Mirovni pregovori u zastoju, Rusija tvrdi da je zauzela ceo Lugansk

Tekst je dopunjen najnovijim saopštenjem Ministarstva odbrane Rusije

Pregovori o postizanju mira u Ukrajini su u zastoju, a i Moskva i Kijev priznaju da je došlo do „pauze" u razgovorima.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su poslednjih mesec dana pažnju preusmerile na Iran, zvanično je objašnjenje obe strane.

SAD i Izrael su napale 28. februara, Iran je vrlo brzo uzvratio.

Do zastoja je došlo i pre sukoba na Bliskom istoku, zbog nedostatka napretka po ključnim pitanjima, rekli su za BBC izvori bliski pregovorima.

Moskva i Kijev ne mogu da se dogovore oko ruskih zahteva da Ukrajina povuče snage sa teritorija koje i dalje kontroliše u istočnom regionu Donbasu.

Nema ni dogovora oko dugoročnih bezbednosnih garancija.

U međuvremenu, ruska ofanziva u Ukrajini, usled promenljivih vremenskih prilika i novih taktika Kijeva poput upotrebe dronova, značajno je usporila u prvim mesecima 2026. godine.

Međutim, Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 1. aprila da su ruske snage snage preuzele potpunu kontrolu nad regionom Luganska u istočnoj Ukrajini.

Ovo sugeriše da je Rusija preuzela kontrolu nad malim delom ovog područja koje nije osvojilo od početka invazije februara 2022. godine.

„Jedinice vojne grupe ‘Zapad’ završile su oslobađanje Luganske Narodne Republike“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije 1. aprila 2026, preneo je Rojters, uz ogradu da ne može nezavisno da potvrdi ovu informaciju.

Moskva koristi termin ‘Luganska Narodna Republika’ za ovaj ukrajinski region.

Ukrajina za sada nije komentarisala ruske tvrdnje o zauzimanju celog Luganska.

Oblasti Lugansk i Donjeck zajedno čine veliki poljoprivredno-industrijski region Donbas na istoku Ukrajine.

Šest meseci posle početka invazije, ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da Rusija proglašava aneksiju četiri ukrajinske teritorije: Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje, iako ruska vojska ne kontroliše sve te oblasti, odnosno samo delimično ih drži pod kontrolom.

Do prvih meseci ove godine, ruska vojska je kontrolisala gotovo čitavu Lugansku oblast, dobar tri četvrtine Donjecke oblasti, kao i delove Hersonskog i Zaporoškog regiona.

Rat u istočnoj Ukrajini traje od 2014. godine, upravo u Donbasu.

Od tada do danas, ukrajinska vojska se sukobljava sa proruskim snagama u Lugansku i Donjecku.

• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Rusija će uzeti ceo Donbas od Ukrajine – milom ili silom, kaže Putin
• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu

Jedan od glavnih uslova Moskve za postizanje bilo kakvog mirovnog sporazuma je da Ukrajina preda ceo region Donbasa.

Kremlj je 1. aprila 2026. ponovio zahtev da se ukrajinske snage povuku iz celog Donjecka.

Kijev za sada odbacuje bilo kakvu ideju o predaji Donbasa.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kaže da u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama Rusija insistira na povlačenju ukrajinskih snaga iz cele Donjecke i Luganske oblasti u roku od dva meseca.

Uveren je da će Moskva nametnuti nove uslove ako se to ne dogodi, kao i da ne veruje da će se rat završiti čak i ako bude ispunjen ruski zahtev o povlačenju ukrajinskih snaga iz Donbasa.

„Iznenađen sam što neko može uopšte da poveruje u to", rekao je Zelenski novinarima.

Rusija je od 2022. okupirala veći deo Donbasa na istoku Ukrajine, ali Kijev i dalje drži kontrolu na ključnim delom regiona.

Zelenski je u februaru izjavio da ukrajinski narod neće prihvatiti jednostrano povlačenje snaga iz Donbasa, kako to zahteva Rusija.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je poručio da bez povlačenja ukrajinskih snaga iz Donbasa borbena dejstva neće biti obustavljena.

Uzećemo Donbas milom ili silom, rekao je ranije.

SAD su predložile da se sporne teritorije pretvore u „slobodnu ekonomsku zonu", a Kijev i Moskva su odvojeno izrazili spremnost da o tome razgovaraju.

Međutim, njihovi uslovi su veoma različiti.

Rusija je insistirala da ono što naziva „demilitarizovanom zonom" bude pod kontrolom ruske policije i Nacionalne garde (jedinice koja je osnovana 2016. a koju neki opisuju kao Putinovu „privatnu vojsku"), što je za Ukrajinu bilo neprihvatljivo.

Ukrajina je, prema pisanju američkog lista Njujork tajmsa, predložila raspoređivanje mirovnog kontingenta u Donbasu.

Međutim, to je neprihvatljivo za Mosku, koja se snažno protivi prisustvu bilo kakvih snaga NATO-a u Ukrajini.

