Hrvatska poslala signal Briselu: dogovor sa Crnom Gorom na dobrom putu

Broj detalja u kojima su Podgorica i Zagreb i dalje značajno udaljeni prilično je smanjen i vrlo smo blizu dobrih i fer rešenja, od Morinja i obeštećenja zatvorenika, do školskog broda Jadran

Iz okruženja hrvatskog premijera Andreja Plenkovića poslata je poruka evropskim institucijama koje vode proces proširenja da Zagreb neće dodatno zatezati pitanje Crne Gore ako Podgorica uradi ono što je obećala, preneli su "Vijestima" kontakti upućeni u proces proširenja EU i Zapadni Balkan. Premijer Plenković i njegovi saradnici su svesni istorijskog značaja i okolnosti koje prate ulazak Crne Gore, što je doprinelo stvaranju dobre atmosfere za dogovor Zagreba i Podgorice.

"Ako Crnogorci odrade ono što je dogovoreno, neće biti dodatnih komplikacija", zvučala je, manje-više, pozicija Zagreba u komunikaciji sa institucijama Evropske unija. Ona se u Briselu tumači kao veoma ohrabrujući signal da su dve strane na dobrom putu da prevaziđu međusobne nesporazume i sporove i istovremeno pronađu obostrano prihvatljiva rešenja.

Broj detalja u kojima su Podgorica i Zagreb i dalje značajno udaljeni prilično je smanjen i vrlo smo blizu dobrih i fer rješenja, od Morinja i obeštećenja zatvorenika, do školskog broda Jadran. Istina, hrvatska strana je, u međuvremenu, ubacila neke nove uslove koji nisu bili u tzv. non-paper, ali se radi o stvarima koje ne bi trebalo da predstavljaju nepremostivu prepreku.

Oko Morinja i zatvorenika se peglaju poslednji detalji, najviše oko teksta, budući da Zagreb insistira na pojedinim kvalifikacijama koje se ne tiču Crne Gore već imaju veze sa Srbijom i zvanična Podgorica principijelno ne želi da bude moneta za potkusurivanje u odnosima Zagreba i Beograda.

U svakom slučaju, Hrvatska traži garancije da će spomen-ploča u Morinju ostati trajno dok je oko zatvorenika postignut načelni dogovor da im se isplati odšteta od oko 800 evra po provedenom danu u zarobljeništvu. Oko toga ne bi trebalo da bude problema jer je reč o praksi koju je već primenio i Sud u Strazburu i u Hagu.

Postoje i određena neslaganja oko spominjanja mrtvih i obeštećenja njihovih porodica. U kampu/logoru Morinj niko nije ubijen a nije ni preminuo. Drugi par rukavica je da li su naknadne smrti pojedinih bivših zatvorenika u Morinju bile direktne ili indirektne posledice boravka i postupanja čuvara prema hrvatskim državljanima.

Uglavnom, veterani Vojske Republike Hrvatske insistiraju na upotrebi određenog rečnika do kojeg oni drže i, budući da imaju uticaj na ishod izbora, logično je da Plenkovićeva vlada i vladajući HDZ žele da im izađu u susret, tim pre što se približavamo i izborima u Hrvatskoj. Takođe, reč je o stavovima ratnih veterana iz Hrvatske koji će biti istovetni i prema Srbiji i prema Bosni i Hercegovini, ako i kada Beograd i Sarajevo dođu u završnu fazu pregovora o članstvu u EU.

Oko broda Jadran je napravljen dobar pomak ka rešenju koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. Ohrabrujuća okolnost je da se solucija traži u evropskom duhu, odnosno u kontekstu članstva obe zemlje u NATO i vrlo uskoro i EU i sa namerom da se, koliko je to moguće, izbegnu, politikantske igre.

Valja napomenuti da utakmica Zagreba i Podgorice ima dva poluvremena, odnosno da od ishoda pregovora dve strane zavisi i kako će ići proces ratifikacije u Saboru Hrvatske, a on će biti sprovođen, najverovatnije, u jeku izborne kampanje što dodatno čini delikatnim sporazum Zagreba i Podgorice. Naravno, ne treba zaboraviti da i vladajuća koalicija u Crnoj Gori mora da vodi računa o svojoj izbornoj kampanji koja je čeka u prvoj polovini 2027. godine.

POTPISIVANJE PRISTUPNOG SPORAZUMA JE SIGURNO, RATIFIKACIJA ĆE BITI BORBA

Podgorica je dobila toliko veliku podršku Pariza i Berlina, predsednik Emanuel Makron i kancelar Fridrih Merc su u potpunosti stali iza planova Evropske komisije kada je u pitanju Crna Gora – da se sa velikom dozom sigurnosti može reći da će Crna Gora završiti pregovore do kraja ove godine ili najkasnije u prvim mesecima sledeće, što ne menja mnogo na suštini kada je u pitanju realizacija ambicije da Podgorica uđe u EU do kraja 2028. ili u 2029. godine.

