Švedski odgovor na TikTok i Iks?

Novi napad na TikTok, Iks i ostale mreže dolazi iz Švedske i zove se W Social.

„W je nova društvena mreža. Nezavisna i nepristrasna. Otvorena za sve širom sveta. Radi po evropskim zakonima, na evropskoj infrastrukturi i u vlasništvu Evropljana", objavila je izvršna direktorka Ana Cajter u najavi testne verzije W Sociala.

Cajter je profesorka zaštite podataka na Univerzitetu u Bernu, a dugi niz godina radila je za internet aukcijsku kuću eBay – i to je objavila na LinkedInu, najvećoj društvenoj mreži za poslovne kontakte sa više od milijardu korisnika koja je deo Majkrosofta.

I već taj primer ukazuje na deo problema: ko želi da dopre do velikog broja ljudi, trenutno zavisi od tehnologija i platformi iz SAD-a ili Kine. A svaka objava, svaki „lajk“, svaki novi kontakt deo je količine podataka koje tamošnji tehnološki giganti prikupljaju, analiziraju i koriste za precizno ciljano oglašavanje.

Pozivi na digitalnu nezavisnost

U Evropi se zato već nekoliko godina sve glasnije traži nezavisnost u digitalnom prostoru. Nepredvidivost američkog predsednika Donalda Trampa i njegovo povezivanje sa tehnološkom elitom Silicijumske doline dodatno su ubrzali taj razvoj.

Fotografija sa Trampove druge inauguracije, na kojoj je okružen najvažnijim tehnološkim milijarderima, pokazala je svetu da algoritmi iz SAD-a više nisu politički neutralni. To je postalo još očiglednije kroz mešanje šefa platforme Iks Ilona Maska u unutrašnju politiku nekoliko evropskih država.

I oko kineskog TikToka postoji strah da Peking koristi podatke za nadzor. Uz to, poslovni modeli društvenih mreža sve su češće meta kritika. Fejsbuk,

„Kako bi korisnici ostali što duže vezani za platformu, prioritet se daje emocionalnim sadržajima“, kaže za DW Markus Bekedal, aktivista za digitalna prava i osnivač Centra za digitalna prava i demokratiju.

Registracija – ličnom kartom

W Social želi da postane alternativa platformi Iks. Tamo bi ljudi trebalo da mogu da komuniciraju bez govora mržnje i automatizovanih botova.

Kako bi to uspelo, svi korisnici W Social-a moraju da se registruju pomoću lične karte. Nakon registracije podaci bi se, prema rečima izvršne direktorke Ane Cajter, „odmah brisali“.

Svrha W Sociala jeste „zaštita demokratije u celini“ i pružanje Evropljanima platforme „na kojoj mogu da razmenjuju politička, ali i nepolitička mišljenja“.

W Social bi, prema rečima direktorke Cajter, u početku trebalo da bude besplatan. Ali dodatne informacije na njihovoj stranici nije moguće pronaći. Upit DW-a upućen W Socialu ostao je bez odgovora.

Investitori i bivši političari

Iza nove mreže stoji niz investitora koji očigledno smatraju da je sada povoljan trenutak za evropsku društvenu mrežu te ulažu u programiranje, rad i marketing platforme.

Među njima je kao najveći akcionar švedska kompanija We Don’t Have Time investitora Ingmara Rencoga, koja promoviše klimatsko-političku agendu.

Prema rečima Cajter, investitori su iz Nemačke, Švajcarske, Italije i Belgije.

Tim iza W Sociala politički je dobro povezan – među osnivačima su i dvojica bivših švedskih ministara. U savetodavnom odboru nalazi se bivši nemački vicekancelar Filip Resler. Dobra umreženost verovatno objašnjava i činjenicu da su osnivači projekat mogli da predstave na susretu privrednih elita u Davosu u januaru.

Stiže i Wedium iz Berlina

W Social ipak nije jedini projekat. Već krajem prošle godine tim iz Berlina najavio je novu društvenu mrežu po uzoru na Instagram i TikTok pod sličnim nazivom – Wedium.

„Ništa dobro ne nastaje samo od sebe, treba delovati“, stoji na internet stranici kompanije. Motivacija i obećanje brenda slični su onima W Sociala: borba protiv dezinformacija i evropska bezbednost podataka.

Za razliku od W Sociala, Wedium vrlo jasno objašnjava kako namerava da zarađuje. Korisnici mogu besplatno da koriste verziju finansiranu oglasima ili da plaćaju gotovo devet evra mesečno za verziju bez reklama.

Različiti sistemi u konkurenciji

Wedium i W Social razlikuju se i po tehničkoj osnovi. Wedium je zatvoren sistem, poput društvenih mreža iz Silicijumske doline. W Social je, nasuprot tome, otvoren i decentralizovan sistem. To znači da preko njega mogu da se šalju poruke i u druge sisteme.

To bi za W Social mogla da bude prednost. Naime, sa uslugama Eurosky i Bluesky već postoje alternativne društvene mreže koje koriste istu tehničku osnovu – takozvani AT-protokol.

Markus Bekedal decentralizovane sisteme upoređuje sa elektronskom poštom, kod koje poruke mogu da se šalju sa jednog pružaoca usluge na drugog, a ne samo unutar jednog pružaoca.

„Budućnost društvenih mreža leži u decentralizaciji – tako različiti sistemi mogu međusobno da se povezuju i više niko nema potpunu kontrolu“, kaže Bekedal, poznat kao osnivač bloga netzpolitik.org i koinicijator digitalne konferencije re:publica.

Ko će pobediti?

Druga decentralizovana društvena mreža, američki Bluesky, kao i holandski Eurosky koji se tehnički na njega nadovezuje, već imaju više od 40 miliona korisnika. Na tome W Social može da gradi. „Ne počinjemo od nule“, kaže direktorka Cajter.

Decentralizovan i otvoren sistem, dodaje ona, takođe je politička poruka: „Evropa želi da bude nezavisna, ali Evropa takođe uvek želi da ostane otvorena prema svetu.“ Početak testne faze bio je planiran za Dan Evrope, 9. maja. Zainteresovani mogu da se upišu na listu čekanja. Prema rečima Cajter, već su se prijavili ljudi iz 180 država.

Hoće li W Social zaista imati šansu protiv velikih platformi iz Silicijumske doline, ostaje otvoreno pitanje. Presudno će verovatno biti i kakav će poslovni model imati. Aktivista za digitalna prava Markus Bekedal smatra da će i W Social pre ili kasnije tražiti načine monetizacije:

„Šta će se dogoditi kada uključeni investitori požele da zarađuju, to je još uvek neizvesno.“

Bekedal zato prvenstveno zagovara mreže usmerene na javno dobro, poput Euroskyja kojim upravlja fondacija. Takođe traži veće finansijsko angažovanje evropskih država u digitalnoj infrastrukturi – u koju ubraja i društvene mreže.

„Da li smo se pomirili s tim da se njima, kao i do sada, upravlja privatno uz sve propratne posledice? Ili verujemo da su alternative moguće i ulažemo u njih?“