Odlazak Kristijana Šmita – sklanjanje pod maskom ostavke

Odlazak visokog predstavnika Kristijana Šmita sa mesta visokog predstavnika, sudeći po reakcijama na tu odluku, teško se može tumačiti kao obična personalna promena u vrhu međunarodne uprave u Bosni i Hercegovini. Zbog načina na koji je odluka doneta, tajminga i političkog trenutka u BiH, smatraju poznavaoci prilika, moglo bi se reći da je reč o mnogo dubljem političkom potezu. Kada se visoki predstavnik povlači neposredno pred podnošenje izveštaja Savetu bezbednosti UN (12. maj), to više nije privatna odluka jednog diplomate, već signal da su se u pozadini promenili odnosi snaga.

Tutor bez uporišta

Službeno objašnjenje ostaje umotano u formulacije o ličnim razlozima i proceduri izbora njegovog naslednika. Šmit je obavestio Savet za implementaciju mira (PIC) da napušta ovu poziciju i da hitno pokrenu proceduru izbora njegovog naslednika.

Međutim, takva verzija događaja zvuči previše uredno za političku realnost Bosne i Hercegovine, pogotovo nakon godina otvorenog sukoba između Šmita i vlasti Republike Srpske. Njegov mandat, smatraju analitičari, nije bio obeležen stabilizacijom, već stalnim sudarima, nametanjima, osporavanjima i sve dubljim nepoverenjem između OHR-a i domaćih institucija.

„U Republici Srpskoj Šmit nikada nije prihvaćen kao legitimni visoki predstavnik. Od imenovanja posmatran je kao politički tutor bez međunarodno čistog uporišta, čovek koji pokušava da vlada dekretima, a da za to nema saglasnost onih nad kojima te odluke želi da sprovodi. Iz takvog odnosa nastao je višegodišnji sukob koji nije bio samo stvar pravne interpretacije, već borba za to ko uopšte ima pravo da uređuje politički život u BiH“, ističe novinar Oslobođenja Goran Dakić.

Banjaluka je zbog toga odlazak Šmita dočekala gotovo kao potvrdu sopstvene političke upornosti. Milorad Dodik poručio je da Šmit odlazi „onako kako je i došao – bez legitimiteta, bez odluke Saveta bezbednosti UN i bez međunarodnog prava na svojoj strani“.

Američke konture

„Mnogo je zla pokušao da napravi, ali je na kraju svojim delovanjem samo potvrdio jednu činjenicu – Republika Srpska je neuništiva“, rekao je predsednik SNSD-a, koji je osuđen i smenjen sa mesta predsednika Republike Srpske upravo zbog izmena Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo Kristijan Šmit.

Odnos američke politike prema BiH nakon promene prioriteta u Vašingtonu sada dobija i konačne obrise na terenu, iako su prvi bili vidljivi nakon skidanja sankcija rukovodstvu RS, a potom i ulaska Amerikanaca u gasifikaciju BiH. Suprotno onome što je Evropska unija ugrađivala u pravni sistem, upravo preko OHR-a. Jedno od tih pitanja je i državna imovina, koja nakon projekta Južna interkonekcija de fakto prelazi u ruke entiteta.

„Visoki predstavnik u BiH, koji je stalno bio na udaru Rusije, sada je oboren i od strane SAD-a. Evropska unija je u svom pristupu bila slaba i bez jasnog fokusa, ali sada mora da se sabere i deluje ozbiljnije. OHR je, nakon 30 godina, nadživeo svoju svrhu. Potrebna je nova inicijativa“, napisao je na mreži Iks bivši visoki predstavnik u BiH Karl Bilt, komentarišući Šmitovu ostavku.

Ako se Biltova poruka stavi u kontekst da je Šmit postao smetnja novim američkim prioritetima u BiH, može se zaključiti da je u toku novo preslagivanje međunarodnog pristupa BiH.

„Možda je ovo priznanje da se traži upravljiviji naslednik i jači operativac, umesto snažnijeg autoriteta“, smatra Dakić.

U celoj ovoj priči posebno mesto zauzima energetski sektor, odnosno gasni pravci i borba za kontrolu budućih infrastrukturnih tokova u BiH. Raniji događaji ukazivali su da se američki angažman ne zaustavlja na političkim porukama, već da duboko zalazi u investicione i geostrateške planove povezane sa interkonekcijama i tržištem energenata.

Kraj jedne faze upravljanja

Preklapanje je ovde previše očigledno da bi bilo slučajno. Šmit najavljuje odlazak baš kada se sve glasnije govori o novim odnosima između SNSD-a i američke administracije. Odlazi u trenutku kada je priča o sankcijama, sporovima i institucionalnim blokadama počela da dobija novu pozadinu, u kojoj ideologija ustupa mesto trgovini interesima. Odlazi i neposredno pre izveštaja Saveta bezbednosti UN-a (SBUN), na kojem je planirano da još jednom iz te pozicije javno zatvori narativ o stanju u zemlji, onako kako ga je godinama nametao.

Šmit u izveštaju, za koji se ne zna da li će ga on predstaviti na sednici SBUN-a, kao ključne probleme navodi treći entitet, jačanje secesionizma i, što je najzanimljivije u kontekstu ove priče, pitanje državne imovine.

„Ostajem uveren da je stvaranje uslova za korišćenje državne imovine za razvojne projekte od javnog interesa hitno. Situacija u kojoj su investicioni projekti koji se odnose na državnu imovinu pravno nemogući ili zahtevaju javne organe spremne da ignorišu zakon nije održiva“, navedeno je, između ostalog, u izveštaju.

Za političko Sarajevo ova situacija nosi dodatni problem. Godinama je Šmit predstavljan kao figura koja, uz sve kontroverze, ipak čuva minimum međunarodne discipline u zemlji u kojoj domaći akteri sve češće rade jedni protiv drugih, a ne u okviru zajedničkih pravila. Ako se sada pokazuje da ni takva figura nije nezamenjiva i da može biti uklonjena onog časa kada postane teret većim centrima moći, onda to razotkriva slabost celog takvog sistema.

Mnogi ipak veruju da se ovde ne završava jedan mandat, već jedna faza stranog upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Čovek koji je godinama nastupao kao autoritet iznad domaće politike, na kraju odlazi bez političke snage, jer je za naredni korak u preslagivanju odnosa potreban drugačiji igrač.