Zašto Evropljani nemaju klima uređaje i hoće li se to promijeniti

I dok su rashladni uređaji uobičajena stvar na Balkanu, često naružujući i privatne i javne objekte, u Francuskoj samo četvrtina domaćinstava ima ugrađene klime. U Španiji i Italiji taj procenat je oko 50 odsto

Slike dugačkih redova i gužvi ispred prodavnica klima uređaja u Francuskoj obišle su svet u trenucima kada se zapadna Evropa našla na udara izuzetno jakog toplotnog talasa, a temperature prelazile i 40 stepeni Celzijusa.

I dok su rashladni uređaji uobičajena stvar na Balkanu, često naružujući i privatne i javne objekte, u Francuskoj samo četvrtina domaćinstava ima ugrađene klime.

U Španiji i Italiji, taj procenat je oko 50 odsto.

Ovakva situacija u Evropi predstavlja mešavinu politike – borbe zelenog pokreta protiv uređaja, lokalnih kulturoloških navika i zaštite arhitekture, kao i visokih cena ugradnje i računa za struju.

„Klima uređaji su problem u gradskim centrima zbog zaštite nasleđa.

„A u Francuskoj postoji i taj aspekt što se klima uređaji povezuju sa nuklearnom električnom energijom", kaže Klemen Gajar, francuski urbanista specijalizovan za bioklimatski dizajn, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Većinu električne energije u Francuskoj, između 67 i 70 odstog, proizvode nuklearne elektrane, podaci su Svetske nuklearne asocijacije.

Uprkos protivljenjima zelenog pokreta i zabrinutostima zbog troškova, evropsko tržište klima uređaja raste, podaci su Evropske komisije.

„U zemljama Evropske unije (EU) 1990. godine bilo je sedam miliona jedinica, deceniju kasnije 57 miliona, a procenjuje se da bi do 2030. mogle da premaše 100 miliona", kaže Stijn Renebog, zamenik generalnog sekretara Euroventa, evropske asocijacije za industriju klimatizacije, za BBC na srpskom.

Samo oko 20 odsto domaćinstava u EU poseduje klima uređaj, podaci su Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Od 21. juna do kraja meseca zabeleženo je više od 1.300 dodatnih smrtnih slučajeva „povezanih sa visokim temperaturama u Evropi“, potvrdila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

„Toplotni stres se često naziva 'tihim ubicom' – a evropski domovi, radna mesta i škole nisu izgrađeni za ove temperature“, rekao je Tedros Gebrejesus, šef SZO.

Francusko nacionalno ministarstvo zdravlja saopštilo je da je od 17. juna u zemlji zabeleženo čak 1.000 više smrtnih slučajeva nego što se očekivalo.

Mnogi od preminulih su ljudi stariji od 65 godina.

„Klimatizacija je najčešća u južnim i mediteranskim zemljama, posebno na Kipru, Malti, u Grčkoj, Hrvatskoj, Italiji i Španiji.

„Mnogo je ređa u severnoj i severozapadnoj Evropi, među zemljama poput Nemačke, Holandije, Irske i nordijskih", objašnjava Renebog iz Euroventa.

Jedno od važnih faktora je način renoviranja zgrada i kuća kako bi se smanjila potrošnje energije.

To bi, tvrde stručnjaci, moglo da dovede do smanjene potrebe za ugradnjom klima uređaja.

„Prilikom renoviranja zgrade redosled bi trebalo da bude sledeći – spoljna zaštita od sunca, instalacija plafonskih ventilatora, pa onda klima uređaja ako je potrebno", govori urbanista Gajar.

Ukazuje na primer Sjedinjenih Američkih Država (SAD) gde se kombinuju plafonski ventilatori i klime.

„Plafonski ventilatori su veoma zastupljeni u SAD – oko 80 odsto zgrada ima bar jedan i trebalo bi da se razviju i u Evropi.

„Kombinacija klima uređaja i plafonskog ventilatora smanjuju potrošnju prilikom hlađenja do 30 odsto", tvrdi.

Koliko su Amerikanci navikli na veštački način rashlađivanja govori i podatak Svetskog ekonomskog foruma iz 2020. da je čak 90 odsto domaćinstava u ovoj zemlji koristilo klima uređaje.

„U Evropi nije toliki izazov u novim zgradama, gde hlađenje može da bude integrisano u dizajn od početka.

„Izazov je uglavnom u postojećim zgradama, koje u mnogim delovima Evrope nisu projektovane imajući u vidu hlađenje", dodaje Stijn Renebog.

Usred poslednjeg toplotnog talasa širom kontinenta, EU je predložila zakon kojim će firme i majstori prilikom ugradnje klima uređaja biti obavezni da informišu koliko su energetski efikasni ovi sistemi.

Cilj ovog predloga je, kako se tvrdi, da se ljudima pomogne da upravljaju sopstvenim računima za energiju.

„Ako, na primer, odete kući i pozovete montera da pokušate da ugradite klima-uređaj u stan ovog popodneva jer ne podnosite vrućinu, malo je verovatno da ćete dobiti spisak montera i ponudu", rekao je zvaničnik Evropske komisije za agenciju Rojters.

Invazija Rusije na Ukrajinu podigla je cene energenata, potom i sukobi na Bliskom istoku, a za mnoge Evropljane troškovi napajanja klima uređaja i dalje su visoki.

Čak 42 odsto ispitanika u Francuskoj ne može da ih priušti, podaci su istraživanja na nivou Evropske unije (EU).

U EU, 38 odsto ispitanika kaže da ne može da plati klima uređaj, navode u zajedničkom izveštaju Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) i Evropska fondacije za poboljšanje uslova života i rada (Eurofaund).

Uprkos svemu, azijski proizvođači klima uređaja, kao što su južnokorejski Samsung Elektroniks, kineski Midea i japanski Micubiši Elektrik, beleže rast prodaje, pre svega u zemljama kao što su Francuska, Španija i Italija, objavila je agencija AFP krajem juna.

Zabrinutost zbog troškova zbog rada klima je donekle preuveličana, tvrdi Stijn Renebog iz Euroventa.

„Hlađenje doma tokom najtoplijih nedelja u godini koštaće nešto više novca.

„Ali u većini evropskih klimatskih uslova, ovaj trošak je i dalje mali u odnosu na troškove grejanja tokom zime", govori on.

U Francuskoj je pitanje klime doseglo i političke visine.

Liderka krajnje desnice Marin Le Pen rekla je da želi klimatizaciju za sve, dok na drugom kraju spektra njen rival sa krajnje levice Žan-Lik Melanšon to naziva „lažnim rešenjem koje pogoršava problem“.

Emanuel Gregoar, socijalistički gradonačelnik Pariza, čak je pojedinačne klima uređaje nazvao pošastima.

Slučaj je dospeo i do Brisela, sedišta EU, ali je Ana Kaisa Itkone, portparolka Evropske komisije rekla da ta institucija „nema poseban stav" o klimatizaciji.

Dodala je, međutim, da su mere grejanja i hlađenja, kao i poboljšanje energetske efikasnosti zgrada, deo nove stambene politike EU koja se razvija, rekla je Itkonen.

„Zgrada sa previše zastakljenih površina imaju deset puta veću potrebu za hlađenjem od normalne zgrade", objašnjava urbanista Gajar ono što smatram jednom od suština energetske efikasnosti u današnjoj evropskoj arhitekturi.

Vlasti u nekim evropskim zemljama, poput Nemačke u kojoj se procenjuje da samo oko šest odsto domaćinstava ima klima uređaje, pronašle su alternativne načine da rashlade stanovništvo.

Berlinska policija rasporedila je dva vodena topa kako bi ohladila prolaznike na plus 41, a mlaz je ovaj put ipak bio slabiji nego prilikom nekih od intervencija na demonstracijama u glavnom gradu Nemačke.

Pogledajte video: Policijski vodeni topovi u svrhu rashlađivanja ljudi

Dok se strogi propisi ne promene ili ne prođu toplotni talasi koji su zbog klimatskih promena sve češći – Evropljani se snalaze.

„Radim sve što i ostali – pokušavam da ostanem u hladu i pijem mnogo vode", rekla je Suzana, stanovnica Beča, za AFP na obali Dunava, u glavnom gradu Austrije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk