Kako da shvatimo tajno putovanje šefa CIA u Moskvu

Gotovo pet godina prošlo je otkako je njegov prethodnik, Vilijam Berns, krenuo na isti takav put, u vreme gotovo podjednako visokih tenzija, dok je Rusija pripremala invaziju na Ukrajinu

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp izjavio je da je putovanje Džona Retklifa u Rusiju bilo „polu-rutinska“ poseta, ali nema ničeg rutinskog u tajnom izletu šefa CIA do Moskve od ukupno 15.000 kilometara.

Retklif se sastao sa ruskim obaveštajnim zvaničnicima u utorak – najpre sa njegovim kolegom u ruskoj inostranoj špijunskoj agenciji Sergejem Nariškinom – pošto je stigao nenajavljen u američkom vojnom avionu, potvrdio je Kremlj.

Gotovo pet godina prošlo je otkako je njegov prethodnik, Vilijam Berns, krenuo na isti takav put, u vreme gotovo podjednako visokih tenzija, dok je Rusija pripremala invaziju na Ukrajinu.

U odsustvu bilo kakvog zvaničnog američkog komentara o razlozima misije, naširoko se izveštava kako je Retklif putovao da bi upozorio Moskvu da ne eskalira situaciju zbog pat-pozicije u Ukrajini – možda preduzevši akciju protiv neke članice NATO.

Jedan američki zvaničnik rekao je za Politiko da je razlog sastanka „bio prevashodno da upozori Rusiju da ne preduzima bilo kakvu akciju koja će eskalirati situaciju protiv baltičkih država“.

U četvrtak je portparolka Ministarstva spoljnih poslova rekla da bi Rusija mogla da udari na britanske vojne mete iz odmazde za ukrajinske napade na Rusiju uz pomoć britanskih raketa.

A dron koji je nosio eksploziv otkriven na aerodromu u nemačkom gradu Lajpcigu verovatno je bio ruski, tvrde stručnjaci za bezbednost.

Vest o Ratklifovoj poseti usledila je posle izveštaja o američkim obaveštajnim procenama da predsednik Putin planira ograničeni napad na nekog saveznika NATO.

Ali nije vam potrebna najmoćnija svetska organizacija za elektronsko prisluškivanje – američka Agencija za nacionalnu bezbednost – da biste znali da se Putin nalazi pred sve većim domaćim pritiskom da „preduzme nešto“ kako bi se pomerio iz mrtve tačke.

Ukrajinski udari dronovima dugog dometa ne samo da su naneli štetu ruskoj energetskoj industriji već su i rat doveli pred vrata običnih Rusa.

Ništa ne govori da se stvari ne odvijaju prema planu kao dugi redovi za benzin i stubovi dima koji se dižu iz pogođenih naftnih rafinerija.

Kremlj doživljava ove napade kao indirektni rat NATO protiv Rusije uz pomoć Ukrajine kao posrednika.

U njih spada pojačavanje napada balističkim projektilima na Ukrajinu koje Moskva već ispaljuje, a u koje spada i gađanje centra Kijeva, znajući vrlo dobro da se Ukrajina opasno približila nestašici presretača Patriot kojih bi ih zaustavili.

Mogao bi da obuhvati i proširenje neobjavljenog „hibridnog rata“ za koji se veruje da Rusija već vodi protiv zemalja NATO, uz pomoć sofisticiranih sajber-napada, uleta dronovima i ne toliko sofisticiranim kriminalcima koji podmeću požare u fabrikama municije.

Ali na još alarmantnijem kraju skale su i drugi potencijalni scenariji koje bi Kremlj mogao da razmatra, pod pritiscima domaće tvrde struje.

Jedan je skretanje pažnje sa njenog očiglednog neuspeha u dobijanju rata u Ukrajini testiranjem rešenosti NATO putem ograničenog napada na neku baltičku državu.

Estonija, Letonija i Litvanija su sve nekada bile deo Sovjetskog Saveza, praktično pod vladavinom Moskve do 1991. godine.

Danas su one sve članice NATO, dok su i dalje dom značajnih zajednica koje govore ruski.

Putin je savršeno svestan povremenog prezira Donalda Trampa prema NATO i mogao bi da kalkuliše da omanji napad na, recimo, Litvaniju, neće pokrenuti klauzulu o uzajamnoj samoodbrani članica NATO – Član 5 – i da SAD na to neće odgovoriti.

U kom slučaju bi savršeno imalo smisla da deo neobjašnjene misije šefa CIA u Moskvu bude da podseti Rusiju da je SAD i dalje potpuno posvećena Članu 5.

Litvanija je od posebnog interesa za Kremlj zato što poseduje zajedničku granicu sa Poljskom poznatu kao „Suvalkski koridor“.

Dug svega skoro 100 kilometara, ovaj pojas zemlje je sve što odvaja rusku marionetsku državu Belorusiju od njene nuklearno naoružane eksklave Kalinjingrada, koja je odvojene od kopnene Rusije.

Ako bi Rusija uspela da je zauzme, praktično bi odsekla te tri baltičke države kopnom od njenih komšija iz NATO.

A potom je tu i pitanje taktičkih nuklearnih bojevih glava.

Odavno se govori da ruska vojna doktrina vidi ova mala, ali izuzetno destruktivna oružja kao integralni deo vlastitog načina borbe.

Moskva je bila upozoravana, i od prijatelja i od neprijatelja, da ne krši 81-godišnji tabu o upotrebi nuklearnog naoružanja iz besa.

A opet bi to mogla da bude izazovna opcija za Vladimira Putina da „eskalira kako bi deeskalirao“, demonstrirajući Ukrajini da ima na raspolaganju tako katastrofalna oružja da bi po Kijev bilo bolje da kapitulira pred uslovima Moskve sada ili se suoči sa uništenjem.

Naravno, u odsustvu bilo kakve jasne i zvanične potvrde iz SAD o čemu se radilo u ovom iznenadnom skoku CIA u Moskvu, onda je uvek moguće da se radi o nečemu sasvim drugom.

Mogao bi to da bude pokušaj ubeđivanja Rusije da okonča vojnu saradnju sa Iranom, na primer, ili možda dogovor o još razmena zarobljenika ili mogućnosti masovne mobilizacije ruskih trupa.

Ali budite sigurni, ovo putovanje je bilo krajnje neobično i usledilo je u vreme pojačanih tenzija između Moskve i Zapada.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk