Zašto Seuta i Melilja pripadaju Španiji iako su u Africi

Doskorašnji mir ili zatišje postignuto je pošto je socijalistička vlada Pedra Sančeza prihvatila predlog Maroka za autonomiju Zapadne Sahare, još jedan teritorijalni spor koji je godinama podgrevao ovaj komplikovani odnos

Seuta i Melilja su jedine teritorije Evropske unije u kontinentalnoj Africi i njihove granice su godinama u središtu brojnih migracionih kriza i diplomatskih sporova.

Ova dva grada koja pripadaju Španiji više od 500 godina, ali Maroko na njih polaže pravo praktično od sticanja nezavisnosti 1956. godine.

Međunarodno pravo ih ne smatra kolonijama, a Ujedinjene nacije (UN) podržavaju stav da su to španske provincije.

Poslednjih dana, hiljade migranata prešlo je granicu iz Maroka u Seutu, što je navelo špansku vladu da pošalje vojsku da kontroliše situaciju.

Prošle godine došlo je do napetosti u odnosima Španije i Maroka zbog marokanskih pretenzija na teritoriju.

Novi diplomatski sporovi usledili su posle tri godine zatišja.

Doskorašnji mir ili zatišje postignuto je pošto je socijalistička vlada Pedra Sančeza prihvatila predlog Maroka za autonomiju Zapadne Sahare, još jedan teritorijalni spor koji je godinama podgrevao ovaj komplikovani odnos.

Ali zašto ovi gradovi u severnoj Africi pripadaju Španiji?

Melilja pripada Španiji od 15. veka, a Seuta od 17.

Seuta je 1415. godine bila jedna od glavnih trgovačkih i strateških luka islamskog sveta i vekovima su je kontrolisale razne berberske i arapske dinastije.

Ali iste godine ju je osvojio Portugal, usred hrišćanskog ponovnog osvajanja koji će godinama kasnije okončati islamska kraljevstva koja su dominirala Iberijskim poluostrvom 700 godina.

Više od jednog veka kasnije, 1580. godine, Portugal i Španija su se ujedinile u zajedničku dinastiju poznatu kao Iberijska unija, a Seuta je postala deo španske uprave.

Posle raspada Unije 1640. godine, Španija je zadržala kontrolu nad Seutom.

Melilju je osvojila Kastiljska kruna 1497. godine.

Po naređenju katoličkih monarha, Ferdinanda Drugog od Aragona i Izabele Prve od Kastilje, flota je otišla u ovaj drugi lučki grad kao deo španskog ponovnog osvajanja tokom kojeg su, samo pet godina ranije, pobedili poslednje muslimansko kraljevstvo na poluostrvu u Granadi.

Za mnoge muslimane, Seuta i Melilja su bolan podsetnik na poraz i poniženje koje su pretpreli od hrišćanskih evropskih sila.

Za ekspanzionističke ambicije Španije, prisustvo na ovim teritorijama u severnoj Africi bilo je suštinsko.

Za Španiju je strateški priroritet bila kontrola na Sredozemnom moru preko Gibraltarskog moreuza.

„Seuta i Melilja su stekle veliku vrednost zbog blizine poluostrva i mogućnosti koju su pružale da kontrolišu prolaz kroz Gibraltarski moreuz“, objasnio je istoričar Manuel Tores Sorijano sa Univerziteta Pablo de Olavide u španskoj Sevilji, za BBC Mundo.

Seuta, odmah na drugoj strani moreuza i jedva 14 kilometara od obale poluostrva, služila je kao neka vrsta čvorišta za trgovinu i protok ljudi između obe obale.

„Melilja je rešila potrebu za lukom i bazom iz koje bi se podržavala borba protiv gusara.

„Bio je to ogroman problem za bezbednost Španije“, dodao je Tores.

Od tada, i posle pet vekova neprekidnog prisustva, Španija smatra ova dva grada sastavnim delom njene teritorije.

„Sada Seuta i Melilja, sa španskim stanovništvom, jesu španska, kao i bilo koja druga teritorija na poluostrvu“, kaže Tores.

U prvoj polovini 20. veka, strateška pozicija Seute i Melilje ponovo će postati ključna za španske vojne ciljeve.

Između 1912. i 1956. godine, Španija i Francuska su bile zadužene za protektorat u severnoj Africi koji je obuhvatao velike oblasti današnjeg Maroka.

Španiji su dodeljeni severni i južni delovi Maroka.

Međutim, Seuta i Melilja su isključene iz ovog protektorata i zadržale su status španskih teritorija.

