‘Užareni beton i tropske noći’: Beogradska ostrva toplote

Ostrva toplote su klimatski fenomen gdje je temperatura vazduha u određenim djelovima grada viša nego u okolini, manje urbanizovanoj ili prirodnoj sredini

Pored rečnih i nekadašnjih ostrvaca Panonskog mora, na teritoriji Beograda postoje i ostrva toplote.

Ne mogu da se spaze golim okom, ali ne znači da ne utiču na ljude i da oni nisu uključeni u njihovo formiranje.

Ostrva toplote su klimatski fenomen gde je temperatura vazduha u određenim delovima grada viša nego u okolini, manje urbanizovanoj ili prirodnoj sredini.

„Urbano ostrvo toplote nastaje kao posledica izgradnje grada i zagađenja, odnosno prisustva gasova i čestica koji zadržavaju toplotu", objasnio je Vladan Ducić, redovni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu za BBC na srpskom.

Ono može da se meri na razne načine, a jedan od boljih je kroz takozvane tropske noći (temperatura se tada ne spušta ispod 20 stepeni Celzijusa).

Koliko će toplotno ostrvo biti izraženo, a koliko će jedan grad imati „viška" tropskih noći zavisi od prirodnih, ali i od ljudskih faktora, pre svega karaktera urbanog prostora, odnosno zemljišta.

Ovaj klimatski fenomen prisutan je u svim svetskim metropolama.

Više od 50 odsto ljudi na svetu živi u gradovima, a procena Ujedinjenih nacija je da će se taj broj povećati do 68 odsto do 2050. godine.

Beograd je pun ovih ostrva, a jedno od njih je u gradskom jezgru, na potezu Trg Republike -Terazije – Slavija.

Poslednjih godina efektima toplotnog ostrva pogođen je i veći deo Novog Beograda, posebno njegova šira centralna zona (područje između Bulevara Nikole Tesle i Bulevara Milutina Milankovića), izveštava portal Klima011.

Usled sve većeg „investitorskog urbanizma" na Novom Beogradu nestaje zelenilo u novoizgrađenim blokovima, što samo doprinosi efektu toplotnog ostrva.

Nekoliko je razloga za pojavu ostrva, među njima su betonske građevine i trotoari koji upijaju sunčevu svetlost i visoke zgrade koje blokiraju strujanje vetra.

Najtoplija zona užeg centra grada, prema pisanju Klime011, jeste područje omeđeno Dušanovom ulicom, Džordža Vašingtona i Bulevara Despota Stefana do Pančevačkog mosta.

Tome je doprinelo prisustvo nekadašnje železničke mreže, mnogo industrijskih i lučkih postrojenja uz marinu Dorćol i luku Beograd.

Ovaj klimatski fonemen pogađa i područje Savskog amfiteatra, posebno od kada je izgrađeno luksuzno naselje „Beograd na vodi", sa objektima različitih visina, gusto (ali i gotovo nasumično) raspoređenih.

Direktno su im suprotstavljeni Košutnjak, Banovo brdo i Topčider, delovi grada gde ostrva toplote praktično nema „jer su pod travnim i šumovitim pokrivačem".

U oaze hlada ubrajaju se i park Ušće, Kalemegdan i Ada Ciganlija, zbog guste vegetacije koje smanjuju zagađenje.

„U centru je najintenzivnije jer je najviše izgrađen. Beton se leti više zagreva, dok je zimi zbog zagađenja slabije hlađenje, tako da je i zimi i leti toplije", objašnjava Ducić.

Ducić je sa asistentom, sada profesorom Goranom Anđelkovićem početkom 2000-tih istraživao ostrva toplote u Beogradu od 1891. do 1990. godine.

Zapazili su da je Beograd topliji za oko jedan stepen Celzijusa nego pre 100 godina.

Do porasta temperature došlo je zbog „intenzivne izgradnje i razvoja Beograda", navodi Anđelković u radu.

Ovaj fenomen je posebno primećen posle Drugog svetskog rata usled „ekspanzije socijalističke privrede, nagle urbanizacije i industrijalizacije".

Na taj način, stvorena je podloga za dalji razvoj urbanih ostrva toplote, koji je i danas prisutan.

Slična situacija je i u Nišu, najvećem gradu na jugu Srbije.

Užareno ostrvo je u užem centru grada na Nišavi, pre svega Trg kralja Milana, zajedno sa ulicom Vožda Karađorđa, gde i satima posle zalaska sunca isijava toplota, ukazuje istraživanje niškog Građevinsko-arhitektonski fakulteta Naučno-tehnološkg parka.

Na ostrva toplote u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji, godinama upozoravaju i naučnici.

Ipak. nema jasno pobrojanih gradskih zona, jer pojave zavise od perioda godine.

Kada je vreme mirno, bez vetra – na ovim mestima se taloži zagađenje jer nema šta da ga rastera.

Razlog su anticikloni – polja visokog vazdušnog pristiska.

„Takvo stanje – stanje mirovanja, bez vetra, pogoduje zagađenju.

„Gasovi i čestice koje se emitiju u urbanoj sredini se teško raspršuju i ostaju unutar gradskog jezgra, pa je zato zagađenje veće nego na periferiji", dodaje profesor Ducić.

Prirodni čistači toplotnih ostrva su vetar, kiša i padavine.

Globalno zagrevanje nema direktne veze sa ovom pojavom.

„Temperatura raste poslednjih decenija, to nema nikakve sumnje, ali globalno zagrevanje nije uzrokovalo toplotna ostrva.

Uočen je trend rasta temperature i u Srbiji od sredine 1980-tih.

Izraženiji je u gradovima, nego u centrima koji „nisu ili su manje urbani".

„To je jedino bitno u celoj priči", naglasio je profesor Ducić.

„Samo u onoj meri u kojoj povišena temperatura ima uticaja na ljude", rekao je Ducić.

„Sama temperatura ne bi trebalo da ima nekog efekta, a leti bi mogla da bude eventualni rizik za kardiovaskularne bolesnike. Mada, i to je veliko pitanje – to bi trebalo dokazati naučnim studijama".

Rešenje problema je u „onome o čemu se priča decenijama" – u više zelenih površina, na uštrb onih pod betonom, kao i smanjenju saobraćaja u centru grada, ukazao je Ducić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk