Kako ukrajinske mališane vratiti iz Rusije?

U martu 2026. svoje nalaze objavila je i Nezavisna međunarodna istražna komisija UN za kršenja ljudskih prava u Ukrajini: deportacije i prinudna preseljenja ukrajinske dece u Rusiju sprovode se sistematski i u velikim razmerama. Ne radi se samo o ratnom zločinu, već i o zločinu protiv čovečnosti. Posebno krivično delo predstavlja i to što se povratak otete dece sistematski odugovlači.

Ukrajina raspolaže potvrđenim podacima o 20.570 mališana. „To su samo slučajevi za koje imamo manje-više dovoljno pouzdane podatke“, kaže Maksim Maksimov, rukovodilac organizacije Bring Kids Back UA, inicijative ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. „Stvaran broj otmica verovatno je znatno veći.“

Na to ukazuju i informacije kojima se hvali i sama Rusija: 2023. godine tamo je objavljeno da je u Rusiji „zbrinuto" 744.000 ukrajinske dece. Maksimov navodi da je Moskva već tada Komitetu UN za prava deteta prijavila da je 46.000 ukrajinske dece dobilo ruske pasoše. Deca koja su uspela da se vrate u Ukrajinu svedoče i o drugim vršnjacima koji nisu evidentirani u ukrajinskoj bazi podataka, pa mediji mogu samo da procenjuju tačan broj.

Samo 2.126 ih se vratilo u domovinu

Ukrajini je teško i da utvrdi identitet dece kao i njihovu lokaciju, jer nema pristup teritorijama pod ruskom okupacijom. „Ruske vlasti decu smeštaju u porodice ruskih državljana i u ruske institucije. Time krše svoje međunarodnopravne obaveze o ponovnom spajanju porodica razdvojenih tokom oružanog sukoba“, zvaničan je stav i Državnog tužilaštva Ukrajine na upit DW.

Za mališane za koje se tačno zna ko su i gde se nalaze postoji nada da ih je moguće vratiti, ali su to vrlo mali brojevi: do sada je Ukrajina uspela da vrati samo 2.126 dece. Neka od njih bila su direktno deportovana u Rusiju, neka preseljena unutar okupiranih teritorija, a neka su tamo bila izložena ruskoj politici „prevaspitavanja".

Maksimov opisuje dva načina povratka dece. Prvi je posredovanje, odnosno indirektni pregovori. Ruskoj strani predaju se spiskovi sa imenima ukrajinske dece, nakon čega se, uz pomoć ruskog poverenika za ljudska prava i preko posrednika, vode pregovori o njihovom vraćanju. „U jednom takvom postupku nikada nismo mogli da vratimo više od desetoro dece“, kaže Maksimov.

Drugi način je „organizovani povratak", u kojem ključnu ulogu imaju organizacije civilnog društva. „Ponekad se uspe vratiti i veći broj dece, ali o tome kako se to konkretno odvija ne smem da govorim“, dodaje.

„Deca koja se vrate dolaze potpuno dezorijentisana i ne veruju odraslima", kaže Maksimov. Jasno se uočava i ideološka indoktrinacija kojoj su bila izložena u Rusiji. Ukrajina tim mališanima pokušava da pomogne, ali ne želi da ih sada opterećuje nekom drugom ideologijom.

Otmice nikada nisu prestale…

Prema stanovištu Ukrajine, Rusija i dalje nastoji da otima ukrajinsku decu, ali je promenila metodu. Tokom 2022. i 2023. beležena su masovna preseljenja: deca su vođena u grupama iz domova za nezbrinutu decu na okupirani Krim ili u Rusiju. I to je bio razlog da je Međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje predsednika Vladimira Putina i njegove poverenice za prava deteta Marije Lvove-Belove zbog takvog zločina. U međuvremenu oni, naravno, nisu uhapšeni, ali su ruske vlasti promenile pristup, objašnjava Maksimov.

„Na okupiranim teritorijama razvili su višeslojan sistem. On obuhvata militarizaciju, indoktrinaciju, ‘ispiranje mozga’ i rusifikaciju, a završava se izdavanjem ruskih pasoša. Deca tako odrastaju u ruskom svetonazoru.“ Procene govore da na područjima pod ruskom okupacijom živi oko 1,6 miliona dece. Sva ona mogu da pohađaju isključivo ruske škole i uključuju se u paravojne organizacije. U škole dolaze da predaju „heroji" rata protiv Ukrajine, a učenici nemaju pristup ukrajinskim izvorima informacija.

