Glumac Ivan Jevtović za Portal RTCG: Umjetnost može izliječiti društvo

<!—->

Zbog svega čime se bavite, čini se da ste prava osoba koja nam može pojasniti situaciju u beogradskim pozorištima. Kakva je situacija sa repertoarima, glumcima, publikom… imajući u vidu trenutak u kojem živimo i činjenicu da je veliki broj vaših kolega od početka studentskih protesta u Srbiji, podržao te proteste?

“Generacijski gledano, ne samo ja nego i moje kolege glumci, reditelji, dramaturzi, filmski stvaraoci, ne samo sa dramskih umetnosti, I bez obzira da li se radi o državnim ili privatnim školama i o drugim umetničkim disciplinama, pokazali smo još od početka 90-ih izrazitu količinu smelosti, hrabrosti, bunta koji je bio potpuno opravdan. Moja generacija, generacija X rođenih od 70-ih pa do 80-ih godina prošlog vijeka smo srušili diktaturu Slobodana Miloševića, bukvalno smo proveli jedan veliki dio života i ponosni smo na to da to možemo da kažemo da je to dio našeg odrastanja i formiranja naših ličnosti.
U međuvremenu, shvatali smo, evo, da posao nije obavljen i da mora da bude obavljen. Da ne dužim, ono što su nove generacije pokazale prošle godine, od onih tragičnih događaja koji su samo vrh cijelog problema, a prije toga smo imali čitav niz sličnih podjednako strašnih događaja koji su vodili ka ovome, ta generacija je pokazala želju za pravednijim životom i za poštovanjem nečega što postoji kao upisano u državotvorno, a to je Ustav. Ustav jedne države podrazumeva određena prava, ali i određene slobode.
Ta generacija je čak više nego mi obavještena i vrlo je verzirana, i svaka njihova pojava, svaki akt koji je bio od početka je potpuno opravdan i potpuno legitiman u svakom mogućem smislu.
Prema tome, situacija je izrazito teška, i izrazito rovita, i kada bih uporedio to sa kreativnim našim procesima, to je proces jedan neverovatno neizvjestan, (ne u ishodu, pošto sam ja vrlo optimističan i ostaću to do kraja života, ishod je sasvim očigledan, a to je da pravda i prave vrednosti uvek na kraju pobede), ali je neizvesnost odnosno delikatnost je u pitanju vremena.

<!—->Da li se i koliko sve to što se dešava u Srbiji reflektuje na region?

Sve republike, bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, su se brojčano smanjile. Sve. Znači, ja sam posljednja generacija Jugoslovenske Narodne Armije, i ja sam formiran, stvoren i dalje živim kao Jugosloven, i to se nikad neće promjeniti. Granice su meni samo tehnička prepreka i na njih sam spreman i neću ih nikad zanemariti, ali meni je i Herceg Novi i Bar i Mostar i Sarajevo i Ljubljana i Titov Veles i Prizren… to je moja zemlja. Prema tome, 91. godine to jest 90-e kada sam se zakleo da ću braniti neotuđivost 224 hiljade kilometara, jer je na teritoriji toj živjelo 22 miliona i 700 hiljada stanovnika, sada živi ispod 14 miliona. Prema tome, to je naš zajednički problem, spoznaja je tragična.
Mislim da nam je neophodno da razmišljamo šta treba da učinimo, i šta možemo da uradimo da sačuvamo, mogućnost da ovim divnim zemljama geografski gledano sačuvamo ovu našu djecu.

Pomenuli ste kako je vaša generacija rušila režim Slobodana Miloševića, sada ova nova generacija, studenti , duže od godinu protestuju i pružaju otpor vlastima u Srbiji. Šta je po vama tu najteže za te mlade ljude? Šta je vama lično najteže, kao profesoru, kao nekom ko je svakodnevo sa mladim ljudima i ko ih podržava?

Pa najteže je ta neka situacija bespomoćnosti gdje vi znate da u jednom danu imate ovo što sam rekao, pravnu situaciju gde treba da se pozovete na zakon, na ustav, na sud, da ste svesni, da sam svestan koja su moja prava i obaveze, a da svoja prava ne mogu da ostvarim. To je stravično. I to , da budem vrlo iskren, ne radi se samo o našoj republici, radi se o globalnom trendu, vidimo da se stvar zaoštrava svuda na svim meridijanima i to je strašno.
<!—->A po meni, ovo što sam rekao da sam Jugosloven, isto tako sam i socijalista. I kad kažem da sam socijalista, kažem u smislu vjerovanja da, kao što ne postoji bolji sistem od parlamentarne demokratije, ali u okviru te parlamentarne demokratije apsolutno vjerujem da će doći generacije koje će razmišljati upravo “socijalnije” i razmišljati o potrebama da se društvo ustroji na više socijalistički nego kapitalistički način, i verujem da tu postoji kompromis i kroz istoriju postoje i teorije i mogućnosti gde je takva stvar neophodna.

Kad kažem socijalizam govorim upravo o tome da egocentrično, neempatično delovanje, bez obzira u kojoj profesiji, isključivo takmičarsko-kapitalističkog smisla je nešto što uništava ovu planetu. Ja mislim da taj liberalno-tržišni princip koji nam se nametnuo od rušenja onog prethodnog sistema se pokazuje da je vrlo bolan za sve naše ljude

Možete li da prokomentarišete poslednje događaje u rektoratu Beogradskog Univerziteta, upad policije , proteste studenata , obraćanje rektora…ukoliko ste u toku , jer se sve događalo dok ste vi ovdje bili na sceni?

Čuo sam, i video sam jedan potpuno iskren istup jedne mlade devojke, da li je ona na masteru ili tako nešto ,odmah ispred Rektorata, i on je vidljiv na društvenim mrežama. On je vrlo iskren, on nije čak ni kako bih rekao planski promišljen, mislim sve što je rekla ima smisla ali to je izašlo iz njenog bića, i to ljudi mogu da nađu i da pogledaju to što govori i apsolutno verujem da se svi slažu sa tim. A ona u stvari postavlja ta pitanja… u stvari to jedno pitanje, dokle? A kad kažemo dokle, nije neko uopšteno dokle, nego pitanje dokle za svakog od nas ponaosob.
Prema tome, doći će dan kada će pravda da pobjedi.
Neće biti moguće, moram da obeshrabrim vlastodršce, da hiljade, desetine hiljada ljudi koji rade kao pedagozi na univerzitetima i stotine hiljada studenata prevaspitaju na taj način, to je nemoguće.

Rekli ste da ste optimista, vjerujete li da će uskoro doći dan kada će neko napraviti pozorišnu predstavu ili film na ovu temu?

Apsolutno da. Ovo što sam rekao, mi imamo fantastične mlade autore, pisce, oni pišu, i ja sam siguran da je upravo u toku pisanje i romana i drama, i da će vrlo brzo da se to sve što se dešava, konkretno tamo, da je to povod za fantastična nova umjetnička djela. To je sigurno, jer umjetnost definitivno može da popravi svijet. I umjetnost jeste učiteljica života, umjetnost nije zabava, umjetnost je lečila razne društvene probleme, i hvala Bogu da imamo talentovane mlade ljude, fantastične umetnike da izlečimo sve ovo što nas muči.