Dakle, zaključivanje pregovora i potpisivanje Pristupnog sporazuma je realnost, zajedno sa statusom pristupajuće zemlje, dok će proces ratifikacije i punopravno članstvo zavisiti od serije faktora, a na neke od njih Crna Gora neće moći da utiče.

Izbori u državama članicama, počev od Francuske sledeće godine i Hrvatske 2028, imaće specifičnu težinu. Podsetimo, u Nacionalnoj skupštini u Parizu potrebna je tropetinska većina i vlasti u Podgorici bi već trebalo da počnu da rade sa svim francuskim parlamentarnim partijama, pre svih sa onima koje se najviše opiru proširenju – ekstremnom desnicom i radikalnom levicom.

U tom kontekstu je veoma važno za Crnu Goru da referendum na Islandu prođe pozitivno i da se Rejkjavik vrati u proces evropskih integracija. Šanse da ratifikacija Pristupnog sporazuma sa Crnom Gorom prođe glatko i relativno brzo eksponencijalno rastu ako bude bila u paketu sa Islandom.

ODLIČNO ODRAĐEN POSAO SA FRANCUZIMA, ALI NIJE GOTOVO

Crnogorska vladina delegacija u Parizu je tokom posete pre dve nedelje predsedniku Emanuelu Makronu i drugim institucijama Pete republike veoma dobro i uverljivo objasnila francuskim partnerima da proces ratifikacije Pristupnog sporazuma sa Crnom Gorom ne može da počne, čak ni u najbržem mogućem scenariju za članstvo Podgorice u EU, pre nego što budu održani predsednički, a zatim i najverovatnije parlamentarni izbori u Francuskoj.

Podsetimo, prvo je potrebno vreme od zaključivanja pregovora do potpisivanja Pristupnog sporazuma, a potpisivanje Pristupnog sporazuma ne znači automatski početak ratifikacije u državama članicama. Prvo je potrebno da ga odobri Evropski parlament većinom glasova, a zatim mora da bude usvojen jednoglasno u Evropskom savetu i tek tada se upućuje na ratifikaciju u državama članicama.

Sve u svemu radi se o proceduri koja zahteva tehničko vreme između šest meseci i godinu dana. Dakle, ratifikacija u francuskom parlamentu ne bi počela pre kraja 2027. ili početkom 2028, a tada će igre oko Jelisejske palate biti odavno završene s obzirom na to da će francuski predsednički izbori biti održani u proleće sledeće godine.

Za Makrona i aktuelnu vladajuću strukturu u Parizu je veoma bitno da pitanje proširenja EU na Crnu Goru i Island prođe ispod radara i da ne bude tema na kojoj se mogu zarađivati politički poeni. Tu se pre svega misli na ekstremnu desnicu i radikalnu levicu u Francuskoj koje su protiv politike proširenja EU.

Ipak, Crnu Goru tek čeka veliki posao jer prognoze nisu ružičaste za politiku proširenja EU kada se dotaknemo mogućih rezultata izbora u Francuskoj i biće potrebno angažovanje svih koji mogu da pomognu da se u Nacionalnoj skupštini dobije potrebna tropetinska većina za ratifikaciju Sporazuma sa Crnom Gorom. U suprotnom, ako bi se išlo na referendum – predsednik ima diskreciono pravo da ga raspiše ako smatra da je neophodno – bićemo u velikim problemima, jer su šanse minimalne da ratifikacija prođe na referendumu.

Imajući u vidu političku situaciju u regionu i u EU, prioritet je završetak pregovora sa Crnom Gorom i to je jedina sigurna konstanta u politici proširenja Unije u regionu. Veliko je pitanje da li će albanski premijer Edi Rama uspeti da isporuči u relativno kratkom vremenskom roku tražene rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Male su šanse, ako uopšte postoje, da će Vučić izabrati evropski put, kao što je velika nepoznanica kojim putem će krenuti predstavnici studenata ako osvoje vlast. Severna Makedonija je zarobljenik ideje koju Bugari imaju o sebi, dok niko nema konkretnu izvodljivu ideju da se pokrenu Bosna i Hercegovina i Kosovo.

Proširenje EU na Crnu Goru ima veliku simboličku vrednost, ali ne nosi sa sobom dodatnu vrednost, ni za Uniju, a ni za region. Ulazak Srbije, Albanije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine u EU dao bi politici proširenja drugu dimenziju, ali smo daleko od takvog epiloga.