Permanentno stanje napetosti u Mostaru

Sporovi i tenzije oko izgradnje Hrvatskog narodnog kazališta koje osporavaju Bošnjaci, pitanje izgradnje Islamskog centra u centru Mostara, Interkulturnog centra „Mevlana“ kao „kompromisnog rešenja“ za grad Mostar, zapošljavanje u gradskoj upravi, jer Bošnjaci smatraju da su nedovoljno nacionalno zastupljeni, katastarski problem gde je vlasništvo nad HE Salakovac sa Elektroprivrede BiH upisano u vlasništvo Elektroprivrede HZ-HB, obustava nelegalne izgradnje džamije u mostarskom naselju Zalik – nema kraja nizu pitanja oko kojih se spore bošnjački i hrvatski političari u Mostaru.

Kada se ovome dodaju i „događaji visokog rizika“, utakmice NK Zrinjski i FK Velež, i česti sukobi njihovih navijača, čiji epilog budu po život opasne povrede aktera, nastaje permanentno stanje napetosti u Mostaru.

Ovi sporovi, u gradu u kojem su devedesetih ratovali takozvani „istočni“ i takozvani „zapadni“ Mostar, potpiruju stalne međunacionalne tenzije.

Sada će izlaskom Bošnjaka iz Gradskog veća(GV) biti blokirana gradska zakonodavna vlast i najveće telo Grada Mostara. Iz Kluba većnika Bošnjaka najavili su da neće učestvovati u radu Gradskog veća dok se ne uvaže i ne sprovedu njihovi raniji zaključci i zahtevi.

Zašto su predstavnici Bošnjaka nezadovoljni?

Bošnjački većnici smatraju da su Bošnjaci nedovoljno zastupljeni u gradskim službama i javnim preduzećima.

„Nama je dosta vaših 'lepih priča' i ispraznih obećanja iza kojih vidimo da se kriju nezakonite radnje“, poručio je predsednik Gradskog veća prof. dr Đani Rahimić gradonačelniku Mostara dr Mariu Kordiću.

„Ukoliko stvarno niste neprijatelj Bošnjaka kao što tvrdite, onda to možete dokazati tako što ćete izvršiti vašu zakonsku obavezu i postaviti Bošnjake na rukovodeće pozicije u Gradskoj upravi i javnim preduzećima na kojima su do sada i bili. Imate selektivan pristup, jer na pozicije koje su obavljali Bošnjaci zapošljavate i imenujete Hrvate“, kazao je Rahimić.

Đani Rahimić predstavlja bošnjačku stranku Stranka demokratske akcije SDA, odnosno Koaliciju za Mostar koju pored SDA čine BH Zeleni i BH Patriotska stranka (BPS) koju je predvodio general Armije RBiH Sefer Halilović i BH Zeleni.

„Rukovodeće pozicije koje su bile popunjene Bošnjacima, a sada više nisu – to predstavlja udar na temelje Grada Mostara. Zato je zaključak da Bošnjaci u Veću, ukoliko se pokaže da nas neko ne želi i ne uvažava – neće ni učestvovati u tom GV-u i mi ćemo preduzeti sve kako bismo zaštitili naš narod i imovinu i sve ono što nam po zakonu pripada“, poručio je Rahimić.

Mostarskog gradonačelnika optužio je za izazivanje haosa i „mešetarenje zemljišnim knjigama“ zbog upisivanja vlasništva sa EP BiH na EP HZ-HB, među kojima je i HE Salakovac.

„Niko drugi ne može biti kriv osim njega, jer on je vodeći čovek grada. Nažalost“, smatra predsednik GV Mostara.

Kakav je odgovor predstavnika Hrvata?

Sa druge strane, gradonačelnik Mostara Mario Kordić koji predstavlja Hrvatsku demokratsku zajednicu BiH, odbija bilo kakvu umešanost u zapošljavanje u Gradskoj upravi i javnim preduzećima.

„Gradonačelnik ne imenuje državne službenike. Taj proces sprovodi Agencija za državnu službu Federacije BiH, u skladu sa zakonom i jasno propisanim procedurama. To vrlo dobro zna i predsednik Gradskog veća“, reagovao je Kordić uz tvrdnju da se „pokušava stvoriti politički pritisak i lažni politički narativ“.

„Grad Mostar ne vodi nacionalnu politiku zapošljavanja. Grad Mostar sprovodi zakon“, rekao je Kordić.

Političkim pritiskom je nazvao i pitanje katastra i vlasništva dve elektroprivrede, a koje postavljaju bošnjački većnici.

„Konkretan postupak vodila je službenica bošnjačke nacionalnosti i na nju niko nije vršio nikakav pritisak. Ako je učinjen propust, prvi tražim da se sve detaljno ispita i utvrdi odgovornost. Ali pokušaj da se odgovornost politički prebacuje na načelnicu Odeljenja koja je, u situaciji kada je šef službe bio neaktivan pred odlazak u penziju, postupila po sudskim odlukama i aktima nadležnih federalnih tela, nije ništa drugo nego otvoreni bezobrazluk“, naveo je Kordić u ovom međusobnom okršaju.

Najavu izlaska iz vlasti bošnjačkih političara nazvao je političkom odlukom i strategijom.

„Ali pokušaj da se takva odluka opravdava lažnom pričom o ugroženosti i navodnom 'zapošljavanju Hrvata na mesta Bošnjaka' neće proći“, bio je izričit mostarski gradonačelnik.

U Mostaru je sve nacionalno pitanje

„Zemljište, katastar, zapošljavanje, javna preduzeća, urbanizam ili gradske institucije retko ostaju samo tehničke teme. One se u Mostaru gotovo uvek čitaju kroz odnos HDZ-a i SDA, ali i kroz širi odnos Hrvata i Bošnjaka u gradu“, kaže za DW Nikola Bačić uz opasku da problemi nisu nastali „od juče“.

Kao novinar vrlo pomno prati politička zbivanja u Mostaru i čini se da nije optimista. Kaže da je Mostar grad u kojem se gotovo svako administrativno pitanje vrlo brzo pretvori u političko i nacionalno pitanje. Tu je neizostavno pitanje nelegalne izgradnje verskih objekata oko kojih se, kako kaže, vodi svojevrsni rat.

„Najmanje pet verskih objekata u Mostaru izgrađeno je bez potrebnih dozvola. Katolička crkva priznala je da za dva objekta nema urednu dokumentaciju, dok Islamska zajednica to nije priznala sve dok inspekcija nije izašla u Gornji Zalik i utvrdila da je tamošnja monumentalna džamija nelegalna. To pokazuje koliko su institucije slabe – umesto da se pravila jednako primenjuju na sve, svaki predmet postaje političko i nacionalno pitanje“, ukratko rezimira Bačić srž „mostarskih problema“.

„Ponovo se događa ono što smo već gledali: preskaču se stvarni prioriteti, građanima se ne nudi ništa pozitivno i konkretno, pa se politička energija preusmerava u sukob. A taj sukob najviše koristi političkoj kasti koja od podela živi i na njima opstaje. Ulazimo i u izbornu godinu, pa se u idućih šest meseci može očekivati dodatna radikalizacija“, komentariše za DW.