Odbrambena spremnost EU do 2030. pod znakom pitanja

Evropski revizorski sud upozorava na zavisnost od SAD, rascjepkane nacionalne sisteme i industrijska uska grla, uprkos znatnom rastu izdvajanja za odbranu

Sposobnost Evropske unije da do 2030. odgovori na invaziju spolja i dalje je pod znakom pitanja zbog stalne zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država i rascjepkanih nacionalnih odbrambenih sistema, navodi se u izvještaju njenog zvaničnog revizorskog tijela.

Evropski revizorski sud (ECA) je saopštio da je EU sada znatno bolje pripremljena nego prije ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine, ali da će ostvarivanje cilja odbrambene spremnosti do kraja decenije biti teško, prenio je “Gardijan”.

“Postizanje odbrambene spremnosti EU do 2030. godine i dalje predstavlja izazov”, rekao je Marek Opjola, član ECA koji je predvodio analizu odbrambene politike EU, objavljenu juče. “I dalje postoje veliki problemi, poput rascjepkanih nacionalnih sistema i uskih grla u industriji. Takođe smo i dalje zavisni od SAD.”

U razgovoru za “Gardijan”, naglasio je da bi EU “i dalje mogla da ostvari veliki napredak” ukoliko bi značajno povećala izdvajanja za odbranu i brzo proširila proizvodnju municije.

Između 2020. i 2025. godine, države članice EU su povećale izdvajanja za odbranu za 79 odsto, kao odgovor na rusku prijetnju i u sklopu zakašnjelih napora da ispune ciljeve NATO-a u pogledu izdvajanja za odbranu. EU je u novembru 2024. ispunila obećanje da će Ukrajini obezbijediti milion komada municije – osam mjeseci kasnije od planiranog roka.

EU je prošle godine postavila cilj da do 2030. dostigne odbrambenu spremnost, nakon što su obavještajne službe upozorile da bi Rusija otprilike u to vrijeme mogla biti spremna za vođenje rata velikih razmjera u Evropi.

Finansijski nadzorni organ EU je saopštio da je za ostvarivanje tog cilja potrebno prevazići velike poteškoće. Jedan visoki revizor je opisao taj cilj kao “posjedovanje strateške autonomije” i “sposobnost da se samostalno održavaju borbena dejstva visokog intenziteta”.

On je kazao da je EU danas bolje pripremljena nego 2019. godine, kada je sprovedena slična analiza, ali je upozorio da rascjepkane nacionalne odbrambene industrije i “nedovoljna saradnja” među vladama država članica povećavaju rizik od dupliranja potrošnje i trajnih nedostataka u vojnim sposobnostima.

U izvještaju se ukazuje i na mogući nesklad između kratkoročnih potreba na bojnom polju i politike “Kupuj evropsko”, čiji je cilj smanjenje zavisnosti od stranih dobavljača. Između februara 2022. i juna 2023. godine, 78 odsto nabavki za potrebe odbrane koje su obavile vlade država EU poticalo je izvan Unije, pri čemu je samo na SAD otpadalo 63 odsto, navodi se u jednoj studiji koju citira ECA.

Visoki revizor je kazao da su nabavke iz SAD porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, “što je bilo razumljivo jer je EU morala brzo da pronađe raspoložive kapacitete”. Dodao je da su vidljivi “prvi znaci poboljšanja te situacije”, iako revizori nijesu raspolagali potpunim podacima na osnovu kojih bi mogli da izvedu zaključke.

On je kazao i da ponekad “može imati smisla” kupovati van EU “kada postoji hitna kratkoročna potreba”, ali da Unija uvijek treba da ima plan kako da dugoročno razvije ključne kapacitete kojima sama ne raspolaže.