„Oba grada su postala epicentar španske kolonijalne administracije u današnjem Maroku.

„Bili su administrativna i vojna baza za kontrolu tog protektorata“, objasnio je Tores.

Nije slučajno što je Španski građanski rat izbio 1936. godine kao posledica vojnog ustanka u Melilji.

U oba grada, španska vojska je poslala svoje verovatno najbolje jedinice.

„Sve je to uticalo na garnizone stacionirane u Seuti i Melilji da pokažu simpatije prema ustanku i da preuzmu inicijativu u izbijanju građanskog rata“, rekao je Tores.

Španski građanski rat je kulminirao 1939. godine pobedom snaga diktatora Fransiska Franka nad republikanskom stranom.

Španski protektorat u delovima severnoj Africi nije završen sve do 1956. godine, kada je Maroko stekao nezavisnost i nastao kao država koju danas poznajemo.

Praktično od sticanja nezavisnosti, Maroko je često zahtevao kraj onoga što smatraju 'španskom okupacijom' u Seuti i Melilji.

Njihovi zahtevi su deo koncepta 'Velikog Maroka', prema kojem Marokanci polažu pravo na suverenitet nad ovim i drugim oblastima severnoafričke teritorije, uključujući Zapadnu Saharu.

Ali kada je Maroko predstavio slučaj Seute i Melilje Ujedinjenim nacijama kao nesamoupravnih teritorija do dekolonizacije, to je odbačeno.

Samir Benis, marokanski politički analitičar, objasnio je da je Maroko, posle sticanja nezavisnosti od Španije i Francuske, postupio u dobroj veri, pretpostavljajući da će se pitanje Seute i Melilje u budućnosti rešiti sporazumno.

Španija kategorično odbija da vodi bilo kakve pregovore u vezi sa ova dva grada i insistira da su španski više od pet vekova i da su sastavni deo španske države.

Međutim, Benis dovodi u pitanje španski stav sa istorijskog stanovišta.

„Tokom većeg dela istorije, ova dva mesta nisu smatrana potpuno uspostavljenim španskim gradovima.

„Njihov status je varirao između vojnih tvrđava i zatvora na otvorenom gde su ljudi slati na izdržavanje kazni kako bi se držali podalje od poluostrva“, rekao je Benis za BBC.

Stručnjaci kažu da pitanje marokanskih pretenzija na Seutu i Melilju prati snažna politička dimenzija i da nije reč samo o pravnom pitanju.

Ova dva grada nisu jedine teritorije zbog kojih se spore Španija i Maroko.

U blizini marokanske obale, Španija kontroliše i stene Velez de la Gomera i Alhusemas, ostrva Čafarinas, kao i ostrvce Perehil.

Za razliku od Seute i Melilje, na ovim teritorijama nema civila.

Na Velez de la Gomeri se nalazi vojna baza, ali nema civilnog stanovništva.

„To je veoma važno. Maroku bi uvek bilo lakše da polaže pravo na nenaseljene teritorije nego na Seutu i Melilju", objasnio je Džejmi Trinidad, stručnjak za međunarodno pravo sa Univerziteta u Kembridžu u Ujedinjenom Kraljevstvu, za BBC Mundo.

„Pravni argument Španije je da su ove teritorije postale španske mnogo pre nego što je Maroko postao država.

„Ove teritorije se ne smatraju kolonijama jer su u potpunosti integrisane kao autonomni entiteti u španskom Ustava", kaže ovaj stručnjak.

„U pravnom smislu, sasvim je jasno da su te teritorije španske.

„Maroku će biti veoma teško da promeni taj status, iako verujem da će zadržati pretenzije kao političku strategiju“, rekao je Trinidad.

Smatra i da je Zapadna Sahara mnogo važnija za Maroko od Seute i Melilje, i iako imaju podršku organizacija poput Afričke unije, one su više emocionalnog smisla jer su to „poslednje dve evropske teritorije u kontinentalnoj Africi“.

Kao autonomni gradovi, Seuta i Melilja imaju nadležnosti slične drugim španskim autonomnim zajednicama, poput Katalonije, Baskije ili Andaluzije.

Ipak, njihov sistem predstavlja svojevrsni hibrid lokalne samouprave i autonomne zajednice.

„Ovi gradovi imaju poseban status koji nije predviđen ni za jednu drugu teritoriju.

„Imaju znatno šira ovlašćenja od gradske uprave, ali ne dostižu nivo autonomije i resursa kakav imaju autonomne zajednice", objasnio je Tores.