Zbog toga je interesovanje Rusije za predlog o stvaranju posebne ekonomske zone opalo, kaže izvor sa kojim je razgovarao BBC.

Šta se dešava na frontu?

Na liniji fronta u istočnoj Ukrajini, i u Donbasu, napredovanje ruskih snaga u prvim mesecima 2026. godine značajno je usporeno.

U januaru 2026. godine, ruska vojska je zauzela oko 240 kvadratnih kilometara, u februaru 120 kvadratnih kilometara, u prvoj polovini marta oko 50 kvadratnih kilometara, prema analiziranim podacima prikupljenim iz javno dostupnih izvora na internetu (OSINT).

Poređenja radi, prošle godine Rusija je uspevala da zauzme u proseku oko 400 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije mesečno.

S obzirom da je od januara do marta 2026. godine Ukrajina tokom dve odvojene kontraofanzive oslobodila više od 400 kvadratnih kilometara, ukupni teritorijalni dobici Rusije u Ukrajini od početka godine su praktično blizu nule.

Usporavanje ruskog napredovanja može da bude uzrokovano sezonskim činiocima i vremenskim uslovima, kao što su zimsko smrzavanja tla i prolećno otapanje.

• Moderno naoružanje i rat u Ukrajini
• Kako je Ukrajina izvela smelu akciju ‘Paukova mreža’ na ruske bombardere
• ‘Ubijte Ruse, osvojite poene’: Ukrajinci uveli novi model ratovanja

Međutim, postoji i drugi činilac, a to je da ukrajinske snaga menjaju taktiku upotrebe dronova.

Donedavno, većina ukrajinskih dronova bila je usmerena na eliminaciju ruskog osoblja, ali se sada njihova aktivnost sve više preusmerava na napade u pozadini, kako bliže granici, tako i duboko u unutrašnjosti zemlje.

Sada su glavne mete ukrajinskih napada sistemi snabdevanja, komunikacija, protivvazdušna odbrana i sredstva za elektronsko ratovanje, sistemi za upravljanje dronovima, kao i sami operateri dronova.

Ukrajina i povećava proizvodnju dronova.

Takozvana „zona uništenja", prostor uz liniju fronta u kojem su sva oprema ili jedinice odmah meta, postaje sve dublja i pod intenzivnijim udarima dronova.

Bezbedno kretanje u zoni linije fronta je postalo nemoguće.

Taktika infiltracije koju ruska vojska koristi za zauzimanje ukrajinskih gradova je sve manje efikasna.

Ruska vojska se suočava i sa ozbiljnim problemima u komunikaciji posle gubitka pristupa Starlinku, terminalima kompanije Spejsiksa (SpaceX), koji su ranije obezbeđivali dobru satelitsku vezu na terenu.

Alternative, kao što su analogne radio-stanice, manje su funkcionalne i znatno nepouzdanije.

Istovremeno, Rusija nastavlja da vrši pritisak duž više sektora linije fronta, koja se proteže na oko 1.200 kilometara.

To čini već dve godine, pokušavajući da oslabi ukrajinski otpor stalnim pritiskom duž gotovo cele linije fronta.

Međutim, ispostavilo se da su rezultati ove ruske ofanzive prilično skromni, dok su gubici veliki.

Ruska vojska je u 2024. godini izgubila oko 430.000 ljudi (poginuli i ranjeni), a 2025. godine 415.000, procene su Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva (UK).

Moskva nije objavila podatke o sopstvenim gubicima.

Rusija pokušava i da iscrpi ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, povećavajući obim, snagu i raznovrsnost njenih dronova.

Nedavno je ponovo pojačala raketne i napade dronovima na ukrajinske gradove i infrastrukturu daleko od linije fronta.

Ukratko, ruska invazija na Ukrajinu se pretvorila u dugotrajan rat iscrpljivanja, u kojem se obe strane postepeno prilagođavaju taktikama neprijatelja i razvijaju protivmere da bi neutralisale prednosti protivnika.

Teško je videti način na koji bi dve strane mogle da se izvuku iz ove očigledne pat pozicije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ukrajina i dalje pruža otpor i ne deluje kao da je blizu poraza: BBC urednik
• Mapa Ukrajine u Beloj kući: Šta je sporno Zelenskom
• ‘Putin je započeo Treći svetski rat i moramo da ga zaustavimo’: Zelenski za BBC
• Ukrajina izgubila grad Siversk na istoku
• Rusi tvrde da su ‘osvojili Pokrovsk’, Ukrajinci negiraju
• Superoružje za koje Putin tvrdi da mete pretvara u pepeo i prah

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'cz90yxpzqgno','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.cz90yxpzqgno.lat.page','title': 'Mirovni pregovori u zastoju, Rusija tvrdi da je zauzela ceo Lugansk','author': 'Liza Foht, Olga Ivšina i Ilja Abišev – BBC na ruskom','published': '2026-04-02T07:15:33.714Z','updated': '2026-04-02T07:15:33.714Z'});