Državno tužilaštvo Ukrajine vodi poseban krivični postupak zbog podsticanja služenja u ruskim oružanim snagama, kao i zbog militarističkog i „patriotskog" vaspitanja ukrajinske dece. Glavni tužilac Ruslan Kravčenko navodi da su škole i univerziteti na okupiranim teritorijama prisilno prebačeni na ruske nastavne programe.

Zakletva služenja Putinovoj Rusiji

„Sistematski se potiskuju ukrajinski jezik, istorija i kultura. Obrazovanje se namerno pretvara u sredstvo asimilacije i militarizacije dece na okupiranim teritorijama Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti. Deca se ideološki indoktriniraju u takozvanim ‘prevaspitnim logorima’, kao i u paravojnim pokretima poput Junarmije (Mlada vojska), Dviženija pervih (Pokret prvih) i Voina (Ratnik). Uče da rukuju oružjem i primoravaju se da polažu zakletvu državi koja je agresor. Ovde se ne radi o obrazovanju, već o pripremi za rat“, upozorava Kravčenko.

Rusija planira da do 2030. svake godine povećava broj učesnika takvih pokreta za 250.000, prvenstveno među decom sa okupiranih teritorija Ukrajine. Deo njih direktno se obučava za službu u ruskoj vojsci. Između 2019. i 2025. najmanje 6.000 ukrajinske dece regrutovano je u „Mladu vojsku“. Postoje i slučajevi u kojima su, nakon punoletstva, učestvovali u borbama protiv Ukrajine. To se kvalifikuje kao ratni zločin. Protiv 18 osoba podnete su krivične prijave, ukupno 30 ih je osumnjičeno, a dve osobe su već osuđene.

Neki Ukrajinci su već i ratni zarobljenici Ukrajine

Andrij Pasternak u Službi bezbednosti Ukrajine (SBU) vodi centar za potragu i oslobađanje ratnih zarobljenika i osoba nezakonito lišenih slobode usled agresije na Ukrajinu. I on svedoči o sve većem broju slučajeva militarizacije dece na okupiranim teritorijama. Ukrajinski mladići od 19 i 20 godina već su zarobljeni na frontu kao borci na ruskoj strani. Rođeni su u Donbasu, sistematski „prevaspitavani“ i potom mobilisani. „Ukrajince šalju da se bore protiv Ukrajinaca“, sažima Pasternak na konferenciji „Civil Society and Expert Day“, održanoj krajem aprila u okviru inicijative Bring Kids Back UA.

U decembru 2025. Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju o povratku ukrajinske dece. Njome su generalni sekretar UN Antonio Gutereš i specijalna predstavnica UN za decu u oružanim sukobima Vanesa Frejzer ovlašćeni da zatraže informacije o deci, obezbede humanitarni pristup i garantuju njihov povratak.

Rezoluciju je podržala i Međunarodna koalicija za povratak ukrajinske dece, kojoj trenutno pripada 47 država i organizacija. Kao platforma, koalicija koordinira mere pomoći Ukrajini u pronalaženju dece, njihovom povratku i reintegraciji u društvo. Istovremeno pomaže u dokumentovanju ratnih zločina i podsticanju njihovog krivičnog gonjenja.

Može i mora više da se učini

Poslednji sastanak koalicije održan je u septembru u Njujorku, tokom zasedanja Generalne skupštine UN. Od tada postoji mehanizam za prikupljanje podataka o deci koju je Rusija otela. To Ukrajini omogućava analizu postojećih podataka i potragu za nestalima, kaže Maksimov. To već daje rezultate i dovodi do novih saznanja o sudbini te dece.

Ovog ponedeljka (11. maja) održava se naredni sastanak koalicije. Na poziv EU, Ukrajine i Kanade, u Briselu će se okupiti visoki predstavnici država i organizacija. Ukrajina predlaže kako može da se učini više — od potrage za otetom decom i provere podataka, do organizovanja njihovog povratka. Među predlozima su i jačanje diplomatskih napora, bolja reintegracija i rehabilitacija, kao i intenzivniji rad na krivičnom gonjenju i uvođenju sankcija protiv odgovornih.