Španska država time priznaje jedinstven karakter dva grada i daje im mnogo veću političku težinu nego što bi je imali da su u pitanju samo obične opštine.

Uprkos marokanskom poreklu mnogih stanovnika i širenju islama, Tores je objasnio da problem nacionalnog identiteta zasad nije poprimio šire razmere.

„Zapravo, Španci marokanskog porekla iz Seute i Melilje osećaju da je njihov španski identitet dodatno učvršćen zahvaljujući materijalnom blagostanju i pristupu pravima i slobodama koje nemaju sa druge strane granice", rekao je Tores.

„Iz perspektive većine stanovnika tih gradova, zahtevi Maroka doživljavaju se kao pretnja, a ne kao nešto što bi moglo da se razmotri", dodao je on.

Ipak, stanovnici oba grada ponekad imaju osećaj da ih je španska država napustila.

Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, oba grada se svrstavaju među najsiromašnije u zemlji kada je reč o bogatstvu po glavi stanovnika.

Njihov specifičan položaj čini ih veoma ranjivim na događaje u Maroku, a privreda u velikoj meri zavisi od neformalne trgovine i krijumčarenja koji se decenijama odvijaju sa obe strane granice.

Pored toga, one su jedina kopnena tačku ulaska u EU iz Afrike, zbog čega su ovi gradovi svake godine meta hiljada migranata.

Reč je o situaciji za koju neki smatraju da je Maroko koristi kao političko oružje.

U proleće 2021, oko 8.000 migranata prešlo je granicu u jednom danu.

U to vreme se spekulisalo da su marokanski čuvari 'zažmurili' pred njihovim prolaskom.

Taj incident je doveo do ozbiljne diplomatske krize u odnosima Španije i Maroka, zbog čega je vlada u Madridu poslala pojačanja na granice.

Skoro godinu dana kasnije, najmanje 23 migranta su poginula, a drugi su povređeni kada je velika grupa ljudi pokušala da pređe u Melilju.

Organizacije za ljudska prava tvrdile su da je broj poginulih iznosio 37.

Incident se dogodio kada je veliki kontingent marokanskih snaga pokušao da zaustavi migrante koristeći palice, suzavac i gumene metke.

Maroko je u martu 2020. zatvorio granice prema ova dva grada zbog pandemije korona virusa i ponovo ih otvorio tek dve godine kasnije.

Tokom perioda ograničenja, privrede susednih oblasti su pretrpele štetu, što je dodatno istaklo njihovu zavisnost od te afričke zemlje.

Opservatorija za Seutu i Melilju poziva špansku vladu da preduzme odlučne mere kako bi promenila ekonomski model tih gradova, smanjila zavisnost od Maroka i sprečila buduće krize.

„Melilja i Seuta se suočavaju sa izuzetno ozbiljnom krizom, koja je dodatno pogoršana njihovom ekonomskom zavisnošću od Maroka.

„Pojedini ugledni analitičari smatraju da, pod određenim okolnostima, neodrživost položaja Melilje i Seute predstavlja rizik po interese Španije", piše u zaključku jednog od izveštaja Opservatorije.

Posle španskog priznanja marokanskog plana autonomije za Zapadnu Saharu krajem marta 2022, odnosi dve zemlje su se značajno promenili.

Ovaj strateški region na severozapadu Afrike bio je španska kolonija do 1975. godine i od tada je status predmet sukoba.

Narod Sahravi zahteva nezavisnost, dok Maroko smatra teritoriju svojom.

Ujedinjene nacije su 1991. osnovale MINURSO, specijalnu misiju zaduženu za održavanje referenduma na kojem bi narod Sahravi mogao da bira između nezavisnosti i pridruživanja Maroku.

Međutim, do danas nije bilo moguće organizovati referendum.

Stav Španije je nesumnjivo poboljšao odnose sa Marokom, što bi za mnoge moglo da ublaži i pretenzije afričke zemlje na Seutu i Melilju.

Međutim, Karlos Ečeverija, direktor Opservatorije za Seutu i Melilju i profesor međunarodnih odnosa na Nacionalnom univerzitetu za obrazovanje na daljinu, smatra da se „ova situacija uopšte ne menja".

„Iako poruka španskih vlasti ide u suprotnom smeru, marokansko odricanje od pretenzija na Seutu i Melilju nigde nije pismeno potvrđeno", rekao je Ečeverija za BBC Mundo.

*Ovaj tekst je prvobitno objavljen u maju 2022. godine, a ažuriran u julu 2026. posle ogromnog broja ljudi koji su prešli granicu između Maroka i Španije kod Seute.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk