Mario Dragi – ovogodišnji dobitnik Karlove nagrade

Mali Ahen vekovima se smatra simbolom ujedinjene Evrope. Upravo odavde je Karlo Veliki (748–814) vladao najvećim carstvom u zapadnoj Evropi nakon pada Rimskog carstva, zbog čega je kasnije nazivan i srednjovekovnim „ocem Evrope“.

Karlova nagrada odaje priznanje onima koji se za evropsko jedinstvo zalažu na savremen način. Nagrada će 14. maja biti uručena Mariju Dragiju.

Pored priznanja, uz nagradu ide i milion evra, donacija bračnog para preduzetnika iz Ahena. Međutim, novac nije za ličnu upotrebu – već strogo namenjen finansiranju neprofitnih, proevropskih projekata i inicijativa. Mario Dragi ima pravo i zadatak da predloži kojim organizacijama ili projektima će taj novac biti uplaćen. Na primer, prošlogodišnja dobitnica Karlove nagrade Ursula fon der Lajen, je svoj milion prosledila humanitarnim organizacijama za pomoć ukrajinskoj deci.

Ko je Mario Dragi?

Dragi se najčešće pamti kao predsednik Evropske centralne banke (ECB) sa sedištem u Frankfurtu, koji je stabilizovao evrozonu u burnim vremenima. Ipak, njegova karijera bila je znatno raznovrsnija.

Karijeru je započeo kao profesor ekonomije u Italiji, potom radio u Svetskoj banci i u kompaniji Goldman Saks. Tokom godina bio je član upravnih odbora više italijanskih banaka i kompanija.

Od 2006. do 2011. bio je guverner Banke Italije, centralne banke te zemlje.

U tom periodu počeli su da izbijaju problemi na američkom tržištu hipotekarnih kredita visokog rizika. Već 2008. godine nakon sloma investicione banke Liman Braders, situacija je prerasla u globalnu krizu.

Na čelu Evropske centralne banke

Usred te krize, Dragi je 2011. izabran za predsednika Evropske centralne banke.

Do tada se globalna finansijska kriza pretvorila u evropsku dužničku krizu, što je dovelo do mera štednje i finansijskih paketa pomoći u pojedinim državama evrozone, pre svega u Grčkoj.

Dragi je uporno branio zajedničku valutu i ostao upamćen po izjavi da će ECB učiniti „šta god je potrebno“ da spreči slom evra. Ta izjava smatra se prekretnicom u krizi evrozone.

Banka je 2015. počela da kupuje velike količine obveznica kako bi ubrizgala novac u privredu. Taj program, poznat kao „kvantitativno popuštanje“, imao je cilj da podstakne inflaciju i ekonomski rast.

Kritičari, međutim, smatraju da su kamatne stope predugo ostale preniske, kao i da je tim merama proširen mandat ECB, što je smanjilo motivaciju pojedinih vlada za sprovođenje strukturnih reformi.

„Iako se iz današnje perspektive ne može svaka Dragijeva odluka oceniti kao uspešna, ukupni bilans je izrazito pozitivan“, ocenio je Frančesko Papadija, viši saradnik briselskog istraživačkog centra Bruegel.

On dodaje da je Evropa „imala veliku korist od toga što je Dragi bio na čelu ECB u veoma teškim vremenima“.

Premijer i zagovornik konkurentnosti

Nakon odlaska iz ECB 2019. godine, Dragi se vratio u Italiju, koja se suočavala sa krizom izazvanom pandemijom kovida i političkom nestabilnošću.

Formirao je vladu i bio premijer 20 meseci, od 2021. do 2022. godine, pre nego što je izgubio podršku u parlamentu, podneo ostavku i vlast prepustio Đorđi Meloni.

Za mnoge bi to bio vrhunac karijere, ali Dragi je nastavio da deluje.

Godine 2024. objavio je opsežan izveštaj o ekonomiji Evropske unije, poznat kao „Dragijev izveštaj“, sa 383 preporuke za povećanje produktivnosti i smanjenje zaostajanja za Sjedinjenim Državama i Kinom.

Izveštaj se smatra svojevrsnim planom za jačanje evropske ekonomije u savremenim, izazovnim uslovima.

Između ostalog, zagovara veću prekograničnu saradnju, ulaganja u napredne tehnologije poput veštačke inteligencije i poluprovodnika, smanjenje visokih cena energije, integraciju tržišta kapitala i snažnije upravljanje na nivou EU. Pre svega, poziva na odlučnu akciju.

Obrazloženje žirija

„Dragi se nagrađuje za izuzetna dostignuća, ključnu ulogu u stabilizaciji Evropske ekonomske i monetarne unije i napore na jačanju konkurentnosti Evrope“, navodi se u saopštenju upravnog odbora nagrade.

„Pokazao je izuzetne liderske sposobnosti spašavajući evro, stabilizujući Italiju tokom pandemije i osmišljavajući buduću strategiju za čitav kontinent.“

Upravni odbor ocenjuje „Dragijev izveštaj“ kao poziv na delovanje kako bi se osiguralo mesto Evrope u svetu za buduće generacije.

U svetlu ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i zategnutih odnosa između SAD i ostatka sveta, ova nagrada predstavlja pravovremeni podsetnik da je evropsko jedinstvo nezamenljivo.

Šta je Karlova nagrada?

Karlova nagrada iz Ahena dodeljuje se gotovo svake godine od 1950. Cilj je da se oda priznanje pojedincima ili institucijama koje su dale izuzetan doprinos evropskom jedinstvu.

Posle razaranja u Drugom svetskom ratu, osnivači nagrade želeli su da promovišu mir, saradnju i evropsku integraciju.

Među prethodnim dobitnicima su Vinston Čerčil, Helmut Kol, Bil Klinton, Angela Merkeli pape Jovan Pavle Drugi i Franja. Karlovu nagradu su dobili 2002. valuta evro, a 2011. Žan Klod-Triše kao predsednik ECB, 2023. predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i ukrajinski narod. Za 2024. godinu: Pinhas Goldšmit, zajedno sa jevrejskim zajednicama u Evropi.