste na donosiocima odluka jeste da kreiraju poslovni ambijent koji će da bude atraktivan za otvaranje novih radnih mjesta u realnoj ekonomiji”, ističe Mulešković.

Da li je crnogorska ekonomija jedna od najdinamičnijih ekonomija Zapadnog Balkana i da potvrđuje stabilan ekonomski rast kao što je saopštilo Ministarstvo finansija, pitali smo ekonomsku analitičarku Milu Kasalica.

“Rast crnogorske privrede, odnosno crnogorskog bruto društvenog proizvoda, je već usporen zadnje tri godine. Sve je to očekivano znajući da je čitava ekonomska politika koja ne postoji bazirana na potrošnji i na činjenici da se poreska politika sa direktnih poreza u cijelosti prebacila na indirektne poreze. Kad se podvuče crta, crnogorska ekonomija je prošle godine rasla 2,7 odsto, toliko će rasti i sledećih dvije do pet godina”, pojasnila je ona.

O glomaznoj administraciji malo priča i Svjetska banka, kazala je Kasalica.

“Golema, neefikasna, nekvalitetna i neradna javna administracija više ne može da se izdrži radom čak i ove rezistentne privrede. A možda bi trebali da razumijemo da nakon 20 godina golemih uvoza ova potrošnja može da izdrži uvoz, ali mora da diversifikuje ekonomiju. Da li smo dobili savjet takvog karaktera i da li umiju da opredijele sredstva da diversifikujemo ekonomiju?”, upitala je ona.

Zbog globalnih okolnosti rata na Bliskom Istoku, uvozno zavisna domaća ekonomija je prilično ranjiva, te postoji pritisak na budžet, posebno na fiskalni aspekt naših javnih finansija, kazao je Mulešković.

“Crna Gora mora mnogo više da radi na diversifikaciji ekonomije, na povećanju produktivnosti, na iskorišćavanju upravo onih grupa koje nisu iskorišćene, i to je jedini način na koji možemo da imamo dugoročno održive javne finansije”, upozorio je on.

Zapadni Balkan ima veliki izvor neiskorišćenih talenata, ali su realno suočeni sa preprekama. Njihovo uključivanje u radnu snagu jedan je od najefikasnijih koraka koje region može da preduzme da ojača svoju ekonomiju, navodi se u saopštenju Svjetske banke.