Blokade interneta u Iranu: Razoran udarac ekonomiji, žene su često te koje najviše osjećaju posledice

"Baš sam počela da se osamostaljujem, ali ne mogu da priuštim pouzdan VPN pristup. Preskupo je i ne radi kako treba", rekla je mlada žena. Radi njene bezbjednosti, Radio Slobodna Evropa (RSE) ne može da navede njeno ime pošto je RSE zabranjen u Iranu

Urednica u izdavačkoj kući u Teheranu, onlajn instruktorka joge i majka sa sela koja prodaje domaću hranu preko Instagrama tek su tri od mnogih žena u Iranu čiji je izvor primanja uništen stalnim blokadama interneta u njihovoj zemlji.

Tri isključenja interneta u Iranu posljednjih mjeseci – uključujući i trenutnu blokadu koja je najduža u istoriji – nanijela su razoran udarac ekonomiji. I u mnogim slučajevima, žene su te koje najviše osjećaju posledice.

Instruktorka joge u Teheranu rekla je za Radio Farda (Iranski servis Radija Slobodna Evropa) da su je ograničenja interneta spriječila da drži onlajn časove, lišavajući je jedinog izvora prihoda.

"Baš sam počela da se osamostaljujem, ali ne mogu da priuštim pouzdan VPN pristup. Preskupo je i ne radi kako treba", rekla je mlada žena. Radi njene bezbjednosti, Radio Slobodna Evropa (RSE) ne može da navede njeno ime pošto je RSE zabranjen u Iranu.

"Imam sreće što živim s roditeljima, ali poznajem koleginice koje više ne mogu da plaćaju kiriju", dodala je ona.

"S ratom i isključenjem interneta, život je za mnoge stao", rekla je ona, opisujući digitalnu blokadu kao "mučenje".

Islamska Republika je počela posljednju blokadu interneta 28. februara u jeku američkih i izraelskih napada na zemlju.

Iako su Vašington i Teheran postigli krhko primirje 8. aprila, pristup internetu još nije u potpunosti vraćen, čime su građani u digitalnom mraku više od dva mjeseca. Samo oni koji mogu da priušte skupi softver za zaobilaženje blokade zajedno s pojedincima kojima je država odobrila pristup mogu da se povežu na internet.

"Prije samo šest mjeseci, milioni Iranki vodile su uspješne poslove na mreži. Krvavo suzbijanje (protesta) 8. i 9. januara i rat sa SAD, u kombinaciji s novim režimom internet aparthejda, imali su veliki uticaj na taj nekada prosperitetni ekosistem", rekla je za Radio Farda Emili Blaut, istraživačica koja se bavi medijima i autorka knjige "Mediji i moć u modernom Iranu".

"Internet – nekada vitalan za rad toliko iranskih preduzeća – sada je van domašaja ili nedostupan svima osim elitnoj kohorti", dodala je ona.

Golamhosein Mohamadi, zamjenik ministra rada, rekao je u aprilu da je, prema vladinim procjenama, rat rezultirao gubitkom milion radnih mjesta i direktnom ili indirektnom nezaposlenošću dva miliona ljudi.

Takođe u aprilu, Zahra Behruz Azar, potpredsjednica za žene i porodična pitanja, rekla je da su ukidanja interneta ozbiljno ograničila "neformalne poslove" žena. Dodala je da su otprilike trećinu zahtjeva za naknadu za nezaposlenost tokom prethodnih 40 dana podnijele žene.

Zvaničnici kažu da je stopa učešća žena u zaposlenosti u Iranu 18 odsto. Međutim, mnoge žene su osnovale male onlajn firme ili su bile zaposlene u njima.

Mnoge od njih su izgubile prihode, uključujući žene koje vode onlajn preduzeća i one koje rade u onlajn prodaji. Žene koje pružaju onlajn usluge – uključujući nastavnice, ekspertkinje za mentalno zdravlje i instruktorke fitnesa – takođe su teško pogođene.

Žene zaposlene u drugim sektorima koji su osjetljivi na prekide interneta, uključujući izdavačke i prevodilačke usluge, takođe su se suočile s masovnim otpuštanjima.

"Mnoge žene su zaposlene u ovim sektorima i pošto su ovi poslovi bili veoma ranjivi, mnoge žene su postale nezaposlene", rekla je za Radio Farda urednica u izdavačkoj kući u Teheranu, čije ime takođe ne možemo da navedemo.

Urednica je rekla da je radila i za reklamnu kompaniju i za izdavačku kuću. Obje kompanije su otpustile 80 odsto svojih zaposlenih, većinom žena. Ona je rekla da ju je reklamna kompanija potpuno otpustila, dok ju je izdavačka kuća zadržala, ali s prepolovljenom platom.

Lejla, koja živi na selu u blizini Maranda na sjeverozapadu Irana, izdržavala je porodicu prodajom domaće hrane preko svoje Instagram stranice. Tokom proteklih pet godina uspjela je da izdržava sebe, svog muža i njihovo osmogodišnje dijete, izgradivši lojalnu bazu onlajn kupaca.

Lejla, koja je nedavno govorila za Atije Onlajn, portal iz Irana koji se fokusira na društvena pitanja, rekla je da je izgubila veliki deo svog tržišta i da je prodaja njenih proizvoda skoro pala na nulu.

"Mnogi moji kupci su otkrili moju stranicu preko preporuka prethodnih kupaca koji su bili zadovoljni mojim radom", rekla je ona. "Ali isključenja interneta su uništila veliki dio te veze. Sada sam morala da potrošim pet miliona tomana (oko 40 dolara) na VPN-ove samo da bih možda i dalje mogao da ostvarim neku prodaju, mada samo malo".

Azam Bahrami, istraživačica iz Torina u Italiji, rekla je za Radio Farda da je internet donio spas za mnoge žene, uključujući i one koje žive u manjim gradovima i selima, što im je sada oduzeto.

"Internet je stvorio paralelno tržište rada za žene, dajući im pristup informacijama i omogućavajući im da rade od kuće, dok im je omogućavao da brinu o svojoj djeci i starijima", rekla je ona.

Sociološkinja Simin Kazemi okrivila je ukorijenjene rodne stereotipe za nesrazmjeran uticaj otpuštanja na žene.

"Ti stereotipi, koji prikazuju zaposlenje žena kao manje važno od muškaraca, čine žene primarnim žrtvama tokom otpuštanja jer se, u kolektivnom mentalitetu, žene još ne smatraju hraniteljima porodice", rekla je Kazemi u intervjuu za novinsku agenciju ILNA.

Ona je ukazala da 22,5 odsto iranskih domaćinstava vode žene i da su ta domaćinstva među najsiromašnijim i najranjivijim u zemlji.

"Nezaposlenost žena se ne smatra velikim društvenim problemom i tretira se kao nešto normalno", rekla je ona. "Razlog je taj što se samo zaposlenje žena ne smatra neophodnim".

Kazemi je upozorila da bi rast nezaposlenosti među ženama – posebno ženama koje su nositeljke domaćinstava – mogla da gurne veliki dio stanovništva u ekstremno siromaštvo.