Novi svetski poredak – šta predlaže ministar odbrane Nemačke

Tokom svog nešto više od nedelju dana dugog putovanja duž zapadne obale Pacifika (od 20. do 28. marta), nemački ministar odbrane Boris Pistorijus neumorno je naglašavao važnost međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. I svuda gde je bio – u Japanu, Singapuru i Australiji – domaćini su na to reagovali sa odobravanjem, i sami naglašavajući koliko je taj poredak važan.

Tako je, recimo, australijski potpredsednik vlade i ministar odbrane Ričard Marles u Kanberi istakao zajedničke vrednosti dveju zemalja: „Poštujemo vladavinu prava na nacionalnom i međunarodno nivou“, naglasio je na zajedničkoj konferenciji za novinare u parlamentu. „Poredak zasnovan na pravilima izuzetno je važan za obe naše zemlje“, dodao je.

Osim toga, na svim susretima nemački ministar odbrane naglašavao je usku povezanost Indopacifika i Evrope. „Današnji svet se sve više umrežava – iz dana u dan, sviđalo se to nama ili ne. Sukobi, ekonomske krize, prirodne katastrofe – javljaju se u jednom regionu sveta, ali njihovi uzroci mogu da leže u nekom drugom, dalekom regionu“, rekao je Pistorijus u Kanberi.

Nova uloga za Nemačku

Međutim, takvo stalno prizivanje poretka zasnovanog na pravilima pokazuje ujedno da nešto nije u redu. Nestaje dosadašnja sigurnost, a nova je još u nastajanju i nije prošla nikakvu ozbiljnu proveru.

Tokom Pistorijusovog putovanja stalno se pokazivalo koliko je teško za zemlju kao što je Nemačka, koja u bezbednosnoj politici zavisi od SAD, da pronađe novu i uverljivu poziciju i ulogu.

S jedne strane, ministar je naglašavao sopstveni suverenitet: „Trebalo bi da promenimo fokus i više da ne gledamo samo šta radi Kina, što radi Rusija, što rade Sjedinjene Američke Države? To jesu supersile – ali ako se srednje sile drže zajedno, ako su pouzdane i slede sopstvene ciljeve, onda su one u najmanju ruku isto toliko snažne kao i supersile. To zahteva jedinstvo i odlučnost. U tom okviru možemo mnogo toga da postignemo.“

S druge strane, nemački ministar je svestan da delotvoran međunarodni poredak nije moguć bez velikih sila. „Međunarodnom poretku su potrebne supersile. One koje to jesu i one koje to žele da budu, ne smeju samo da sede za stolom, već moraju da ga i one oblikuju. Samo što bi težišta tog međunarodnog poretka morala da se promene, a pokazaće se da li su supersile na to spremne.“

U tom kontekstu, Pistorijus traži više hrabrosti. Međunarodne odnose on je više puta upoređivao s toksičnim partnerstvom: „Onaj ko se stalno fokusira samo na svog protivnika odnosno partnera, taj nikada ne deluje suvereno. Njime upravlja strah. A odluke donesene na osnovu straha uvek su pogrešne.“

Novi savezi i sloboda od straha

Ono što Pistorijus očigledno ima na umu jeste novi savez srednjih sila – među koje on, uz Nemačku, ubraja i zemlje poput Japana, Singapura i Australije. Takozvani Globalni jug takođe bi, smatra, trebalo snažnije uključiti: „Verujem i da zemlje Globalnog juga razmišljaju o drukčijem uticaju koji, sasvim razumljivo, žele da imaju. Pitanje je kako to obezbediti.“ Nemački ministar na taj način priznaje ono što zemlje poput Indije, Indonezije, Južnoafričke Republike, Turske i drugih već duže zahtevaju: reformu globalne strukture moći, koju smatraju nepravednom, prema inkluzivnijem poretku.

Istupi Pistorijusa tokom putovanja pokazuju da on i nemačka vlada jasno uočavaju eroziju međunarodnog poretka – i potrebu za njegovom reformom. Pritom ne žele da stvaranje novog poretka prepuste zemljama poput Rusije, koju je nemački ministar odbrane u više svojih nastupa na putovanju opisao kao „agresivnu i revizionističku“. Takođe se mora suprotstaviti i uticaju Kine, koju je Evropska unija još 2019. označila kao „sistemskog rivala“. Ali ono što je takođe veoma važno, jeste da Pistorijus traži i veću nezavisnost od Sjedinjenih Američkih Država.

Kao najmanji zajednički imenilac nekakvog saveza srednjih sila, nemački ministar vidi njihovu predanost prihvaćenom poretku: „Radi se pre svega o tome da se usaglasimo da nam je potreban međunarodni poredak zasnovan na pravilima.“ A ako želimo da tako nešto bude prihvaćeno, „onda moramo donekle da pomerimo centar tog poretka.“

Pritom bi centralni stubovi i dalje trebalo da ostanu Povelja Ujedinjenih nacija, poštovanje međunarodnog prava i sloboda pomorskih puteva. Zemlje poput Japana, Singapura i Australije s time su svakako saglasne.