Stanovanje u Nemačkoj: premali ili preveliki stanovi

Stambena kriza u Nemačkoj i dalje je centralna tema. Ona se tokom 2025. dodatno pogoršala, pokazuju najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku. Prema tim podacima, 11,7 odsto ljudi živi u premalim stanovima. Time je stopa porasla u odnosu na 2024. godinu, kada je iznosila 10,2 odsto.

„Potraga za odgovarajućim i pristupačnim stambenim prostorom za mnoge postaje sve teža“, zaključuju statističari. „To se posebno odnosi na one kojima je potreban veći prostor.“

Prenatrpanost stanova – definicija EU

Prema definiciji EU-SILC, stan se smatra prenatrpanim ako nedostaje najmanje jedna od sledećih prostorija:

zajednička prostorija, jedna prostorija po paru u domaćinstvu, jedna prostorija za svaku osobu stariju od 18 godina, jedna prostorija za dvoje dece mlađe od 12 godina, jedna prostorija za dvoje dece istog pola uzrasta od 12 do 17 godina, jedna prostorija po detetu uzrasta od 12 do 17 godina ako su različitog pola, kao i dodatna prostorija u jedočlanom domaćinstvu.

Ko je posebno pogođen

Najviše su pogođene porodice sa decom, stanovnici velikih gradova i stranci, navodi nemački Savezni zavod za statistiku.

Konkretno, posebno su pogođeni odrasli sa stranim državljanstvom stariji od 18 godina. Njihov udeo iznosi 30,8 odsto, što je gotovo pet puta više nego među nemačkim državljanima (6,7 odsto).

Ni za porodice sa decom situacija nije jednostavna. Čak 17,6 odsto ove populacione grupe živelo je 2025. u premalim stanovima. Među domaćinstvima sa decom najviše su pogođeni parovi sa najmanje troje dece (32,1 odsto), kao i samohrani roditelji i njihova deca (29,6 odsto). Odrasli bez dece, sa 7,2 odsto, ispod su proseka od 11,7 odsto.

Nije iznenađenje da je stambeni prostor posebno ograničen u gradovima. U većim gradovima udeo ljudi koji žive u prenatrpanim stanovima iznosi 16,9 odsto, što je znatno više nego u prigradskim i manjim gradovima (9,6 odsto), i tri puta više nego u ruralnim područjima (5,5 odsto).

Nije samo nemački problem

Stambena popunjenost tema je i na nivou Evropske unije. Prosečna stopa prenatrpanosti u EU iznosi 16,8 odsto i viša je nego u Nemačkoj (11,7 odsto).

Najviše ljudi koji žive u prenatrpanim stanovima ima u Rumuniji (40,4 odsto) i Letoniji (38,9 odsto), dok je najmanje takvih slučajeva na Kipru (2,2 odsto) i u Holandiji (4,1 odsto).

Mnogo i nedovoljno iskorišćenih stanova

Međutim, problem nije samo u nedostatku, već i u višku stambenog prostora, što dodatno opterećuje tržište.

Statističari to nazivaju nedovoljnom popunjenošću stanova. Reč je o stanovima koji imaju više soba nego što je domaćinstvu potrebno prema kriterijumima EU. Ti kriterijumi ne zasnivaju se na kvadraturi, već na broju raspoloživih prostorija u odnosu na veličinu domaćinstva.

Na selu najviše viška prostora

U ruralnim područjima Nemačke, prema podacima Evrostata za 2024. godinu, skoro polovina stanovništva živela je u nedovoljno popunjenim stanovima. Procenjuje se da u Nemačkoj između 35 i 45 odsto stanovništva živi u prevelikim stanovima.

Pri tom, „veliki“ stan ne mora nužno da znači luksuz, već često ima opravdane i individualne razloge. Na primer, prema podacima statističara, manji stan često košta više od postojeće kirije. Selidba je skupa, a gube se i društveni kontakti, što posebno pogađa starije osobe.

Zbog toga ne postoji jednostavno rešenje. Pomoglo bi, međutim, kada bi se više gradilo. Jednostavna preraspodela stambenog prostora, prema mišljenju stručnjaka, nije dovoljna i politički je osetljiva.