‘Ajmo mi ono naše

O Zoranu Kesiću i emisiji "24 minuta" na treba preterano trošiti reči. Neki ljudi i neki sadržaji prosto predstavljaju i praktični i simbolički kontinuitet jedne ideje, prisutne i uzdignute u jednoj organizaciji

Poslednji deo kampanje i Vučića (jer on je, ako već ne stalno u njoj, onda sigurno istu započeo još letos) i Studentske liste (koja ovaj deo promotivnih aktivnosti izvodi gotovo besprekorno, probleme ima u drugim sektorima, ali to je posebna priča) biće žestok.

Mnogo toga podseća na septembar 2000: potpuna razjedinjenost opozicionog fronta, potpuni kolaps vlasti čija je oštrica kampanje usmerena na izdajnike i neprijatelje, strane i domaće, potpuna mobilisanost građana koji su protiv režima, i činjenica da će predizborne ankete suštinski izabrati nosioca liste protiv Vučića, i da se, jasno je, čeka novi Koštunica. Dok ovo pišem, svestan sam da bi studenti svaki čas – nakon brojnih trvenja oko njenog sastava – mogli da me preduhitre i objave listu za poslanike.

Da li će na njoj biti "kamen za kupus" (kako to njihove pristalice vole da kažu) ili kamen oko vrata – videćemo. Isto tako, određena (mada sve manja) sumnja ostaje da će Vučić danas raspisati samo predsedničke, ali ne i parlamentarne izbore. Do kraja mi neće biti jasno zbog čega to nije uradio u startu, rekonstruisao Vladu postavljajući sebe u Nemanjinu 11, a prepustio poraz na predsedničkim izborima nekom Dačiću, recimo. Jer taj poraz je neminovan, valjda je jasno. O strategiji parlamentarne opozicije ne mogu da pišem, jer je ne razumem. Sigurno je do mene.

Ako je i mutno, to, međutim, ne znači da nije uporno u svojoj rušilačkoj nameri. Prekid saradnje sa Zoranom Kesićem, odluka koju je doneo novi vlasnik ANN, pokazuje da su mediji i dalje jedan od fokusa režima, i da bez balansiranja u medijskom sektoru nema dobrog odnosa sa Vučićem. A svakom ko želi da zaradi novac u ovoj zemlji – takav odnos je neophodan.

Zato neironično saosećam sa mojim novim direktorom. (Dobro, možda sa malo ironije).

O Zoranu Kesiću i emisiji "24 minuta" na treba preterano trošiti reči. Neki ljudi i neki sadržaji prosto predstavljaju i praktični i simbolički kontinuitet jedne ideje, prisutne i uzdignute u jednoj organizaciji. Kesić je to: garant kontinuiteta neprihvatanja maloumnih poteza vlasti, njihovog neprestanog preispitivanja i stava da su mediji, pre svega, njihov kontrolor. Ako to nisu – svejedno je šta su. Zato je njegovo uklanjanje, na ovakav način, najviše problematično za samog vlasnika, a mnogo manje za Zorana i njegov tim (mada nikad nije prijatno kada čovek ostane "na ulici", bez plate). Istvoremeno, ono je pravi simbolički raskid sa idejom kojom su se vodili mediji United media pre prodaje portugalsko-mađarskom fondu.

Valja li Alpac-u to – ostavljam vama da procenite. Ja, ako vam to nešto znači, mislim da ne valja.

Ova redakcija nastaviće da radi kao i do sada. Ja sam kolegijume, inače, godinama započinjao sa "'ajmo mi ono naše", i tako će biti i u budućnosti, dok smo tu. Tako će biti i u predstojećoj kampanji, u kojoj ćemo beskompromisno ukazivati na anomalije vlasti koja već 14 godina kroji sudbinu svih nas.

Ta nas sudbina vodi na različita mesta. U poslednjoj epizodi, primera radi, odvela nas je pred raku na Topčiderskom groblju, mestu gde je pokopan ratni zločinac, čovek koji je osramotio časno ime srpskog vojnika, i čovek koji je predsedniku poslužio da još jednom Srbiju dovede u problematičnu poziciju, i unutra i spolja, bez sumnje kako bi je, u nekoj sledećoj epizodi, on svojom mudrom državničkom politikom iz te pozicije "iščupao".