Nemačka migrantska politika: „istinska prekretnica“ ili samo „impresivan PR“?

Rigoroznija migrantska politika bilo je jedno od ključnih obećanja demohrišćanskih stranaka CDU i CSU uoči prošlogodišnjih saveznih izbora. One su sada otprilike godinu dana na vlasti zajedno sa socijaldemokratama (SPD), strankom koja pitanje migracija uglavnom prepušta svom koalicionom partneru.

Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint zadužen je za sprovođenje onoga što sam naziva „migrantskom prekretnicom“. Već prvoga dana mandata taj političar CSU najavio je pooštravanje kontrola na svim nemačkim granicama. To je inače mera koju je njegova prethodnica, Nensi Fezer (SPD), uvela još u leto 2024. Koliko je to konkretno značilo u protekloj godini i koliko sati su savezni policajci proveli u dodatnim kontrolama – to Ministarstvo unutrašnjih poslova na novinarski upit ne otkriva.

Prema rečima Vulfa Vinterhofa, portparola Savezne policije u Bad Bramštetu koja je nadležna za granicu sa Danskom, ministarska odluka „nije imala nikakav direktan uticaj na angažman snaga na nemačko-danskoj granici“. Ali to, kako dodaje, „nije ni bilo potrebno“.

Broj odvraćanja na granici ostaje isti

Ono što je Dobrint zaista promenio jeste praksa da Savezna policija sada i tražioce azila (od)vraća s granice. Od njegovog stupanja na dužnost, pa do kraja aprila 2026. tako je vraćeno oko 1.340 osoba. Pravno je to dozvoljeno samo u situaciji preopterećenosti sistema – a upravo u to postoje ozbiljne sumnje. Te sumnje je Upravni sud u Berlinu potvrdio još prošlog leta. Dobrint je presudu odbacio tvrdnjom da se radi o pojedinačnom slučaju, odnosno odluci – pa je nastavio s postojećom praksom.

I u mandatu njegove prethodnice Fezer već su praktikovana odvraćanja na granici, ali isključivo za osobe koje nisu imale pravo ulaska i nisu podnele zahtev za dobijanje azila. Najviše takvih slučajeva bilo je između proleća i jeseni 2024, najpre na poljskoj, a potom na češkoj granici. Ukupno gledano, ni pod Dobrintom se broj odbijanja nije bitno promenio.

Osobe koje su jednom vraćene često pokušavaju ponovno da uđu, ali ne uvek uspešno. Između maja i decembra 2025. Savezna policija je, kako sama navodi, oko 1.500 ljudi odvratila više puta od ulaska na tlo Nemačke. U ovoj 2026. godini, do kraja marta, to se odnosilo na još oko 300 osoba.

Sa stručne tačke gledišta, korist od graničnih kontrola teško je dokaziva, kaže ekspertkinja za migracije Viktorija Ritig iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. „Ako brojke rastu, kaže se da se rasvetljava tamna brojka. Ako padaju, tvrdi se da su ljudi obeshrabreni. Ako ostaju iste, govori se o stabilizaciji situacije.“ Svaki razvoj se dakle može proglasiti za dokaz navodne efikasnosti. „Naučno gledano to je potpuna besmislica, ali politički je briljantno.“

Pravne sumnje

Krajem aprila Upravni sud u Koblencu proglasio je da su kontrole na granici sa Luksemburgom nezakonite. Sud je ocenio da savezna nemačka vlada nije dovoljno dobro obrazložila tvrdnju da visok nivo iregularne migracije preopterećuje vlasti. Presuda još nije pravosnažna, ali se uklapa u niz ranijih sudskih odluka vezanih uz kontrole na austrijskoj granici. Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo je žalbu, ono i ovoga puta govori da je reč o „pojedinačnom slučaju“.

Savezni policijski poverenik Uli Greč smatra da bi vlada trebalo drugačije da se odnosi prema sudskim odlukama. „Hitno apelujem da se te presude uzmu ozbiljno i da se razgovara o tome kako se takve mere mogu pravno utemeljiti“, kaže taj političar SPD-a i dodaje da je to važno i za prihvatanje kontrola u široj javnosti.

Ministar Dobrint je u jednom intervjuu za javni servis ARD jasno poručio da će se granične kontrole nastaviti. Tek kada evropski migrantski sistem bude u potpunosti funkcionalan, moglo bi, kaže, „postupno da se izađe iz režima kontrola“. Ali danas je, kako naglašava, „još uvek prerano govoriti o tome“.

Svakih šest meseci Nemačka mora Evropskoj uniji da prijavi da produžava sa graničnim kontrolama. Sledeće takvo produženje predviđeno je za septembar. Vlada pritom mora Evropskoj komisiji da obrazloži zašto su kontrole, suprotno šengenskim pravilima, i dalje neophodne, kao i zašto bi bez njih bili ugroženi javna bezbednost i red.

To bi moglo da bude sve teže nakon što je savezni kancelar Fridrih Merc prošle nedelje izjavio da su se brojke toliko smanjile da se „može govoriti o rešavanju velikog dela problema“. Zaista, broj zahteva za dobijanje azila znatno je opao: sa 350.000 u 2023, na 250.000 u 2024, odnosno na 170.000 prošle godine.

Ekspertkinja za migracije: „Impresivan PR“

Pitanje je, međutim, koliko zasluga za taj trend vladajuća nemačka koalicija zaista može da pripiše sama sebi. „Neke mere migrantske politike imale su direktan efekat“, kaže Ritig. „Ograničili smo spajanje porodica, pauzirali prihvat izbeglica – to je dovelo do manjeg dolaska ljudi u Nemačku.“

Ali to ne objašnjava drastičan pad brojki, kaže Ritig. Presudni su, kako dodaje, i spoljni faktori – na primer završetak građanskog rata u Siriji pre godinu i po dana. Brojke su počele da padaju već krajem mandata prethodne nemačke vlade. Ova sadašnja pod kancelarom Mercom to uspeva da predstavi kao svoju „migrantsku prekretnicu“. Ritig kaže da je to „impresivan PR“.

Malo toga se promenilo u pogledu deportacija. U prvom tromesečju 2026. deportovano je 4.807 osoba, pokazuju podaci koje je zatražila i dobila opoziciona Levica. U istom periodu 2025, još za vreme vlade Olafa Šolca, bilo ih je 6.151.

Dobrint ipak ističe da je njegova zasluga to što se ponovo deportuju počinioce krivičnih dela u Siriju. Nakon što se još u avgustu 2024. počelo s deportacijama u Avganistan, ministar je sklopio sporazum s talibanima koji omogućava redovne povratke tih ljudi. U proteklih dvanaest meseci tako je u Avganistan deportovano ukupno 138 muškaraca. Zauzvrat su talibani poslali dvojicu diplomata u Nemačku. Istovremeno je ministar opozvao stotine ranije datih obećanja o prihvatu osoba kojima je ranije bila obećana zaštita u Saveznoj Republici Nemačkoj.