Sud u Brazilu: Zajedničko starateljstvo nad kućnim ljubimcem posle razvoda

Sudovi u Brazilu će moći da odrede dogovor o zajedničkom starateljstvu nad kućnim ljubimcima razvedenih parova, predviđaju novi zakoni.

Zakonodavci u brazilskom Kongresu u promeni zakona vide odraz važnosti kućnih ljubimaca za ljude.

To u praksi znači da će „sudija odrediti dogovor o zajedničkom starateljstvu i pravednu raspodelu troškova održavanja životinje među bivšim partnerima“, ukoliko oni sami ne mogu da se dogovore.

U zemlji sa 213 miliona stanovnika ima oko 160 miliona kućnih ljubimaca, podaci su Instituta za kućne ljubimce Brazila.

Da bi zakon mogao da se primeni na razvedene parove, životinja je morala da provede veći deo života sa njima.

Zajedničko starateljstvo neće biti odobreno u slučajevima prethodnog krivičnog dosijea i ukoliko ima rizika od porodičnog nasilja.

Došlo je do povećanja broja sporova oko starateljstva nad kućnim ljubimcima na sudovima, ukazali su članovi Kongresa 31. marta.

Zakon je reakcija na „promene koje su se dogodile u brazilskom društvu poslednjih decenija“, stoji se u saopštenju koje prati zakon

Parovi sa manje dece skloniju su bliskijim osnosima sa njihovim životinjama, „često ih smatrajući pravim članovima porodice“, ukazuje se u saopštenju.

Pogledajte video o psu koji je danima čekao da vlasnik izađe iz bolnice

Kako je u Srbiji i u svetu regulisano ovo pitanje?

U Velikoj Britaniji se psi pravo posmatraju neživim predmetima poput automobila, kuća, ili drugih ličnih stvari, što znači da se prilikom odlučivanja o starateljstvu utvrđuje ko je jedini vlasnik.

U Francuskoj je 2014. promenjen zakon i kući ljubimci se od tada smatraju „živim i osećajnim bićima“, a ne „pokretnom robom“.

Novi propisi omogućavaju parovima da se bore za zajedničko starateljstvo nad ljubimcima u slučajevima razvoda.

U Australiji ne postoji zakon o tome kako bi sudovi trebalo da upravljaju životnim aranžmanima za kućne ljubimce posle raskida.

Najnoviji primer gde je sud dodelio zajedničko starateljstvo razdvojenom paru nad psom bio je u Španiji 2021. godine.

Par je prethodno zatražio od suda da utvrdi sa kim ljubimac treba da živi.

Sud u Madridu je smatrao da su obe strane „zajednički odgovorne" i „sustaratelji" psa Pande.

Srpsko zakonodavstvo ne poznaje norme kada je reč o tome kome bi trebalo da pripadnu kućni ljubimci kada se supružnici razvedu.

Ako je ljubimac bio poklon isključivo jednom supružniku tada bi naravno njemu i pripao.

Ukoliko bi poklon bio zajednički, ljubimac bi ušao u podelu, objasnio je novosadski advokat Dane Žigić za portal Pas za vas.

Isti je slučaj i ako bi se pas kupio tokom braka.

Ako bi kojim slučajem jedan od supružnika imao dokaz da je sopstvenim parama kupio psa, onda bi mu životinja pripala.

Hrvatski zakon kućne ljubimce ne tretira kao decu već kao pokretnu imovinu.

U slučaju brakorazvodne parnice, kućni ljubimac kojeg je jedan od partnera posedovao pre sklapanja braka ostaje njegovo pokretno vlasništvo zato što je ta osoba njegov registrovani vlasnik, preneo je zagrebački Jutarnji list.

Ako je par kućnog ljubimca stekao tokekom bračne zajednice, u tom se slučaju takođe sud ravna prema tome ko je u registracionim papirima naveden kao vlasnik.

U slučaju potpisivanja predbračnog ugovora, imovina koju bračni drug poseduje u trenutku sklapanja ugovora se definiše.

Svaki od partnera na sudu može da pokuša da ospori pravo na starateljstvo, ali u tom slučaju mora sudu da dokaže da će se on bolje brinuti o kućnom ljubimcu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Partneri se razišli, kome ide pas – kako je u Srbiji, a kako u Evropi
• Uspavljivanje kućnih ljubimaca: ‘Kao kad izgubiš nekog bliskog’
• Ko i kako kontroliše prihvatilišta za napuštene pse u Srbiji
• Šta kaže nauka – zašto volimo pse
• Ljubav čoveka i psa u Hrvatskoj: Haski 13 sati grejao povređenog planinara da se ne smrzne
• Ljubav na prvi lavež: Kako je vojni pas Irna pronašla novi dom

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'cd7j8dynv02o','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.cd7j8dynv02o.lat.page','title': 'Sud u Brazilu: Zajedničko starateljstvo nad kućnim ljubimcem posle razvoda','author': 'Olivia Ajrlend','published': '2026-04-02T14:17:17.323Z','updated': '2026-04-02T14:17:17.323Z'});